Može li se povećanjem plata povećati privredni rast?

Međunarodni monetarni fond, ali pre svega Fiskalni savet kritikovali su toliki rast plata, jer je on skoro dvostruko veći od nominalnog rasta bruto domaćeg proizvoda (koji se procenjuje ove godine na oko 5,5 odsto). Problem prema njima nije samo u rastu plata u 2020. već i zato što je i prethodne godine rast plata u javnom sektoru bio znatno veći od rasta BDP-a.

Posledice mogu biti narušavanje makroekonomske ravnoteže, ukoliko bi recimo došlo do spoljnog šoka, slično kao što se desilo 2008. godine kada su neracionalno i prekomerno povećane penzije, a naredne godine se desila oštra recesija. Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku u emisiji na javnom servisu rekao je juče da je povećanje plata odgovorna ekonomska mera iako plate rastu brže od BDP-a jer se to dešava u uslovima smanjenja javnog duga.

„Tada rast plata u javnom sektoru podržava rast BDP-a i ima demonstracioni efekat na plate u privatnom sektoru. Možemo očekivati mesec, dva nakon povećanja i rast plata u privatnom sektoru. To će doprineti povećanju BDP-a i većim prihodima budžeta. Kod plata ne može se samo gledati neusklađenost sa rastom BDP-a“, ocenio je Kovačević, dodajući da se sada otvorila prilika i da se povećanjem plata spreči odlazak kadrova iz državne službe.

Drugi ekonomisti se ne slažu baš sa Kovačevićevom tvrdnjom. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu kaže da empirijska istraživanja ne potvrđuju takve efekte.

„U zemljama Centralne i Istočne Evrope poslednjih 20 godina pokazalo se da rast plata u javnom sektoru utiče na povećanje spoljnotrgovinskih deficita, ali nema toliki efekat na rast inflacije i da ima mali efekat na BDP. Takođe na plate u privatnom sektoru više utiče situacija na tržištu rada, odnosno odlazak ljudi u inostranstvo. Sličnu situaciju kao i u Srbiji imamo i u zemljama CIE regiona gde ukupne plate rastu brže od BDP-a. Međutim, oni su na početku takvog trenda imali spoljnotrgovinske suficite ili ravnotežu, a mi deficit. Recimo Mađarska je iz suficita prešla u ravnotežu, a mi smo poslednje tri godine povećavamo deficit“, objašnjava Arsić.

Ni svaki rast plata u privatnom sektoru nije dobar po ekonomiju. Prema rečima Arsića, ukoliko iza njega ne stoji rast produktivnosti to nije održiv rast plata.

„Ove godine kod nas plate u privatnom sektoru rastu brže nego u javnom. Imaćemo rast BDP-a od tri odsto, a plate će porasti na nivou godine sedam, osam odsto. To znači da će međunarodna konkurentnost naše privrede biti smanjena. Upravo plate u privatnom sektoru su najvažniji pokazatelj međunarodne konkurentnosti. Ovakvom politikom samo će se nastaviti trend širenja spoljnih deficita“, upozorava Arsić, dodajući da je tako lako povećati BDP povećanjem plata u javnom sektoru svako bi to radio i da to liči na perpetuum mobile.

„U stvari privredna aktivnost raste na osnovu investicija, a ne potrošnje. Investicije su odricanje potrošnje danas da bi se moglo trošiti više u budućnosti. Zato se mnogi teško odlučuju na investicije“, napominje Arsić.

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da povećanje plata u javnom sektoru ne utiče na povećanje plata u privatnom sektoru zbog minimalca i nezaposlenosti.

„Plate u javnom sektoru su jedno, a plate u privatnom drugo. Poslodavac može da da platu koju hoće ako ima višak ponude radne snage, a kod nas je nezaposlenost i dalje visoka. Naravno drugo važi za zanimanja koja su deficitarna. Na naš rast pre svega utiču rast potrošnje i izvoz. A nama se već godinama ne povećava potrošnja. Ostaje pitanje gde se preliva rast plata. Pa u otplatu dugova za kredite, za komunalije, plaćanje kamata…“, ističe Milićević dodajući da su od 2012. do 2017. godine plate realno smanjene za 36 odsto.

On ističe i da računanje plata i javnog duga u evrima ne znači mnogo, jer se „deviznim kursom može prikazati sve“.