Može li Srbija da se oslobodi ruskog energetskog uticaja: Gas iz Azerbejdžana teoretski može da stigne već sledeće godine

Sa druge strane, eksperti ističu da je gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske, čija je izgradnja u toku, veoma važna i dobra stvar jer obezbeđuje mogućnost diverzifikacije izvora za snabdevanje gasom potrebnim potrošačima u našoj zemlji.

Podsećanja radi, portal Demostat je objavio da Srbija pregovara sa partnerima iz Azerbejdžana o količini i cenama gasa koje će dobijati preko te gasne veze, navodeći da mu je ta informacija potvrđena u resornom Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije. Tvrdi se da bi taj gas naša zemlja mogla da dobija već od sledeće godine. Dodaje se da Srbija razmatra i mogućnost rezervacije određenog kapaciteta gasa iz terminala za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu u Grčkoj. Portal Demostat ističe da je generalni direktor Javnog preduzeća “Srbijagas” Dušan Bajatović izjavio da je Srbija već rezervisala 300 miliona kubnih metara tečnog prirodnog gasa sa terminala u grčkoj luci Aleksandropolis.

Inače, izgradnja tog gasnog terminala počela je u aprilu prošle godine i očekuje se da bi infrastruktura koja bi omogućila Srbiji da preko Bugarske dobija gas iz pravca Aleksandropolisa trebalo da bude završena do kraja ove godine. Na ceremoniji povodom početka izgradnje terminala tečnog prirodnog gasa u toj luci predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je izjavio da bi osim Grčke i Bugarske, njime trebalo da se snabdevaju takođe i Severna Makedonija i Srbija, nagasivši da je taj projekat prekretnica u energetskom razvoju Evrope.

Paralelno sa izgradnjom gasnog termninala u Grčkoj uveliko se odvijaju i radovi na gasovodu između Niša i Dimitrovgrada, a rok za njihov završetak je oktobar ove godine.

Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara i projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Vrednost projekta je 85,5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke (EIB), 49,6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda Evropske unije, a preostalih oko 11 miliona evra biće obezbeđeno iz budžeta Srbije i sredstava Srbijagasa.

Kako je predviđeno projektom, novi gasovod će obezbediti dodatnih 80 odsto povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, što je oko 2,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Novi gasovod Niš-Sofija, zajedno sa novim gasovodom u izgradnji između Grčke i Bugarske će diversifikovati izvore energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana i proširiti izvore snabdevanja. Tim projektom će, takođe, biti omogućen lakši pristup gasu onim mestima koja ga dosad nisu imala, Beloj Palanci, Pirotu i Dimitrovgradu.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da je izgradnja interkonekcije sa Bugarskom veoma značajna za našu zemlju jer će na taj način dobiti još jedan pravac iz koga će moći da se snabdeva gasom. Sa druge strane, da li će njime moći da se snabdeva gasom iz Azerbejdžana zavisi od toga kolike dodatne rezerve će moći da ostvari ta zemlja.

– Sve raspoložive rezerve, koje u ovom trenutku poseduje, Azerbejdžan preko gasovoda TAP, prodaje potrošačima u Grčkoj i Italiji. Sve količine koje se proizvedu su dakle već unapred rezervisane i na taj gas Srbija ne može da računa za svoje potrebe – navodi naš sagovornik.

Međutim, dodaje on, ako bi ta zemlja povećala svoje rezerve, odnoslo počela da crpi gas sa nekog novog nalazišta ili u slučaju da kupi gas od nekog drugog proizvođača, između ostalog i od Rusije, kako bi ga preprodala onda bi potrošači u Srbiji ipak mogli da računaju na gas u vlasništvu Azerbejdžana koji bi se transportovao kroz interkonekciju sa Bugarskom.

– Planira se i formiranje velikog gasnog čvorišta u Turskoj gde bi se slivao gas sa raznih strana pa bi Azerbejdžan i tu mogao da ga kupuje od drugih i onda prodaje Srbiji. Dakle, na taj način gas u vlasništvu Azerbejdžana može da stiže do naših potrošača u slučaju da mu cena bude konkurentna sa onim koji kupujemo iz Rusije. S obzirom na to da Azerbejdžan proizvodi manje količine gasa od Moskve ne bi se moglo konstatovati da bi mogao da ponudi Srbiji nižu cenu od onu koju dobijamo od Rusa. Jednostavno, količina proizvodnje utiče i na cenu gasa a Azerbedžan proizvodi manje nego Rusija. Ako bi cena azerbejdžanskog gasa bila veća od ruskog, Srbija ne bi imala interesa da ga kupuje – ističe Vuletić.

Kada je pak reč o tečnom prirodnom gasu koji bi Srbija mogla da dobija iz luke Aleksandropolis Vuletić ističe da naša zemlja u datom trenutku ne bi mogla da računa na značajnije količine jer ga na tržištu zasad nema dovoljno za sve koji ga potražuju.

Inače, da će u skoroj budućnosti Srbija i dalje zavisiti isključivo od ruskog gasa smatra i predsednik naše zemlje Aleksandar Vučić bar sudeći po izjavi koju je izrekao tokom ceremonije povodom otvaranja radova na izgradnji terminala za tečni prirodni gas u Grčkoj u Aleksandropolisu. Tada je naime istakao “da će Srbija 99 odsto gasa u nekoliko narednih godina dobijati iz Rusije”.