Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆProleće je tradicionalno godišnje doba promenljivih vremenskih prilika, međutim, ove godine nam je donelo visoke temperature već u aprilu, a zatim i nagli pad i mrazeve, koji ostavljaju posledice na poljoprivredne kulture.
Nakon blage zime, u aprilu su nas sačekale letnje temperature, koje su prelazile 30 stepeni pojedinih dana.
Ipak, ova vrućina nije potrajala dugo, pa smo ubrzo doživeli nagli pad temperature, kiše, grad, u pojedinim delovima Srbije pao je i sneg.
Niske temperature donele su i mraz, koji je najveći protivnik useva, posebno nakon toplih dana koji su izmamili poljoprivrednu kulturu.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas objašnjava da je lepo vreme krajem marta i početkom aprila došlo prerano i izvuklo vegetaciju.
„Zbog toga su voćarske kulture odbacile cvet i počele da formiraju plod mnogo ranije, pa je i stopa rizika veća da bude posledica kada je došlo loše vreme“, navodi on.
Ipak, naš sagovornik je optimističan.
„Te niske temperature i mrazevi nisu bili toliko intenzivni da bi napravili tako veliku štetu, ali štete će svakako biti“, dodaje Galetin.
On objašnjava da je ovo problem koji se ponavlja iz godine u godinu.
„Već se godinama unazad redovno dešava da ta rana vegetacija kod bobičastog voća, pre svega kod malina i jagoda, propadne, jer se desilo ovih dana da je pao sneg, vlažni težak sneg koji je pokidao nove izdanke i upropastio ih“, kaže Galetin.
On ukazuje da nije dobro što se dešavaju ovakve vremenske prilike, kada im po kalendaru nije vreme.
„Jedino dobro iz ovoga je što smo dobili kakvu-takvu kišu, koja je korisna“, objašnjava naš sagovornik.
On smatra da će se usevi delimično oporaviti.
„S obzriom da se početkom maja očekuje lepo vreme, one kulture koje nisu uništetene će se verovatno oporaviti. Ipak je ovo u nekim granicama normale i neće biti drastičnih posledica“, kaže Galetin.
On ukazuje i na problem klimatskih promena koje su sve brže.
„Globalna promena klime je toliko postala agresivna, sada se taj poremećaj dešava mnogo brže nego ranije. Voćarske i neke ratarske kulture se premeštaju sada i na neke druge destinacije koje ranije nisu bile idealne, pa sada imate već u Vojvodini mandarine i slično“, navodi Galetin.
On podseća da se i žitarski pojas izmešta ka severu.
„S obrzirom da već godinama imamo ekstremno visoke temepreature u periodima kada se formira plod kukuruza, ječma, pšenice, soje… te ratarske kulture se sve više pomeraju ka severu“, pojašnjava Galetin.
Globalno će se napraviti preraspodela tih agrodestinacija, dodaje on.
„Kretaće se prema onim zonama koje su sada povoljnije, a koje nisu bile pogodne pre samo deset godina“, kaže Galetin.
Sličnog mišljenja je i predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
„Ovih dana smo opet u nekim delovima Subotice imali mraz, koji nije bio veliki, ali dovoljan da napravi štetu“, navodi on.
Matković ukazuje da je poljoprivrednike koji su početkom aprila posejali kukuruz, već dva puta pogodio mraz.
„Kukuruz kako je pre dve nedelje izašao iz zemlje, nije napredovao zbog ove hladnoće. Došao je do tri lista, a da je bilo vreme koje mu odgovara on bi već imao pet ili šest listova“, objašnjava naš sagovornik.
Ipak i on je optimističan, jer temperature nisu bile previše niske.
„Nadamo se da neće biti presejavanja, s obzirom da nisu bili veliki mrazevi sa tri ili četiri stepena u minusu. To bi već bio problem. Ovo vreme je sada biljku šokiralo i ona stoji i ne napreduje“, pojašnjava Matković.
On podseća i da su poljoprivrednici suncokret kasnije sejali, s obzirom da on nije otporan kao kukuruz.
„Oni koji su kasnije sejali, uspeli su da izbegnu mraz, tačnije suncokret još uvek nije izašao iz zemlje i nije nastradao“, kaže Matković.
Što se tiče pšenice i repice, on kaže da tu nije primećeno da su ove promene vremena preterano uticale na njih.
„Ako mrazevi nastave ovako i dalje, to nikako neće biti dobro za useve, ali mi ne možemo da sačuvamo nikako kukuruz na njivi. Sa mrazom je uvek lutrija, nešto od useva preživi, a nešto ne, to se nikad ne zna kako će da završi“, upozorava Matković.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dejan Đurović navodi za Danas da nisu problem rane visoke temperature.
„Problemi vezani za temperature oscilacije, a vezano za voćarsku proizvodnju, ne odnose se na visoke temperature koje smo imali početkom aprila“, objašnjava on.
Međutim, kako dodaje, problem je što se dogodio pad i što su temperature otišle u minus.
„Za voćarsku proizvodnju je najveći problem napravilo to što smo pre nekoliko dana imali temperature koje su išle i do minus četiri“, ukazuje Đurović.
Na tim temperaturama, kako kaže, došlo je do oštećenja već zametnutih plodova.
„Ovo se naročito odnosi na višnju, trešnju, ali i na druge voćne vrste“, kaže Đurović.
Njegov kolega sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Pržić smatra da je to što su u martu i aprilu bile nadprosečne temperature, rezultiralo time da vinova loza otpočne vegetaciju ranije.
„Kada posmatramo ovu godinu, većina sorti vinove loze je ranije otpočela vegataciju za prosečno 25, pa do 30 dana, u odnosu na višegodišnji prosek“, objašnjava on.
To, kako dodaje, znači smo u martu već imali pojave na vinovoj lozi koje se dešavaju u aprilu.
On smatra da je ovaj mraz bio jak, jer je, kako objašnjava, trajao nekoliko sati i temeprature su se spuštale od minus dva do minus četiri.
„To je rezultiralo katastrofalnim oštećenjima na ovako rano razvijenim kulturama. Ta oštećenja su znatno veća na sortama koje ranije kreću i koje su bile razvijenije“, ukazuje Pržić.
Naš sagovornik napominje da je glavni rod kod većine sorti izgubljen za ovu godinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
