Republički geodetski zavod krije podatke o državnom zemljištu jer ih Mreži za restituciju nije dostavio ni četiri meseca nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja naložio da se to učini u roku od osam dana, obavestila je Mreža prošle nedelje Vladu Srbije.
– Vladu smo podsetili da RGZ godinama skriva podatke iza kojih se, po pravilu, prikriva masovni kriminal sa državnom svojinom, razotkrivan skoro isključivo u postupcima restitucije, te da se posledice po budžet Srbije zbog gubitaka nastalih između ostalog i skrivanjem podataka o javnoj svojini, mere stotinama miliona evra na godišnjem nivou. Ovo je naročito izraženo kod poljoprivrednog zemljišta – navode u Mreži.
Ali, nije u pitanju samo poljoprivredno zemljište. Ni podaci o prometu nekretnina, koji bi trebalo da se od septembra 2009. objavljuju u javnom Registru prometa nepokretnosti, u stvari nisu dostupni, jer se samo vidi okvirni deo grada, kvadratura i cena nekretnine, ali ne i adresa prodatog prostora. To su i te kako važni podaci, jer na osnovu tako evidentiranog prometa Poreska uprava ili procenitelji određuju vrednost i poresku osnovicu za taj deo grada. Zato je i važno da svi elementi budu ne samo javni, već i proverivi.
– Na slučajnom uzorku izabrali smo šest prometa nepokretnosti na opštini Stari grad i utvrdili da su dva fiktivna, oba u Gospodar Jovanovoj, gde se nalazi zgrada vraćena u restituciju, koju vlasnici nisu niti nameravaju da prodaju. Međutim, tako evidentiran promet služi za procenu prema kojoj je cena u okolnim ulicama, u Kralja Petra, na primer, manja od hiljadu evra za kvadrat – kaže za Danas Mile Antić iz Mreže i dodaje da su i sa tim slučajem upoznali Vladu i upozorili na posledice netačnih i lažnih podataka koje objavljuje RGZ.
Naš list je od RGZ-a zatražio objašnjenje kako je moguće da se nekretnina koja nije prodata nalazi u pomenutom Registru i to sa ekstremno niskom cenom po kvadratu za taj deo grada.
– Putem javnog uvida u Registru cena nije moguće proveriti adresu, ulicu i broj, na kojoj se nalazi prometovana nepokretnost. U Registru cena ne postoje podaci potrebni za identifikaciju prometovane nepokretnosti niti njene adrese. Stoga, navod Mreže za restituciju da su proveravali podatke iz Registra, da su od šest prometa izabranih metodom slučajnog uzorka, dva bila fiktivna i da se radi o dva poslovna objekta u Gospodar Jovanovoj, ne može biti istinit – tvrdi u odgovoru RGZ ali se ne izjašnjavaju o tome da li je tog prometa bilo.
U Mreži, međutim, ukazuju da su baze podataka iz Registra sa adresama prometovanih objekata dostupne Poreskoj upravi, proceniteljima i sudskim veštacima, od kojih su i dobili te informacije.
Zaboravili odgovore
Republički geodetski zavod u roku od jednog dana odgovorio je Danasu tvrdnjom da Mreža nije mogla da ima podatke o adresama nekretnina iz prometa jer ih oni nisu ni objavili. Međutim, osim dileme zašto to nisu učinili kada ih zakon obavezuje, u RGZ su „zaboravili“ da to nisu jedina pitanja koja smo postavili. Tražili smo informaciju ko dostavlja podatke koje RGZ ubacuje u bazu Registra i zašto Mreži nije dostavljeno na osnovu čije informacije (beležnik, sud, Poreska uprava…) je upisan promet u Gospodar Jovanovoj. Interesovalo nas je i zašto Mreža nije dobila podatke koje je Poverenik naložio da joj se dostave još pre četiri meseca, ali ni na to pitanje nismo dobili odgovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.