Poljoprivrednici su godinu započeli protestima, na ulice su izašli na svojim traktorima i mašinama, među njima i banatski paori, tražeći da im se povećaju subvencije i ukinu akcize na gorivo.
Od februara do avgusta, i novih protesta, nezadovoljstvo se širilo, rat u Ukraijini uticao je na enormno poskupljenje đubriva a mere zabrane izvoza žitarica, uz tešku sušu, nisu donele olakšanje ratarima.
Ova vrsta poljoprivrednika najviše je pogođena dešavanjima na tržištu, a umesto državne podrške dobili su nakon protesta dodatne „dve crvene“ po hektaru za biljnu proizvodnju i „suva“ obećanja o svemu i svačemu, pa i o moratorijumu na poljoprivredne kredite. Da je situacija složena potvrđuju i u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata.
„Najavljen je moratorijum na kredite poljoprivrednika, za one koji podnesu zahtev bankama, to su ispregovarali i neki banatski poljoprivrednici, zajedno sa merom isplate subvencionisanog dela suncokreta od 7,28 para. Doneta je uredba koja omogućava da banke to urade, ali su se poljoprivrednici uverili da to nije moguće. Podnosili su zahteve za moratorijum i nijedan takav zahtev nije ispunjen“, objašnjavaju u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata.
Kako kažu, poljoprivrednici su došli u problem, misleći da je uredba Narodne banke Srbije i mera Ministarstva poljoprivrede obavezujuća.
„Ljudi su u problemu, nisu na vreme uspeli da otplaćuju rate kredite i ušli su u pasivni status kao poljoprivredna gazdinstva. Na taj način ratari su sprečeni da dobiju prava na isplatu subvencija, regresirano gorivo i imaće ozbiljan problem sa statusom u kome se nalaze“, objašnjava predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, Dragan Kleut.
A koliki je dug države prema poljoprivrednicima na ime subvencija i podsticaja, da li iznosi 250 miliona evra, niko ne može da potvrdi jer nema zvanične evidencije o toku državnog novca.
„Mera koje je izostala, moratorijum na kredite, trebalo je da relaksira ratarima setvu. To sve utiče na proizvodnju hrane i na cene, jer će hrane biti sve manje a njene cene će biti sve veće“, zaključuje Dragan Kleut,
Kako se može čuti među agrarnim stručnjacima, ne postoji sistem evidencije isplate podsticaja i subvencija, što je i jedna od zamerki državnog revizora, koja je upućena Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Upravi za agrarna plaćanja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.