Da li su ministarstva unutrašnjih poslova i građevine u sukobu ili je prepirka oko asistencije za rušenje kafane na vrhu Kopaonika fingirana, nije ni važno, jer je posledica da nelegalni objekat izgrađen u sred visoko zaštićene zone Nacionalnog parka nema ko da sruši.
Kao što nije imao ko da spreči gradnju dok je bila u toku, jer je investitorka, navodno izvesna Snežana Mitković iz Smedereva, bila “dovoljno moćna” da ignoriše rešenja građevinske inspekcije. Ako je ovde o njoj reč.
Nijedna od nadležnih državnih institucija se, pri tom, nije našla prozvanom da reaguje, ni MUP, ni tužilaštvo, ni druge inspekcije jer je gradnja bez papira krivično delo sa zaprećenom zatvorskom kaznom do osam godina, a prijave mogu da obuhvate i one koji su je nečinjenjem omogućili. Naprotiv, rad već izgrađenog objekta omogućili su i Elektrodistribucija, koja nije reagovala zbog divljeg priključka na električnu mrežu, ali i Skijališta Srbije, koji su dali struju kafani “Vrh 2017”. Spisak odgovornih mogao bi da bude poduži, jer se ne zna ni da li je objekat bezbedan da primi goste, s obzirom na to da zgrada nema upotrebnu dozvolu.
Iako je pre dva dana trebalo da bude srušen, objekat je i dalje na svom mestu. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odobrilo asistenciju pozivajući se na zakon kojim je predviđeno da se pre toga pokuša izvršenje bez prisustva policije. Ministarka je, pak, juče izjavila da se bez podrške policajaca neće rušiti, jer moraju da se sačuvaju ljudi i oprema. Ko bi se protivio rušenju, nije naznačeno ali je ona podsetila i da nijedno rušenje koje je do sada organizovalo ministarstvo, ali i lokalni ili republički inspektori, nije sprovedeno bez asistencije policije, jer je to preventiva.
– U prethodne dve godine Ministarstvo građevinarstva je moralo da sruši 79 nelegalnih objekata u Nacionalnim parkovima Tara, Đerdap, Golija, Uvac, Stara planina… Dakle, ovaj objekat na Pančićevom vrhu, kao i neki drugi objekti jesu bespravno izgrađeni bez potrebnih dokumenata i građevinskih dozvola. Mi smo poštovali sve procedure koje su bile potrebne iz naše nadležnosti. Ukoliko postoji još nešto što nedostaje, Ministarstvo će dostaviti – rekla je i dodala da “nema nameru da komentariše kako koja institucija radi, ali da veruje da sistem u ovoj zemlji funkcioniše”. Ona nije mogla da precizira kada će biti novi termin za rušenje, ali je naglasila da su rešenja o rušenju konačna i da će se u narednom periodu videti kako će sve to da izgleda.
– Kao i u nekim drugim primerima, ni ovde država nije uradila svoj posao. NJena glavna obaveza jeste da donosi zakone i da se stara da njihova primena bude uniformna, jednaka za sve. Tamo gde država odustane i odbije da interveniše kako bi zaštitila pojedince ili neke grupe, javlja se ozbiljna erozija poverenja. Država time ne samo da udara na sopstveni sistem, nego podstiče mnoge da dođu u iskušenje da krše zakon jer je to rentabilnije i obezbeđuje daleko veći profit – kaže za Danas ekonomista LJubomir Madžar.
On naglašava da i to što se još uvek ne zna ko je pravi vlasnik objekta na vrhu Kopaonika indikacija je da nam je država privatizovana, da društvo nije objektivno ni neutralno prema svim pojedincima i organizacijama, i da postoje oni koji mogu da privatizuju i stave državu u službu svojih interesa.
I konsultant za investicije Mahmut Bušatlija slaže se da su situacija oko nelegalne izgradnje kafane na Pančićevom vrhu, i ujdurma oko rušenja skandalozna slika Srbije.
– Ako državna preduzeća ne funkcionišu, neodgovorno je od političara da prozivaju njihove direktore i tvrde kako oni ne umeju dobro da upravljaju, jer se državnim kapitalom upravlja iz vlade koja i postavlja čelnike u tim firmama. Ako ta preduzeća i institucije dozvole nekome da ne plaća obaveze, sakrivaju vlasništvo ili daju druge nepripadajuće privilegije, onda krivicu za to snosi njihov poslodavac, vlada. Ona je zadužena da štiti zakone. Zato bi povodom ove kopaoničke afere, trebalo pozvati ministarku pravde, pitati je da li mi za sve treba da se javljamo Venecijanskoj komisiji, da li ona ne zna ili neće da obezbedi primenu zakona – kaže Bušatlija za Danas i ističe da je u tom slučaju, očigledno, neko “klimnuo glavom”, dozvolio da se situacija razvija do ove navodno “pat pozicije”.
Kafana kao osmatračnica maskirana u kafić
U poslednjem trenutku, verovatno da bi se spasio obraz u stavila tačka na novinarska pitanja, insinuirana je i teza da je ta kafana u stvari neka osmatračnica, jer su snage KFOR-a na nekih 800 metara vazdušne linije od vrha Kopaonika. To bi onda objasnilo prisustvo “naprednjačkih” snaga u kafani na dan kada je zakazano rušenje, jer je njima ministar vojni verovatno dojavio pravu svrhu objekta maskiranog u malo poveći kafić.
Kap u moru
Mahmut Bušatlija ukazuje da je slučaj Kopaonik, kao primer neodgovornosti državnih institucija prema sopstvenim zakonima i interesima zemlje samo kap u moru sličnih apsurda. Podseća i na slučaj smederevske železare, gde je država postavila domaće stručnjake kao kontrolu izabranom menadžmentu koji je predvodio Peter Kamaraš. I pored toga je ne samo napravljen gubitak, nego je Kamaraš na sudu dobio pravo da od Srbije još naplati i bonus od 12,5 miliona dolara, a da zbog toga nijednog trenutka nisu prozvani oni koji su bili zaduženi da ga kontrolišu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.