Muškarci u Srbiji očekuju 200 evra veću zaradu u odnosu na žene

Poslovi Infostud su i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova sproveli veliko regionalno istraživanje koje je za cilj imalo da utvrdi stanje kako na spskom tako i na regionalnom tržištu rada.

Kao i prethodnih godina, istraživanju su se priključili partnerski najveći sajtovi za zapošljavanje iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije. U istraživanju je učestvovalo 4.706 ispitanika iz Srbije koji su podeljeni u tri grupe: nezaposleni (52 odsto), zaposleni (41 odsto) i oni koji se i dalje školuju (7 odsto).

Međuljudski odnosi i zarada najbitniji faktori za odabir radnog mesta

Dobri međuljudski odnosi su i dalje najbitniji faktor za odbir budućeg poslodavca u Srbiji, a ista situacija je i u Hrvatskoj i Sloveniji. Sa druge strane visina zarade je primarni faktor u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, što je našim ispitanicima na drugom mestu, navodi Infostud.

Na listi najbitnijih faktora prilikom izbora poslodavca, kandidati iz Srbije su još istakli mogućnost učenja i napredovanja, radno vreme, ali i sigurnost posla.

Prioriteti prema radnom statusu se razlikuju – zaradu značajno više ističu zaposleni, mogućnost napredovanja oni koji se školuju, dok sigurnost posla oni koji su trenutno nezaposleni. Dobri međuljudski odnosi su svima podjednako važni.

Znanjem i motivacijom do posla

Najviše ispitanika iz Srbije smatra da su za dobijanje posla dva najvažnije aspekta znanja i veštine koje kandidat poseduje (29 odsto), te motivacija i volja za zaposlenjem (24 odsto). Takođe kao bitne faktore, ispitanici iz naše zemlje navode radno iskustvo (17 odsto), a 10 odsto dobre kontakte i poznananstva.

Stranačka pripadnost ima nešto višu važnost u Srbiji nego u regionu, dok se preporuke uticajnih ljudi iz struke više vrednuju u regionu nego kod nas. Znanja i veštine su u većoj meri važni zaposlenima i onima koji se školuju, nego nezaposlenima. „Školarci“ u velikoj meri navode motivaciju i volju za zaposlenjem, te i formalno obrazovanje. Kontakti su važniji zaposlenima, dok sreću navode nezaposleni više od svih.

Srbima dovoljna plata od 760 evra

Na pitanje o očekivanoj zaradi u Srbiji potencijalni kandidati u proseku očekuju platu od 760 evra, navodi Infostud.

„17 odsto navodi iznose manje od 500 evra, a 33 odsto iznose od 500-799 evra. Preko 1000 evra očekuje 23 odsto kandidata, a među njima i tri odsto preko 2.000 evra“, precizira se u saopštenju Infostuda.

Prema poslednjim zvaničnim podacima iz oktobra meseca, prosečna plata u Srbiji iznosi 547 evra, dok je željena plata u proseku za oko 210 evra veća u odnosu na trenutno stanje.

Ni ove godine nije došlo do promene gde žene i dalje imaju niža očekivanja nego muškarci, tako muški ispitanici u proseku očekuju oko 890 evra, dok žene skoro 200 evra manje, oko 700 evra.

U proseku, kandidati u Sloveniji imaju najviša očekivanja, preko 1.500 evra u proseku. Sa druge strane najniža očekivanja su u S. Makedoniji, 524 evra. Srbija i Bosna su prilično slične što se tiče očekivane zarade, dok je Hrvatska pored Slovenije jedina zemlja gde se u proseku priželjkuje više od 1.000 evra mesečno.

Za gubitak posla strahuje skoro trećina ispitanika

Planovi o promeni posla se ni ove godine nisu promenili, tako da 68,5 odsto zaposlenih kandidata razmišlja da u nekom trenutku promeni posao, a 21 odsto bi to uradilo samo ako bude primorano. U odnosu na prethodnu godinu, tendencije su istog smera, sa tim da ipak ima nešto više onih koji o promeni ne razmišljaju (11 odsto vs osam odsto).

„Srbija se ne razlikuje od regiona, u smislu da većina planira da posao menja, a da je najniži udeo onih koji o toj promeni ne razmišljaju. Ipak, u Srbiji su veće razlike – 68 odsto razmišlja o promeni što je značajno više nego od 58 odsto koliko je u regionu.
Većina trenutno zaposlenih ispitanika izjasnila se kako se uglavnom ne plaši da bi mogli ostati bez posla u narednih godinu dana. 28 odsto ne razmišlja o gubitku posla, dok se 30 odsto izjašnjava da se plaši da će u narednih godinu dana izgubiti posao.
U poređenju sa regionom, u Srbiji je nešto izraženiji strah od gubitka posla – 30 odsto naspram 26 odsto u regionu“, objašnjavaju iz Infostuda.

Većina radnika se vratila na svoja radna mesta

Pandemija je omogućila rad od kuće, u proteklih skoro dve godine bili smo svedoci kako je većina zaposlenih, a kojima je posao to omogućavao, radila od kuće. Sada, godinu i po kasnije, radnici se sve više vraćaju na radna mesta. Za čak 60 odsto zaposlenih radno mesto ne dozvoljava rad od kuće.

Polovina onih koji mogu da rade od kuće to i čini, što u potpunosti što delimično, dok druga polovina odlazi na posao i obavlja ga sa radnog mesta.

Prema podacima Infostuda, u regionu je vrlo slična situacija što se tiče ove teme. U potpunosti od kuće radi procentualno manje zaposlenih nego u Srbiji – šest odsto, dok je u Srbiji njih devet odsto.

Loša reputacija domaćih kompanija

Strane privatne kompanije su i dalje omiljeni tip poslodavca u Srbiji. 35 odsto ispitanika bi želelo da radi u firmi stranog vlasništva, 28 odsto bi radilo za sebe ili imalo svoju firmu, 23 odsto u državnim preduzećima dok privatno domaće vlasništvo nije toliko privlačno.

U državnim preduzećima radila bi i dalje skoro četvrtina ispitanika, što je za samo jedan odsto manje nego u prošlogodišnjem istraživanju. I u Srbiji i u regionu dominira strano privatno vlasništvo kao najpoželjniji tip vlasništva poslodavca. Ipak, čini se da u Srbiji vole više da budu vlasnici i preduzetnici a manje zaposleni kod privatnika, dok je u regionu taj odnos malo drugačiji.

Nezaposleni traže bilo kakav posao

Većina nezaposlenih kandidata spremna je da prihvati posao nezavisno od toga da li su se za tu oblast školovali ili ne. Zanimljivo je da čak 11 odsto ispitanika svesno traži posao koji nije u struci za koju su se pripremali. Što se mladih tiče među njima dominira stav da je za pronalazak posla potrebno svega par meseci, 1-3 navodi 38 odsto kandidata na školovanju, odnosno 3- 6 meseci 19 odsto kandidata. Prema podacima Infostuda, više od 15  mlađih ispitanika nisu toliko optimistični i smatraju da će im za dolazak do prvog posla trebati i duže od godinu dana.

„Čini se da su za mlade prakse najbolji način da se stekne radno iskustvo, s obzirom da ih čak 66 odsto njih navodi kao poželjnu opciju. Sledi honorarni rad koji je takođe pozitivno viđen od strane većine ispitanika“, ocenjuju iz Infostuda.