Muškarci u Srbiji zarađuju 22 odsto više nego žene

Međutim, sam prosek ne govori puno o tome kakva je struktura zarada u Srbiji, a ona održava veliku nejednakost. Prema istraživanju Gorane Krstić i Jelene Žarković, profesorki Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dohodovna nejednakost u Srbiji je najveća u Evropi i iznosi između 38 i 38,6 dok je prosek u Evropskoj uniji 31. Prema njihovom istraživanju, najveći doprinos nejednakosti čine razlike u zaradama.

Neki uvid u strukturu zarada Srbije daje polugodišnje statističko istraživanje o zaposlenima i o zaradama zaposlenih koje objavljuje Republički zavod za statistiku takozvani RAD 1.

Tako je prema poslednjem istraživanju ove godine obuhvaćeno nešto više od milion zaposlenih sa prosečnom neto platom od 50.337 dinara (dok je prosečna isplaćena zarada za celu Srbiju u martu iznosila 47.814 dinara).

Nejednakosti u zaradama između regiona i između polova u Srbiji su ogromne. Zaposleni u beogradskom regionu, recimo, primaju čak 51 odsto veće plate nego zaposleni u centralnoj Srbiji. Tako je prosečna neto zarada u martu u Beogradu iznosila 63.860 dinara, dok je u Srbiji južno od Beograda isplaćena prosečna neto zarada od 42.201 dinar. U Vojvodini je plata nešto više nego u ostatku Srbije, ali daleko niža nego u Beogradu i iznosila je 46.992 dinara.

Jedna od zabrinjavajućih činjenica koje proizilaze iz ovog istraživanju su razlike između primanja muškaraca i žena.

Na celom uzorku od nešto preko milion zaposlenih muškarci su u martu primili primili 22 odsto veću platu nego žene – 55.256 prema 45.450 dinara. Ubedljivo najveća razlika je na nivou visokoobrazovanih. Muškarci zaposleni sa diplomom fakulteta u martu su primili u proseku čak 89.749 dinara, a žene 65.419 dinara – razlika od čak 37 procenata. Najmanja razlika je kod zaposlenih sa srednjom stručnom spremom – „svega“ 26 odsto.

Da se obrazovanje i u Srbiji ipak isplati, pokazuje poređenje plata prema nivou stručne spreme. Tako je prosečna plata zaposlenih sa završenim fakultetom 75.000 dinara, dok je zaposlenima sa srednjom školom prosečna plata 42.036 dinara, a radnici sa nižom stručnom spremom primaju još 10.700 dinara manje. Ovo se poklapa sa zaključkom Gorane Krstić da je uzrok velike nejednakosti u zaradama u stvari obrazovanje. Zaposleni sa fakultetom u proseku primaju 1,4 puta veću platu nego oni sa srednjom školom i više nego dvostruko veću od onih sa samo osnovnom školom.

Značajna odstupanja postoje i između prosečnih zarada prema delatnostima. Tako su u martu najvišu zaradu primili zaposleni u finansijskom sektoru, čak 99.351 dinar neto, što je 2,6 puta više nego u administrativnim i pomoćnim delatnostima gde su plate najmanje i iznose samo 38.168 dinara. O tome kakvi su prioriteti Srbije pokazuju i podaci o isplaćenim zaradama u obrazovanju koje su iznosile ispodprosečnih 41.810 dinara i u zdravstvu sa 43.206 dinara.

Najviše radnika prima oko 40.000 dinara

Prema ovom istraživanju, zaradu u martu nije primilo 24.058 ljudi, odnosno skoro tri odsto ukupnog uzorka, koji čine samo stalno zaposleni (na određeno i neodređeno) u preduzećima i državnim institucijama, ali ne i kod preduzetnika. Neto platu do 14.557 dinara primilo je još 27.216 ljudi. Najveći deo zaposlenih, njih 276.716, primilo je zaradu u rasponu od 32.000 do 47.000 dinara. Zanimljivo je da je prema ovom istraživanju skoro 60.000 ljudi primilo neto platu veću od 106.000 dinara. 

Čijih plata nema u istraživanju

Istraživanje RZS-a o strukturi zarada obuhvata samo pravna lica i državne institucije, što znači da nisu obuhvaćeni zaposleni kod preduzetnika i neka mala preduzeća. Zbog ovoga, ističu u RZS, cilj ovog istraživanja nije dobijanje podataka o stvarnom broju zaposlenih i iznosima njihovih zarada već o strukturi zaposlenih i strukturi zarada. Ovo istraživanje ne uzima u obzir lica koja rade na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, kojih je prema poslednjoj anketi o radnoj snazi skoro četvrtina ukupno zaposlenih u Srbiji.