Finansijska kriza 2008/09. bila je jedna „standardna“ finansijska, bankarska kriza koja se rešavala standardnim instrumentima makroekonomije, a sadašnja kriza zbog pandemije korona virusa je i kriza potražnje i kriza ponude, odnosno krize u proizvodnji, izjavio je za N1 poznati ekonomista koji radi u SAD Branko Milanović.
„Ako ljudi zbog zaraze ne mogu da idu na posao, onda nemate radnike, odnosno nemate proizvodnju. U tom slučaju imamo i krizu potražnje jer opadaju dohoci, ljudi nemaju dovoljno novca da traže robu i usluge, i imamo dve krize“, naglasio je Milanović.
On je navep da je iluzija verovanje da ćete krizu proizvodnje rešiti čisto finansijskim sredstvima, bilo budžetski, bilo finansijskim mehanizmima ili monetarno.
Milanović ističe da se ljudima mora platiti i to što ne rade, ali ne treba računati da ako imati krizu proizvodnje i ako smanjite na primer kamatnu stopu, nekome date beskamatni kredit ili čisti novac, da će ta proizvodnja sutra opet krenuti u punom pogonu.
„To je slično kao u ratu. Ako srušite fabriku, možete joj sutradan dati sav novac sveta, ali ta fabrika sutra neće moći odmah da radi, kaže Milanović i zato naglašava da postoji velika razlika u načinu pristupa u odnosu pre desetak godina. Na nivou Evrope neke od nacionalnih mera su prilično dobre. To je garantovanje od 70 do 100 odsto plate za vreme krize ljudima koji ne rade. To je ključno, jer ljudima morate nastaviti plaćati jer neće imati hranu i stanarinu“, kaže Branko Milanović.
On ističe da je situacija jako loša, jer će gubici biti sveobuhvatni, jer će ih biti i među onima koji nisu toliko direktno pogođeni, recimo ljudima koji su u stanju da rade putem interneta, od kuće. Nejednakost će rasti unutar država. To će tako manje-više biti u svim državama, jer će nezaposlenost i smanjenje dohotka pogađati većinu stanovništva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.