Na bescarinskom režimu automobili, šećer, vino, duvan, sir…

On je ranije ocenio da je cilj tih pregovora da se postojeći nivo liberalizacije trgovine sa grupacijom EEU, koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan, proširi na nove proizvode kao što su Fijatovi automobili, šećer, vino, živinsko meso, duvan, sir, pamuk. Onaj aranžman je utoliko izvesniji ukoliko se zna da Srbija i Rusija, koja je glavni inicijator formiranja Evroazijske ekonomske unije, imaju Sporazum o slobodnoj trgovini od 2000. godine. Tim Sporazumom, međutim, nisu obuhvaćeni motorna vozila, odnosno automobili, kamioni i autobusi, kao i neki od proizvoda poput šećera, vina, sira, duvana … o čijem će se bescarinskom plasmanu pregovarati sa nadležnom komisijom EEU.

Sudeći prema dosadašnjim najavama kako u Srbiji i u Rusiji, tako i zemljama EEU, bescarinski plasman „fijata 500L“ na rusko i ostala evroazijska tržišta, ukoliko bude dozvoljen, bio bi jednokratan posao. To praktično znači da bi Srbija kupcima u Rusiji i drugim državama EEU ponudila kontingent od 5.000 (ili 10.000) automobila a za uzvrat bi, na zahtev Ruske Federacije o uzajamnim kvotama, omogućila uvoz istog broja ruskih automobila (najverovatnije „lada“), i(li) komercijalnih vozila marke GAZ. Taj srpsko-ruski poslovni aranžman, u koji su naknadno uključene i ostale članice EEU bez čije saglasnosti Rusija, navodno, ne može da ga realizuje, nije podrazumevao potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini i sa tim državama, kao ni njegovo automatsko proširenje na nove proizvode. Najnovija LJajićeva izjava na tu temu, međutim, ukazuje upravo na takvu mogućnost. Šta bi srpka privreda, čije predstavnike ni u ovom slučaju, niko ništa ne pita, dobila, a šta izgubila, ukoliko Srbija do kraja godine ispregovara, sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EEU, nezahvalno je prognozirati bez sveobuhvatne analize, koja bi sadržala objektivnu procenu mogućnosti plasmana domaćih proizvoda na tržište od oko 170 miliona stanovnika. Ta analiza podrazumeva i procenu kupovne moći stanovništva i stanja na tržištima Rusije, Belorusije, Kazahstana, Jermenije i Kirgistana, kao i aktuelne privredne situacije u tim zemljama. Ono što u ovom trenutku nije tajna jeste činjenica da pojedine članice EEU, poput Jermenije i Kirgistana, na primer, spadaju u red siromašnih država, te da je kupovna moć njihovog stanovništva, sa prosečnom platom od oko stotinak evra, podrazumeva tek puko preživljavanje. Situacija nije mnogo bolje ni u Belorusiji, dok ekonomsko – privredna kriza, praćena naglim padom standarda dobrog dela stanovništva, tvrde poznavaoci tamošnjih (ne)prilika, uveliko trese i Rusiju.

Šta, onda, Srbija i njena privreda, konkretno automobilska industrija, dobijaju sporazumom o slobodnoj trgovini za zemljama EEU. Analitičari procenjuju da će Srbija prihvatiti da na tržišta Rusije i ostalih zemalja EEU izveze, za standard tamošnjih kupaca preskupog i nepoznatog kragujevačkog „velikog fiću“. Zauzvrat će srpskim kupcima biti ponuđeno nekoliko hiljada „lada“, i komercijalnih vozila „gazeta nekst“, koja su solidno dizajnirana i opremljena, i uz to jeftina. Najnoviji „Ladini“ modeli, recimo, nešto su skuplji od 5.000 evra, dok „fijat 500L“, i bez carine, košta tri puta više. Zaposlene u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija, ali i domaće uvozničke firme, posebno zanima kakvu će korist imati od tog aranžmana ukoliko ovako dogovorene uzajamne kvote, u koje će verovatno biti uključen i Kazahstan, čija je auto industrija takođe u krizi, budu ugrađene u sporazum o slobodnoj trgovini. Oni upozoravaju da će, ukoliko takav aranžman bude prihvaćen, do 10.000 jeftinih automobila iz evroazijskog regiona svake godine zatrpavati srpsko tržište, dok će pokušaj iole ozbiljnijeg plasmana „fijata 500L“ u taj deo sveta, najverovatnije, predstavljati samo pokušaj i trošak.

Da li je, onda, suština dogovora o eventualnom proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom (i ostalim državama EEU) omogućavanje dugoročnog bescarinskog plasmana jeftinih ruskih motornih vozila na srpsko tržište? Šta ako se ispostavi da ni od izvoza sira, duvana, šećera, vina i živinskog mesa ne bude onolike koristi koliko se očekuje, a ovdašnjoj automobilskoj industriji, koja zapošljava na desetine hiljada radnika, i koja je ubedljivo najveći srpski izvoznik, proširenjem sporazuma o slobodnoj trgovini bude naneta trajna šteta, samo su neka od pitanja na koja nadležni u Srbiji ne nude nikakav odgovor.

Zašto Fijat ćuti?

Indikativno je da se povodom već četvorogodišnjih zahteva srpskih zvaničnika, upućenih ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da odobri bescarinski plasman „fijata 500L“ na rusko tržište, nijednom nisu oglasili ni poslovodstvo kompanije Fijat-Krajsler automobili Srbija, ni top menadžment Fijat-Krajsler grupacije. Generalni menadžer kompanije FCA Srbija Silvija Verneti svojevremeno je izjavila za Danas da Fijat prati, ali da ne učestvuje u pregovorima o izvozu modela „500L“ u Rusiju. Ni zaposleni u FCA Srbija ne doživljavaju najavljeni izvoz automobila u Rusiju kao posao koji će dugoročnije da unapredi poslovanje njihove fabrike. Oni od Vlade Srbije traže da sa menadžmentom Fijat-Krajsler grupacije počne pregovore o proizvodnji novog modela u Kragujevcu. U čije se ime, onda, predstavnici Vlade zalažu za što hitniju realizaciju jednog takvog poslovnog aranžmana.