Na CEFTA tržište hranu iz Srbije izvozi 1.720 kompanija, stručnjaci smatraju da može i više

„Za naše primarne poljoprivredne proizvođače i proizvođače hrane, ovaj sporazum omogućava jednostavniji i povoljniji pristup tržištima regiona, smanjujući carinske barijere, pojednostavljujući administrativne procedure. Ovo rezultira povećanom konkurentnošću naših proizvoda i otvaranjem novih mogućnosti za izvoz, što može značajno doprineti rastu poljoprivrednog sektora u Srbiji“, kazao je agenciji Beta agroanalitičar i predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu Agropress Goran Đaković.

On je podsetio da su svi bili skeptični kada je CEFTA bila samo ideja, te da bi danas, da nije kršenja sporazuma od strane Kosova*, on bio uspešan 100 odsto.

„Tržišta Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije su tradicionalno važni partneri za Srbiju zbog geografske blizine, kulturnih sličnosti i dobro razvijenih trgovinskih odnosa. Mi na tržište CEFTE godišnje izvezemo proizvode vredne više od 4,5 milijardi evra i tu najviše zapravo imamo hranu i poljoprivredne proizvode a ostatak su električna energija, automobili, obuća i lekovi“, kazao je Đaković.

On smatra da prednost Srbije po pitanju proizvodnje hrane u odnosu na CEFTA tržište uključuju kvalitetno i plodno zemljište, kao i dugu tradiciju u poljoprivrednoj proizvodnji.

„Ne treba zaboraviti da smo mi i veliki svetski igrači u pogledu kukuruza, maline, jabuke i brojnih drugih proizvoda. Takođe, naši proizvodi su visokog kvaliteta i uživaju dobar ugled na tržištima CEFTA“, istakao je Đaković.

Prema njegovim rečima, blizina i poznavanje tržišta u okruženju olakšavaju poslovanje.

„Manji troškovi transporta, brža isporuka, kao i slične poslovne kulture i regulative, čine ova tržišta prirodnim izborom za plasman naših proizvoda. Ova tržišta takođe omogućavaju brzu apsorpciju viškova proizvodnje, što je posebno važno za sezonske proizvode i u slučaju promene tržišnih uslova. Treba naglasiti da smo mi glavni snabdevači osnovnim životnim namirnicama kako Crne Gore tako i dobrim delom Severne Makedonije“, kazao je Đaković.

On je ukazao da su mogućnost za povećanje izvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane iz Srbije na CEFTA tržišta velike.

„Postoji značajan potencijal za povećanje izvoza na CEFTA tržišta. Proizvodi kao što su organsko voće i povrće, prerađeni mesni proizvodi, mlečni proizvodi i specijaliteti kao što su ajvar i džemovi, mogu pronaći još širu publiku. Investicije u kvalitet i sertifikaciju ovih proizvoda dodatno će povećati njihovu konkurentnost“, rekao je Đaković.

Smatra da tome treba dodati i zaštitu geografskog porekla kao dela strategije nastupa na tržištu jer se time dodatno daje na vrednosti porizvoda koji se plasiraju.

„Trenutno najveće prepreke za bolje funkcionisanje tog sporazuma o slobodnoj trgovini su administrativne i carinske barijere koje i dalje postoje, uprkos sporazumu, kao i nedovoljno harmonizovani standardi između zemalja članica, kao i poboljšanje infrastrukture i ubrzanje procedura“, rekao je predsednik Agropressa.

Prema podacima Privredne komore Srbije, Bosna i Hercegovina je, u okviru CEFTA soprazuma, na prvom mestu liste uvoznika poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije, pa je tako 2023. plasman iznosio 598 miliona evra, pet odsto više nego godinu pre.

Na drugom mestu bila je Crna Gora, koja je lane uvezla poljoprivreno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 367 miliona evra, što je bio rast od 10 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je treća bila Severna Makedonija sa uvezom od 278 miliona evra, što je bilo 0,7 odsto više nego godinu pre.

Srbija je u prošloj godini na tržište CEFTA od poljoprivredno-prehrambenih proizvoda najviše izvozila flaširanu vodu i druga bezalkoholna pića, peciva, kolače i biskvite i druge prehrambene proizvode, preparate za ishranu životinja, kao i kukuruz, pšenicu, brašno, suncokretovo ulje.

Direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“, koje okuplja više od 60 kompanija, Sunčica Savović, istakla je da su potpisnice CEFTA ugovora važno regionalno izvozno tržište za srpske žitarice, uljarice i proizvode od njih, jer se nalaze u neposrednom okruženju, a same nisu značajni proizvođači ratarskih kultura.

„Uvoznici su žitarica i uljarica koje Srbija proizvodi u značajno većim količinama od sopstvenih potreba, a robu je moguće otpremiti kopnenim putem što umanjuje broj eventualnih problema sa logistikom“, kazala je ona agenciji Beta.

Podsetila je da mogućnost plasmana u neposredno okruženje, značajno olakšava logistiku, a važno je za sve učesnike u žitarskom i uljarskom sektoru, u celom lancu proizvodnje i trgovine, ne samo za članice Udruženja.

„Regionalno tržište, odnosno CEFTA tržište i Italija beleže rast uvoza srpskih žitarica tokom prethodnih nekoliko godina, posebno pšenice. Istina, u najvećoj meri u Italiju, ali i u pojedine potpisnice CEFTA trgovinskog sporazuma, pre svega u Bosnu i Hercegovinu“, kazala je Savović.

Kako je navela, samo 2023. godine na CEFTA tržište iz Srbije izvezeno je ukupno 535.567 tona pšenice i brašna, 337.564 tona kukuruza, 16.400 tona ječma, 72.067 tona uljarica, od čega većinski suncokret u zrnu, 56.111 tona jestivih biljnih ulja i 10.684 tona uljane sačme.

„Ukupan izvoz pomenutih poljoprivrednih proizvoda na CEFTA tržište 2023. godine je vredeo 309,37 miliona evra“, rekla je ona.

Savović je kazala da je udeo članica Udruženja „Žita Srbije“ u ukupnom izvozu žitarica, uljarica i jestivih biljnih ulja iz Srbije prešao 90 odsto i da su one nosioci većinskog dela izvoza žitarica na CEFTA tržište.

„Kukuruz, pšenica, pšenično brašno, ječam i biljna ulja se izvoze na tržišta apsolutno svih potpisnica CEFTA trgovinskog sporazuma. Ubedljivo najveći kupac srpskih žitarica među članicama CEFTE prošle godine bila je Bosna i Hercegovina u koju je 2023. godine izvezeno kukuruza u vrednosti od 41,19 miliona evra, pšenice u vrednosti od 19,53 miliona evra, pšeničnog brašna u vrednosti od 17,10 miliona evra i rafinisanog suncokretovog ulja u vrednosti od 14,39 miliona evra“, kazala je Savović.

Dodala je da je bilo značajnog izvoza i rafinisanog suncokretovog ulja u Severnu Makedoniju u vrednosti od 14,13 miliona evra i Crnu Goru u vrednosti od 10,46 miliona evra.

Kako je navela, plasman kukuruza, koji je još uvek najvažniji izvozni ratarski proizvod Srbije, i dalje u najvećoj meri ide preko rumunske luke Konstanca, mada su se količine izvoza u zemlje regiona i Dunavom tokom poslednje dve godine izjednačile kako zbog jake konkurencije u Crnomorskom regionu, tako i zbog dve izuzetno loše godine za kukuruz zbog suše, 2021. i 2022. godine.

„Mogućnost povećanja izvoza žitarica, uljarica i proizvoda iz Srbije na CEFTA tržište zavisiće od mnogo faktora, ali u najvećoj meri od tražnje i potreba članica CEFTA sporazuma, zatim cena poljoprivrednih roba srpskih konkurenata u izvozu na to tržište, kao i od trgovinskih i carinskih sporazuma van područja CEFTE u koje su pojedine članice CEFTA uključene i koje im omogućavaju dalji izvoz srpskih uljarica i proizvoda pod povlašćenim uslovima“, ukazala je Savović.

Smatra da je za poboljšanje plasmana na CEFTA tržište neophodno investiranja u rekonstrukciju infrastrukture železnica Srbije, kako na teritoriji Vojvodine, tako i kompletna rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, koja bi omogućila transport većih količina od 800 do 1.000 tona po kompoziciji za Crnu Goru i dalje destinacije.

I generalni direktor jedne od najvećih poljoprivrednih kompanija u Srbiji „Delta Agrar“, Luka Popović, naveo je da CEFTA sporazum predstavlja značajan okvir za unapređenje ekonomske razmene i smanjenje trgovinskih barijera između zemalja Zapadnog Balkana i Moldavije.

„Ovaj sporazum, sličan slobodnoj trgovinskoj razmeni unutar EU, ima za cilj poboljšanje ekonomske razmene i privlačenje investicija u zemljama koje nisu članice EU. Regionalna saradnja je nesumnjivo od velikog značaja jer omogućava lakši i brži plasman robe na ključna tržišta gde naša kompanija već posluje“, kazao je on agenciji Beta.

Kako je naveo, Delta Agrar, je u 2022. i 2023. godini na CEFTA tržište izvezao robu u vrednosti od većoj od pet miliona evra.

„Smatramo da postoji značajan potencijal za povećanje izvoza, pri čemu su glavne prednosti blizina tržišta, brza isporuka i smanjeni troškovi transporta. Dodatno olakšavanje carinskih procedura bi dodatno unapredilo trgovinu u regionu omogućavajući još bolju saradnju i rast poslovanja“, zaključio je Popović.

Srbija ove godine predsedava Sporazumom o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA) čije su potpisnice Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Privremena administrativna misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.