Na ekonomsko-finansijskom dijalogu EU, Zapadnog Balkana i Turske pohvaljena ekonomska otpornost Srbije

Na godišnjem sastanku predstavnika članica EU, Evropske komisije, Evropske centralne banke, Zapadnog Balkana i Turske, koji je ovaj put bio fokusiran na zajedničke izazove izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu, učesnici su pozdravili sveobuhvatnu opreznu makrofiskalnu i monetarnu politiku Srbije, saopštila je EU info mreža.

Energetska diverzifikacija, zelena tranzicija i liberalizacija energetskog tržišta, u skladu s međunarodnim obavezama Srbije, naglašeni su kao ključni faktori za jačanje ekonomske otpornosti Srbije na duži rok, dok su strukturne reforme, koje se odnose na poboljšano upravljanje državnim preduzećima, istaknute kao važne.

Srbija je takođe ohrabrena da u 2023. godini zadrži odgovarajuće čvrst fiskalni stav u cilju suzbijanja inflacije, uz istovremeno pružanje ciljane i privremene podrške ugroženim domaćinstvima i kompanijama, ako bude potrebno ublažiti uticaj visokih cena energije i hrane.

Identifikovane su tri oblasti u pogledu specifičnih strukturnih reformi čiji je cilj jačanje konkurentnosti i dugoročnog i inkluzivnog rasta. Prva je stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta za ulaganja, druga je ozelenjavanje energetskog sektora Srbije i potpuno otvaranje energetskog tržišta, a treća povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i ugroženih grupa, i socijalna zaštita od siromaštva.

Preostala pitanja u tim oblastima uključuju osiguranje usklađenosti sa javnim nabavkama, pravilima o državnoj pomoći i tehničkim standardima, povećanje transparentnosti u usvajanju i primeni zakona, ubrzanje zelene tranzicije i povećanje energetske efikasnosti, i nastavak reformi državnih preduzeća u energetskom sektoru.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre pozdravio je na sastanku „uspešne napore Srbije da održi makroekonomsku stabilnost i otpornost Srbije kroz višestruke krize“.

Naveo je da će „odlučnost i sposobnost vlade da se uhvati u koštac sa identifikovanim strukturnim izazovima na otvoren način, uz efikasnu upotrebu i primenu mehanizama podrške EU, odrediti potencijal za kontinuiranu ekonomsku otpornost, kao i podsticanje inkluzivnog rasta, konkurentnosti i ubrzavanje tranzicije na zeleniju i digitalnu ekonomiju“.

„Ovo bi trebalo da bude potkrepljeno daljim značajnim naporima u borbi protiv korupcije, unapređenju vladavine prava, povećanju transparentnosti i jačanju institucija i socijalnog dijaloga“, kazao je Žofre.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da će glavni prioriteti Srbije u predstojećem periodu biti dalje restrukturiranje i modernizacija energetskog sektora, nastojanje da se ublaže uticaji cenovnih šokova na domaćinstva i preduzeća Srbije i dalje unapređenje zdravstvenog sektora.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković rekla je da je Narodna banka Srbije odgovorila na globalne izazove postepenim pooštravanjem monetarnih uslova i makroprudencijalnim merama, uvažavajući činjenicu da je inflacija u Srbiji u velikoj meri uvezena i vođena faktorima ponude i da se inflatorni pritisci ne mogu rešiti kratkoročno bez izazivanja velikih makroekonomskih poremećaja.