Na inflaciju najviše uticalo poskupljenje hrane

„Na mesečnu inflaciju od 1,5 odsto najviše je uticalo povećanje cena neprerađene hrane od 5,6 odsto i to pre svega cena povrća i svežeg mesa. Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u aprilu iznosio je 1,1 odsto, što je slična dinamika rasta koja je beležena od početka godine i manji rast u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast cena prerađene hrane iznosio u proseku oko dva odsto. Na usporavanje rasta cena prerađene hrane nastavljaju da utiču, između ostalog, i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica. Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u aprilu bile više za 11,4 odsto, dok su cene neprerađene hrane povećane za 24,6 odsto. Visok međugodišnji rast cena hrane najvećim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, rast cena svih ulaznih troškova u proizvodnji hrane“, navode u NBS.

Cene energenata su u aprilu porasle za 1,5 odsto, a pored rasta cena naftnih derivata od 2,9 odsto doprineo je i rast cena čvrstih goriva.
Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije, kada se isključe enrgenti i hrana, iznosio je jedan odsto.
„Za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope koje su u režimu ciljanja inflacije, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu u većoj meri da utiču i dalje je znatno niža od ukupne i u aprilu je iznosila 5,5 odsto, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja“, zaključuju u NBS.