Na koga je sve država zaboravila u krizi

U tri navrata, kako bi sačuvala zaposlenost, država je poslodavcima za zaposlene izdvojila najpre tri minimalca prošlog proleća, još dva puta po 60 odsto od toga tokom leta 2020. i ove godine još tri polovine minimalne zarade.

I to je bila konkretna pomoć, koja je donekle održala bar prividno stopu zaposlenosti.

Tu se nije biralo mnogo, dobili su svi bilo da imaju mali broj radnika ili veliki, da li su dobro poslovali ili ne.

Država nije birala ni kada je dodeljivala direktnu pomoć građanima.

Te je tako, tik pred izbore prošlog juna, svim punoletnim osobama u Srbiji podelila po 100 evra.

„Najveću i nepotrebnu grešku“, kako je Fiskalni savet ocenio taj potez prošle godine, vlast ponavlja i ove – svi punoletni građani dobiće po 60 evra, penzioneri će na prošlogodišnjih 4.000 dinara jednokratne pomoći dobiti još 50 evra ove jeseni.

Ako se za 60 evra prijavi isto onoliko ljudi koliko se prošle godine prijavilo za 100 evra, nekih 6,2 miliona građana, to bi značilo da se za pomoć građanima iz budžeta izdvaja gotovo pola milijarde evra.

Rezultat toga što država ne vodi računa o tome kome je pomoć zaista potrebna, a kome možda ne toliko, jeste da pojedini u sektorima koji zaista najlošije prolaze kroz krizu nisu dobili ništa.

Bez sumnje, epidemija je najviše uticala na turistički i ugostiteljski sektor, koji je osim minimalaca dobio i odlaganje, ali ne i opraštanje, dugova za porez.

Konkretnu pomoć u ovom sektoru dobili su gradski hoteli čijim je vlasnicima država prošlog leta dala 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi.

I dok su planinska i banjska odmarališta imala dobre sezone uprkos krizi, turistički vodiči, iako im je obećano, nisu dobili još ništa. Njima je pre mesec dana rečeno da će dobiti 30.900 dinara jednokratne pomoći.

„Ništa nismo dobili. Čak ni odluka o toj pomoći nije stupila na snagu, ništa ne znamo. Kada zovemo Ministarstvo da pitamo šta se dešava, oni ništa ne znaju da nam kažu, ni koji su kriterijumi, ni kada će to biti“, kaže za Danas Tanja Krković, turistički vodič.

Ona napominje da se ništa nije promenilo što se posla tiče, da ga i dalje nema, da se trude da nešto rade, organizuju neke ture za domaće turiste, ali da to još nije zaživelo.

Najavljujući treći paket mera ministar finansija Siniša Mali je pre dva meseca rekao kako će 1,4 miliona zaposlenih u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima dobiti pomoć države od po pola minimalne zarade za mart, april i maj.

Mali je rekao da će kroz sektorsku podršku turizam, ugostiteljstvo, rent-a-kar agencije i turistički vodiči dobiti još jednu minimalnu zaradu, gradski hoteli 350 evra po sobi, a prevoznici u drumskom saobraćaju 600 evra po autobusu.

I dok nekoliko stotina licenciranih turističkih vodiča čeka na ispunjenje obećanja, samostalni estradni izvođači nisu dobili ni to.

Naime, oni koji imaju epitet estradnih umetnika su dobili pomoć od 90.000 dinara, međutim samostalni estradni izvođači koji plaćaju poreze i doprinose, a koji nisu mogli da rade prethodnih godinu dana, niti su dobili nešto, niti je Sindikatu estradnih umetnika i izvođača Srbije odgovoreno na zahteve u kojima su tu pomoć tražili.

Takva je situacija i sa vlasnicima noćnih klubova, barova, ali i dobrog dela restorana i kafića, od kojih jedni nisu mogli nikako da rade, a drugi su mogli samo da prodaju kafu i piće za poneti.

Vlasnicima ugostiteljskih objekata pomoć u minimalcima je dobro došla, ali samo da sačuvaju zaposlene, dugovi za poreze, takse, zakupe nastavili su da se gomilaju i zbog toga su zajedno sa muzičarima, ali i fotografima i organizatorima događaja – koji tek nisu mogli da rade – protestovali, najavljujući za narednu nedelju ponovni izlazak na ulice.

„Gotovo svima je tokom krize promet ili stao ili je značajno smanjen, ali i ranije smo govorili da gde god je moguće treba napraviti selekciju prilikom pomoći. U prvom talasu su bez posla i prihoda ostali oni koji nisu bili u stalnom radnom odnosu, koji rade preko agencija ili povremeno, neka slobodna zanimanja. Iako je teško da se organizovano na sve misli, postoje zanimanja koja su više ugrožena“, kaže za Danas Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Država je, kako kaže, trebalo da ide na povećanje nekih socijalnih davanja, da oceni ako neko ima ozbiljan problem da mu se nađe rešenje, neki način da se i tim ljudima izađe u susret.

„Postoje porodice sa decom, gde su roditelji radili na privremenim ugovorima i nemaju nikakvu pomoć države. Ne treba rasipati novac, ali koliko god ga imali, ne treba 100 evra dati onome kome to nije ni 10 odsto od plate, već dati 200 evra onome kome to znači. Zaista treba raditi na tome da država bude majka svima, a ne nekome majka, nekome maćeha“, napominje Atanacković.