Na korak do poslovnog uspeha

Ovaj oblik preduzetništva više je nego idealan na tržištu na kome je teško samostalno započeti posao

Sistem franšize u privredni ambijent Srbije ulazi poslednjih godina sa puno opreza, a razlog za usporen dolazak je, pored ostalog i nedovoljno poznavanje prednosti tog načina poslovanja. Prvi, ali i drugi korak za unapređenje tog modela privređivanja, preduzela je Privredna komora Srbije, organizujući drugu konferenciju „Franšizing – korak dalje ka poslovnom uspehu“.

Franšiza je pravni i komercijalni odnos između vlasnika robnog ili uslužnog žiga, trgovačke marke ili reklamnog simbola i pojedinca (ili grupe), koji traži pravo korišćenja te identifikacije u poslovanju. Poslovni odnos između davaoca franšize i onoga koji na određen rok iznajmljuje usluge, tehnologiju, ili dobra koja je davalac franšize, odnosno neka kompanija, razvila i zaštitila kao robni znak, licencu ili poslovni koncept, regulisan je ugovorom. Pritom, ne treba zaboraviti da je davalac franšize razvio svoj proizvod, odnosno da reč o lako prepoznatljivoj robi kao što je naprimer, Koka kola, Nivea ili neki drugi prepoiznatljiv brend. Predmet franšiznog ugovora može biti i poslovni koncept u pružanju usluga, a najčešći primer za to su recimo, restorani Mek Donaldsa, ili hotelski lanci Hajata, Interkontinentala, Best Vesterna… I razne vrste internet usluga, agencije koje trguju, recimo nekretninama i osiguranjem, mogu svoj posao da započnu kao franšizu, preuzimajući metodologiju nekog brenda, koji ih s jedne strane uslovljava da moraju da se pridržavaju strogih pravila tog brenda, ali im, s druge strane, i omogućavaju veću prohodnost na tržištu na kome je davalac franšize već pozicioniran. Davalac franšize ubira i prihod među kojima je ulazna pristupnina, procenat od ukupnog prometa, naknada za obuku osoblja, ali i obaveznu nabasvku proizvoda isključivo od davaoca franšize…

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da firma koja iznajmljuje usluge, tehnologiju ili proizvod pomaže primaocu franšize da razvije posao od koga će svi imati korist. Međutim, iako na prvi pogled izgleda da je zakupac franšize samo karika u velikom multinacionalnom lancu, on je ipak „svoj gazda“, ima preduzetničku slobodu da posao razvija na najbolji mogući način. Činjenica je da preduzetnik, iznajmljujući već poznatu robnu marku, poslovni koncept ili tehnologiju, ne može da računa na zagarantovan uspeh, ali šanse su svakako mnogo veće nego kada sam kao početnik krči sebi put na tržištu.

Prema rečima Miloša Bugarina, predsednika Privredne komore Srbije, ovaj oblik preduzetništva više je nego idealan na tržištu na kome je teško samostalno započeti posao, a pomoć bi trebalo da pruži i novootvoreni Centar za franšizing, čije će poslovanje pomoći PKS i Trgovinsko odeljenje Ambasade SAD u Beogradu. „Centar bi trebalo da unapredi saznanja i pruži pomoć srpskim preduzetnicima za otpočinjanje franšiznog poslovanja“, rekao je Bugarin.

I Kameron Verker, trgovinski ataše Ambasade SAD, ukazao je da franšizno poslovanje pruža šansu malim i srednjim preduzećima kao i pojedincima da razviju delatnost prema tom modelu, i da, i pored rizika, to bude solidna osnova za poslovni uspeh i razvoj. Uporedo, kako je rekao Verker, ovaj vid poslovanja bitan je jer primalac franšize mora da podigne poslovnu kulturu na viši nivo, s obzirom na to da se ona realizuje po licenci davaoca, što znači da određena kompanija postaje prepoznatljiva kao brend. Olivera Kiro, sekretar Odbora za poslove sa inostranstvom u PKS, smatra da je franšizing bitan jer pospešuje cirkulisanje i razvoj preduzetničkog duha. „Bitno je to da se franšizing može primiti, odnosno pokrenuti malim sredstvima, ali i da doprinosi povećanju zaposlenosti, što je jedan od osnovnih ciljeva svake zemlje“, rekla je Kiro.

Postoje različite vrste franšiznih mreža. Tako, naprimer, pojedinačna franšiza podrazumeva sklapanje ugovora sa svakim primaocem direktno i najčešći je vid širenja mreže. Na drugoj strani, regionalna franšiza podrazumeva sklapanje ugovora sa primaocem uz obavezu da u dogovorenom roku otvori određen broj poslovnica. Postoji i master franšiza, kada se ugovor sklapa za određenu teritoriju, a primer za to su zastupništva i širenje mreže sklapanjem ugovora o podfranšizi sa trećim licima.

Jedna od odlika franšize jeste postojanje priručnika koji je vrlo detaljan dokument, „sveto pismo“ u kome je navedena svaka pojedinost sistema poslovanja i procedura postupaka. Taj dokument obično nosi oznaku poslovne tajne, a nakon potpisa ugovora, prenosi se na franšizoprimca i osnova je prenosa znanja i iskustva u toku obuke. Jedno od važnih pitanja koje se postavlja pre ulaska u franšizni odnos, je da li primalac već ima privatan biznis koji uspešno vodi neko vreme, da li raspolaže veštinama menadžera i smatra da ima uslova za proširenje i razvoj delatnosti. Stručnjaci tvrde da je pretvaranje uspešnog posla u franšizu, podjednako teško kao i kada se preduzetnik tek pojavljuje na tržištu sa idejom koju želi da pretoči u profitabilan biznis. A koliko god da je posao uspešan i doveden do maksimuma, ne može samo deklarativno da preraste u franšizu, pa čak i ako je reč o servisu za pranje tepiha, proizvodnji kolača i torti, ili restoranu brze hrane. I za njih je potrebno preduzeti promišljene korake, a profit može da se očekuje samo ako se u sistem franšize uloži dovoljno rada.

Srbija na dnu lestvice

Više od polovine ukupne maloprodaje u svetu, odvija se kroz sistem franšize. Prema nekim podacima zemlje kao što su Rusija, Češka, Poljska, Mađarska, kao i baltičke zemlje, beleže rast franšiznog načina poslovanja veći od deset odsto godišnje. Kad je reč o zemljama u okruženju, franšiza je jedan od načina da se smanji nezaposlenosti u zemljama u tranzicijii, pa je u njima zabeleženo otvaranje većeg broja franšiznih lanaca. Tako je, na primer, u Mađarskoj i Češkoj, više od polovine poslovnih aktivnosti odvija se kroz sistem franšize, dok je u Hrvatskoj to tek oko 30 odsto. Međutim treba reći i da Hrvatska nije samo primalac franšize, nego i davalac. Srbija, na žalost ne prednjači u ovom vidu poslovanja, pa iako ne postoje validni podaci o broju franšiza, stručnjaci procenjuju da se po tom kriterijumu, nalazimo na samom dnu lestvice.

Blagonaklone banke

Franšizno poslovanje tradicionalno ima manju stopu neuspeha nego tek pokrenuti poslovi, pa taj mnaji rizik omogućava malim i srednjim preduzećima, koja dominiraju i u srpskoj privredi, da lakše dobiju kreditnu podršku banaka. Prilikom kupovine nekog od franšiznih poslovnih koncepata, mnoge poteškoće su već prevaziđene i razrešene, pa se na taj način obezbeđuje rast i stabilnost sektora malih i srednjih preduzeća, koja su izuzetno važna za ekonomski razvoj zemlje, borbu protiv nezaposlenosti i obezbeđuju polovinu izvoza zemlje – izjavio je na skupu posvećenom franšizi Vladimir Vukotić iz Oportuniti banke, i dodao da se u svetu, na svakih šest minuta, otvori jedan novi franšizni biznis.