Na kupovinu stanova u Srbiji potrošene 4,2 milijarde evra

Iako je kriza izazvana pandemijom virusa korona gotovo celu 2020. opteretila, mnoge ostavila bez prihoda i posla očigledno je da tržište nekretnina nije trpelo zbog toga. Novčani obrt na ovom tržištu u našoj zemlji prošle godine bio je blizu 4,2 milijarde evra, a osim blagog pada na prelazu iz prvog u drugi kvartal kada je na snazi bilo vanredno stanje, rezultati su tokom ostatka godine bilo znatno bolji u odnosu na 2019. godine kada krize nije bilo.

„Prodaja stanova skočila je zato što su ljudi bili zatvoreni, granice su bile zatvorene, nisu mogli da putuju, a oni koji imaju novac odlučili su da je najbolje da ulože u nekretnine“, kaže za Danas Kaća Lazarević, vlasnica agencija za nekretnine.

Zato su, kako kaže, porasle cene, banke su spustile kamate, NBS je odobrila smanjenje učešća na 10 odsto, što je sve podstaklo one koji imaju novca da kupuju stanove.

„Oni koji imaju više novca i gotovine kupovali su skuplje, oni koji imaju manje birali su jeftinije nekretnine. Oni koji su kupovali stanove na kredit birali su najčešće nekretnine u vrednosti od 50.000 do 150.000 evra“, napominje Lazarević.

Nisu, međutim, kako kaže, sva tržišta tako dobro prošla. Najviše se pazarilo u najvećim gradovima – Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok su ostala tržišta daleko iza.

U 2020. je u septembru, oktobru i decembru nadmašen apsolutni rekord u broju registrovanih ugovora, a tokom cele godine prema podacima Republičkog geodetskog zavoda zaključeno je 143.154 kupoprodajna ugovora. Četvrtina nekretnina je prodata u Beogradu, a najskuplji kvadrat stana u Srbiji bio je u Beogradu na vodi i koštao je 9.632 evra po metru kvadratnom. U starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je 4.452 evra za stan u opštini Stari grad, dok je najviše novca dato za stan u beogradskoj ulici Strahinjića Bana – 1,46 miliona evra.

„Ono što se primeti jeste da je procvetala novogradnja u gradovima, ne poštuju se ni pravila gradnje, i gde god može da se sruši kuća tu se podigne zgrada. I dok svaka metropola gleda da sačuva svoje gradsko jezgro, kod nas, naročito u Beogradu, to se ne radi. O tome se ne vodi računa. Vračar je bio poznat po kućama sa baštama, sada su na tim mestima blokovi zgrada“, napominje Lazarević. Problem je, kako kaže, što niko od onih koji podižu zgrade ne ulaže u otvaranje novih vrtića, sportskih igrališta, parkova.

Lazarević naglašava da prosečni kupci stanova i kuća u Srbiji imaju između 40 i 55 godina, dok stariji najčešće prodaju veće stanove ili kuće i kupuju dva manja stana.

„Vikendice su tokom prošle godine takođe imale svoje kupce, a kako ih je sve manje, to je inspirisalo neke da grade čitave komplekse kuća na Kosmaju, Avali, Fruškoj Gori i da ih prodaju po cenama koje će, ipak, biti veće nego što vikendice koštaju“, napominje naša sagovornica.

Iako se i u izveštaju RGZ pominje da su najskuplji stanovi u Beogradu na vodi, Lazarević kaže da tu postoji pogrešna pretpostavka da su ti stanovi najskuplji.

„Postoje stanovi u zgradama koje se tek grade u Beogradu na vodi a koji koštaju 2.800 evra po kvadratnom metru sa PDV-om. Naravno ima i skupljih, kao što su stanovi u Kuli, ali kada se prave takvi izveštaji uvek se izvuče šta je najskuplje“, kaže Lazarević.

Ona napominje kako se u Beogradu oseća zastoj kada se radi o zakupu stanova, te da cena zakupa pada jer mladi bračni parovi zbog povoljnijih uslova biraju da uzimaju stambene kredite i kupuju stanove.

Ponajviše nerealno na tržištu nekretnina, napominje Kaća Lazarević, jesu cene garaža. Najskuplja proda

„Sa garažama je nestvarno, ljudi ne pitaju za cenu i one su preskupe. Osim toga, garaža nema dovoljno u gradovima, nema više dovoljno ni javnih garaža“, napominje Lazarević.

U Beogradu, u kom je prošle godine prodato četvrtina od ukupnog broja prodatih nekretnina, najtraženije lokacije za stanove su kao i ranije Vračar i Novi Beograd. Kod prometa kuća najviše ugovorne cene ostvarene su na teritoriji opštine Savski venac, na Dedinju.

„Nikada nije bila bolja ponuda, ali ni prodaja. Pitate se da li je to moguće i kako da u ovoj državi kakva jeste ima toliko bogatih. Očigledno nismo ni svesni koliko smo bogati. Kuća na Dedinju više ni nema za prodaju, sve su prodate, a to su cene u milionima evra. Izgleda da imamo dosta milionera“, ističe Kaća Lazarević.

Stručnjak za nekretnine Aleksandra Kon kaže za Danas da cenu stanova dižu oni u novogradnji a da je razlog tome što je prodaja prošle godine bila dobro to što svi žele da zarade.

„Prema informaciji koju imam, u Beogradu na vodi se 30 stanova izdaje na dan. Svi oni koji žele da zarade, a nemaju inicijativu i nemaju preduzetničkog duha, a to nije samo kod nas nego svuda u svetu – odlučuju se da ulože u nekretninu. Ako otvorite pekaru imate taj rizik da to ne uspe, ako vam izdavanje na dan ne ide, stan vam ostaje“, ističe Kon. Ona podseća da su prošle godine u odnosu na prethodnu cene nekretnina bile više za dva odsto i da i tu treba tražiti razlog zašto se ljudi odlučuju na kupovinu stanova.

„Ako cene rastu vi stan koji ste kupili prošle godine ove možete da prodate po većoj ceni, što je bolje nego da ste novac ostavili u banci“, naglašava Kon. Za nju je, kako kaže, priča o tome da se nekretnine prodaju tako dobro ustvari dobar marketinški potez onih koji se tim poslom bave.

„Neke cene su nerealno visoki, ali njih traže oni kojima se ne žuri sa prodajom. Kada im zatreba novac onda te cene spuste“, napominje Aleksandra Kon.