Na letovanje jeftinije i sigurnije bez keša

U pripremi za odmor, naravno, glavna stavka je proći što jeftinije, pa nisu naodmet ni saveti kako to obezbediti i prilikom plaćanja u inostranstvu. Prvo što treba odlučiti je da li kupovati evre u menjačnicama u Srbiji i nositi gotovinu. Ovaj tradicionalni način plaćanja, međutim, zadaje sve više glavobolja turistima jer je rizik od krađe daleko veći nego recimo u slučaju korišćenja kartica. Postavlja se pitanje da li nositi sav novac sa sobom, sakrivati ga po sobi ili poveriti hotelskom sefu. Takođe, u zemljama koje nisu u evrozoni, kao što su recimo Turska, Hrvatska ili Makedonija, turisti se mogu suočiti sa izuzetno nepovoljnim deviznim kursevima kod trgovaca.

Zato se kao sve isplativija alternativa nameće korišćenje platnih kartica, samo i tu treba voditi računa o raznim provizijama, troškovima konverzija valuta, ali i o bezbednosti samih kartica.

Narodna banka Srbije, na osnovu prigovora koje dobija u letnjim mesecima, savetuje da pre puta klijenti banaka provere u banci da li se može s njom plaćati u inostranstvu. Takođe, treba videti i koja kartica vuče koje provizije.

U najvećem broju slučajeva prilikom plaćanja debitnim karticama u samim radnjama ili restoranima ne obračunava se nikakva provizija. S druge strane, za podizanje gotovine na bankomatima po pravilu se plaćaju prilično velike provizije, dva-tri odsto, pri čemu je određen i minimalni iznos od dva do tri evra. Tako recimo ukoliko podižete 10 evra na bankomatu, može se desiti da platite proviziju od tri evra, što je 30 odsto. U nekim slučajevima banke u Srbiji mogu imati sporazum sa bankama u inostranstvu da ne naplaćuju proviziju prilikom podizanja novca na njihovim bankomatima. Ovde treba biti pažljiv, jer ukoliko matična banka iz druge zemlje ima banku i u Srbiji, to ne znači da automatski imaju ovakav sporazum. Takođe, prilikom podizanja novca sa bankomata mnogo su veće provizije ukoliko to činite kreditnom nego debitnom karticom.

Druga stvar koju treba proveriti sa bankom pre putovanja jeste koji je dnevni limit za podizanje sredstava.

U centralnoj banci upozoravaju na još jednu moguću zamku kod plaćanja. Naime, ukoliko je platna kartica vezana za dinarski račun, prilikom plaćanja banka će, nakon izvršene konverzije, automatski rezervisati sredstva na računu u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti.

„Međutim, treba da znate da rezervisanje sredstava ne znači da je banka naplatila uslugu korišćenja kartice, odnosno zadužila vaš račun, već samo da nemate mogućnost raspolaganja tim sredstvima na računu. Ukoliko ste plaćanje obavili u trenutku kada se ne vrši platni promet (uveče ili tokom vikenda), banka će kasnije zadužiti vaš račun, i to za onaj iznos u dinarskoj protivvrednosti po kursu važećem na taj dan. Drugim rečima, ukoliko je u međuvremenu došlo do promene na deviznom tržištu, odnosno do pada vrednosti dinara, sredstva koja će biti skinuta s vašeg računa biće veća od onih koja su ranije rezervisana“, navodi se na sajtu NBS.

Neke banke nude mogućnost dvovalutnih kartica. To znači da je jedna kartica vezana i za dinarski i za devizni račun. Ukoliko plaćate u zemlji, prvo skida novac sa dinarskog računa. Ukoliko plaćate u inostranstvu, automatski zadužuje devizni račun, tako smanjujući menjačke troškove.

Kada se radi o kursnim troškovima, bankari upozoravaju na to da ne prihvatate ukoliko trgovac (ili bankomat) ponude račun u dinarima. Naime, kurs po kom će oni obračunati račun iz evra (ili neke druge valute) u dinare je daleko nepovoljniji od kursa koji banka koristi.

U Komercijalnoj banci potvrđuju da ukoliko klijent nema povezan devizni račun sa karticom, primenjuje se prodajni kurs banke za devize, ali ukoliko klijent ima povezan devizni račun sa karticom, konverzija ne postoji.

„Kada se radi o plaćanju u zemljama van evrozone, prvo se vrši preračun u evre po kursu kartičarske organizacije, a potom se prilikom konverzije evra u dinare primenjuje prodajni kurs banke za devize“, navodi se u odgovoru Komercijalne banke uz napomenu da prilikom plaćanja na POS terminalima nema drugih troškova. Kod podizanja novca na bankomatu provizija je dva odsto ili minimalno tri evra.

U Komercijalnoj banci preporučuju plaćanje platnim karticama, jer „imamo stabilan kurs domaće valute, a klijenti prilikom plaćanja karticom vrše konverziju samo za iznos konkretne transakcije, pa nije potrebno unapred kupovati devize za veći iznos od potrebnog“.

Ono što je dodatna prednost kartice u odnosu na keš je da, ukoliko vam neko i ukrade novčanik, nećete ostati bez svih para koje ste poneli, već ako odmah zovnete kol centar banke, možete blokirati karticu.

U Unikredit banci objašnjavaju da je obračunska valuta banke za transakcije nastale u inostranstvu, kako na POS terminalima, tako i na bankomatima, evro.

„Sve transakcije koje korisnik zaključi u inostranstvu međunarodno važećom platnom karticom van evrozone, podležu konverziji iz lokalne valute u evro, po kursnoj listi koju primenjuju asocijacije Visa i MasterCard“, kažu u ovoj banci napominjući da sistem prvo traži obračunsku valutu kao prioritet, a ukoliko na njoj nema sredstava ili račun nije vezan za karticu, zaduženje će dalje ići redosledom kojim su računi vezani za karticu.

Oni naglašavaju i da prilikom plaćanja van evrozone, kod Viza kartica prilikom konverzije iz lokalne valute u evro naplaćuje se dodatna provizija od dva odsto. Za podizanje keša na bankomatu debitnom karticom provizija je jedan odsto, a najmanje tri evra, dok je za podizanje keša kreditnom karticom provizija dva odsto i minimum 250 dinara. Oni ističu i da se sa njihovim karticama na bankomatima Unikredit grupe u Evropi novac može podizati bez provizije.

Oprez, konverzija…

Pored provizija na bankomatima, najčešće žalbe NBS dobija zbog troškova konverzija valuta. „Ukoliko posedujete platnu karticu koja zadužuje vaš dinarski račun, morate imati u vidu troškove konverzije valute, čija se visina razlikuje od vrste valute i same banke. Troškova konverzije neće biti ukoliko posedujete devizni račun u istoj valuti, povezan s vašom platnom karticom. Međutim, ukoliko plaćate u valuti koja je različita od valute na vašem deviznom računu, treba da znate da će banka u tom slučaju izvršiti duplu konverziju. Na primer, ako ste robu i usluge plaćali u američkim dolarima, a devizni račun imate u evrima, banka će prvo izvršiti konverziju američkih dolara u dinare, a potom iz dinara u evre“, objašnjava Narodna banka Srbije.