Privatni biznis iz ugla preduzetnica – šta ih muči a šta očekuju od države

Ako se tome doda da se za proizvodnju organskih proizvoda najčešće opredeljuju žene, i to one iz tzv. ranjive kategorije (45+) koje teže dolaze do posla, onda bi podrška države, kažu, morala da bude veća.

– U avanturu preduzetništva upustila sam se pošto sam ostala bez posla, a ideja da krenem sa proizvodnjom voćno energetskih proizvoda „NatBar“proizišla je iz ličnog životnog stila koji podrazumeva ljubav prema prirodi, planinarenju i zdravom načinu života i ishrane. Zanimljivo je da je u trenutku dok sam razmišljala čime ću da se bavim, a to je bilo 2016. godine, Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije raspisala konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za pokretanje start ap preduzeća, uz mentorsku pomoć. Žene su, kao podsticaj, dobijale dodatne bodove u rangiranju. Ta podrška bila je dovoljna za pokretanje male, kućne proizvodnje. Ali, najveći problem, pogotovo za male preduzetnike, predstavlja ulaganje u male serije ambalaže, do koje se ne samo teško dolazi, već je i do osam puta skuplja nego velike serije – priča za Danas Nataša Delibašić iz Beograda, vlasnica preduzetničke radnje Fruit Fusion.

Kao učesnik prošlogodišnjeg USAID projekta za razvoj premijum hrane Nataša je dobila priliku da se njeni zdravi slatkiši nađu u tridesetak prodajnih objekata trgovinskog lanca Delez.

Trenutno pokušava da nađe sredstva za proširenje proizvodnje, ali to je, kako kaže, gotovo nemoguća misija budući da kao početnik u privatnom biznisu nema dovoljan kredibilitet. Smatra da preduzetništvo treba podsticati i razvijati bez obzira na to da li je reč o ženskom, muškom, ili porodičnom.

„Država bi trebala na sve moguće načine da nam pomogne, bilo kroz umrežavanje raznih grana industrije, ili kroz poreske olakšice, podršku u sajamskim nastupima, nabavku opreme…“, naglašava Nataša.

Da je svaki početak težak to nam je u razgovoru za Danas potvrdila i Vanja Stojanović, predstavnica firme Emisia Greenhouse u Kragujevcu, koja se već tri godine bavi hidroponskom proizvodnjom organskog paradajza, a od ove godine u ponudi imaju i sušeni paradajz.

Sa tim proizvodom, plasiranim pod imenom „Iz moje bašte“, prvi put su se na tržištu pojavili na manifestaciji Belgrejd fud šou i već su privukli pažnju potencijalnih potrošača.

– Nijednom privredniku u Srbiji nije lako, nama malim proizvođačima pogotovu. Imate neku viziju, svesni ste činjenice da su potrebna velika ulaganja, a opet zavisite od toga da li ćete uspeti da nabavite sredstva neophodna za početak biznisa. U opremu, koju smo nabavili u Holandiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj, mnogo smo uložili. Imamo plastenik od 600 kvadratnih metara i na površini od 300 kvadrata u sezoni može da se dobije čak četiri tone organskog paradajza u hidroponiji. Na moju inicijativu krenuli smo sa sušarom, jer sam procenila da se u Srbiji gotovo niko ne bavi proizvodnjom sušenog paradajza, ranije je bilo nekih pokušaja – kaže naša sagovornica i dodaje da su sva ispitivanja kvaliteta sušenog paradajza obavljena na Tehnološkom institutu u Novom Sadu.

Objašnjava da se paradajz suši na temperaturi do 45 stepeni, zatim se pakuje u tegle i preliva sa 100 odsto maslinovim uljem i može da se drži na sobnoj temperaturi. Da je reč o zdravom proizvodu o tome svedoči podatak da se paradajz gaji u kokosovom humusu, a prska se isključivo čajem od koprive i surutkom od kozijeg mleka.

Sertifikat i za hidroponsku proizvodnju

– Kao proizvođači imamo primedbu na Zakon o organskoj proizvodnji hrane, kojim nisu precizirani uslovi hidroponske proizvodnje organskog povrća, što je inače u svetu već praksa. Insistiramo na izmenama i dopunama tog Zakona, kako bismo i mi koji se bavimo tom vrstom proizvodnje organske hrane mogli da dobijemo sertifikat, ali i podsticaje na koje do sada nismo mogli da računamo. Ja sam privrednik 38 godina i da nisam počela da se bavim biljem ne znam šta bih – naglašava Vanja Stojanović, predstavnica firme Emisia Greenhouse u Kragujevcu.