„Na ovom prostoru građani nikad nisu voleli šumare i poreznike“: Šta najviše muči poreske uprave Zapadnog Balkana?

Podizanje svesti poreskih obveznika o značaju plaćanja poreza u velikoj meri doprinelo je povećanju prihoda ovih institucija i smanjenju sive ekonomije. Ipak, fokus u narednom periodu mora biti na digitalizaciji i obezbeđivanju adekvatne radne snage koja će IT sisteme znati da koristi, poruka je prvog panela na kom su govorili direktori poreskih uprava u okviru 11. Regionalnog samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije organizatora ovog događaja, ističe da se i dalje nalazimo u vremenu složenih geopolitičkih i geoekonomskih okolnosti, i da su sukobi u svetu dodatno afirmisali problem snabdevanja hranom i energentima.

Takođe, da je rat na Bliskom istoku pojačao tenzije na novi maksimum, i da Evropa ima najpesimističnije prognoze rasta za ovu godinu.

„U 2023. godini došlo je do usporavanja rasta na Zapadnom Balkanu. Zemlje koje razvoj dominantno baziraju na realnom sektoru kao što su industrija, poljoprivreda i energetika, značajno su pogođene padom ekonomske aktivnosti u EU, a posebno Nemačke. To su BiH, S. Makedonija i donekle Srbija. Dobre fiskalne performanse uticale su na dalji pad javnog duga u odnosu na BDP, te je prosek bio 47,3 odsto. Inflacija je u padu od oktobra 2022, a primarni uzrok je smanjenje cena energenata i hrane na svetskom tržištu“, podseća Vlahović.

On dodaje da je primetno za region da plate rastu, ali da je taj rast brži od produktivnosti.

„Rizici za budući rast su i dalje visoki, ključni rizik je nastavak slabih performansi privrede evrozone, slabije investicije i trgovinska aktivnost sa Zapadnim Balkanom“, kaže Vlahović, podsećajući da je kreditni rejting za Srbiju poboljšan, ali da druge zemlje ZB moraju još da rade da bi dostigle investicioni nivo.

Načine za brži rast, Vlahović vidi u reformi javnih preduzeća, ulaganju u obrazovanje i zdravstvo, reformama javnih institucija, zelenoj tranziciji i gepovima u kritičnoj infrastrukturi koji povećavaju troškove za privredu.

Miroslav Đinović, pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije kaže da je ova institucija na dobrom putu u implementaciji inovativnih rešenja i da se u poređenju sa okruženjem, drži dobrog pravca.

„Trenutno smo u procesu transformacije, a ciljevi su nam kompetentan poreski službenik i brzo i jednostavno pružanje usluga poreskim obveznicima. Ipak, muči nas problem radne snage i u ovom trenutku nam fali oko 30 odsto ljudi u odnosu na broj sistematizovanih radnih mesta. Zato pokušavamo radom sa mašinama da to nadomestimo. Takođe, jako smo stari, pa se mora razmišljati o podmlađivanju kadrova. Po meni tu nije samo pitanje plata, one svakako moraju biti konkurentne, već i stvaranje dobrog radnog okruženja“, ističe Đinović.

Đinović je ocenio da je najbitnije obezbediti dobre softvere i pronaći balans između prinudne naplate i osvešćivanja obveznika o značaju ispunjavanja poreskih obaveza. Takođe, kadrove koji su na raspolaganju treba usmeriti na aktivnosti koje su u tom trenutku najprioritetnije.

Osvrćući se na aktuelna kršenja zakona, Đinović pojašnjava da trenutno ima najviše prijava za neplaćanje akciza i za fantomska preduzeća, pa zato smatra da u tim segmentima trebati stavljati naglasak u borbi protiv sive i crne ekonomije.

Da toj borbi mogu doprineti i sami poreski obveznici, smatra i Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji Japan Tobacco International (JTI) za Zapadni Balkan.

„Borba protiv nelegalnog tržišta duvana je od izuzetnog značaja s obzirom na to da u regionu Zapadnog Balkana duvanska industrija čini i do 11 odsto ukupnih budžetskih prihoda što je više nego u većini evropskih zemalja. Procenjuje se da obim nelegalnog tržišta u Srbiji iznosi oko 16,3 odsto, od čega tri četvrtine čini lokalno uzgojen rezani duvan, a ostatak nelegalne cigarete koje su ili neobeležene ili obeležene markicama okolnih tržišta gde su niže akcize. Ono što trenutno komplikuje situaciju jeste povećan nelegalni promet cigareta sa teritorije Kosova i Metohije i Severne Makedonije gde su akcize i PDV na duvanske proizvode niži“, kaže on.

Pekez podseća da JTI već duži niz godina u Srbiji pruža podršku unapređenju kapaciteta inspekcijskog nadzora, i da borbi protiv ilegalne trgovine doprinosi kroz donacije u vidu dronova i dresiranih pasa. Takođe, da kroz projekat „Satelit“ koji je razvijen u saradnji sa policijom i Fitosanitarnom inspekcijom pomaže da se otkriju ilegalni zasadi duvana.

„Od 2017. do danas su svake godine rezultati iz godine u godinu bolji i ukazuju nam da su se nelegalni zasadi duvana smanjili za 99 odsto od početka rada projekta „Satelit“. Tokom poslednjih sedam godina uništeno je ukupno 858 tona nelegalnih zasada duvana i sprečena je šteta po budžet za oko 483 miliona evra na godišnjem nivou. Samo u prošloj godini uništeno je 52,4 tona nezakonito zasađenog duvana“, pojašnjava Pekez, podsećajući da je kompanija JTI u ovom regionu tokom prethodne godine budžetima Zapadnog Balkana doprinela sa 930 miliona evra.

Ipak, Sava Laketić, v.d. direktora poreske uprave Crne Gore kaže da je primarni problem sa kojim se trenutno suočava ova poreska uprava da se isprati modernizacija i uključivanje novih kadrova u rad institucije.

„U Crnoj Gori su se nedavno odvojile Carina i Poreska uprava. Najveći problem su nam ljudski resursi. Izazov će nam biti da animiramo mlađe kadrove da se priključe Poreskoj upravi, starosni prosek kod nas je 56 godina“, kaže on dodajući da će Crna Gora u narednom periodu raditi na reformama, a da do kraja godine očekuje da će sve usluge koje se pružaju poreskim obveznicima biti digitalizovane.

Sa njim je saglasan i Zoran Tegeltija, direktor Uprave za indirektno oporezivanje BiH, koji kaže da ova institucija ne može da isprati trend jer nema adekvatnu opremu i adekvatne plate za nove ljude.

„Značajno kasnimo u procesu digitalizacije, ne jer ne želimo moderniju opremu, već jer ne postoje sredstva. Potrebna nam je tehnička podrška, ali oprema je skupa, računi su u milijardama dolara. Misija MMF-a je napisala mnogo preporuka, ali nam je rekla da bez 300 miliona evra ne možemo ništa da promenimo. Ipak, nećemo odustati. Neophodni su nam kadrovi specifičnih znanja i moderizacija kako ne bismo nepotrebno trošili vreme“, poručuje Tegeltija.

Ilir Murtezaj, direktor Poreske uprave Kosova kaže da ova institucija u poslednje vreme beleži značajan rast poreskih priliva, preko 20 odsto 2022. i preko 18 odsto u 2023.

„Ovaj porast pokazuje da je došlo do smanjenja sive ekonomije, i da je došlo do ekonomskog rasta. PU Kosova suočava se sa izazovima digitalizacije, izazov koji se tiče kriptovaluta i veći broj multinacionalnih kompanija koje pokušavaju da izbegnu poreske obaveze. Takođe, izazov koji treba pomenuti su ljudski resursi, gde beležimo smanjenje od 20 odsto. Ipak, izveštaj MMF-a napominje da je PU Kosova lider u porastu naplaćenih poreskih obaveza u 2023. Svesni smo da to nije dovoljno, jer znamo da još uvek postoji mnogo sive ekonomije, radili smo na promeni zakonskih okvira kako bismo to regulisali. Takođe, nastavili smo da razmenjujemo informacije sa ljudima iz sveta biznisa, kako bi smo pronašli što bolja rešenja“, poručuje on.

Šerif Isović, direktor Poreske uprave Federacije BiH kaže da na ovom prostoru građani nikad nisu voleli šumare i poreznike.

„U našoj PU su, kao i drugim, postoje brojni izazovi. Prvi, na koje načine poboljšati naplate javnih prihoda, a drugi, kako uvesti reforme koje će naš rad prilagođavati globalnom. Dobra vest je da su se naši prihodi povećavali. Svaki mesec podsećamo poreznike da plaćaju obaveze, a na izvestan način im šaljemo poruku da ćemo pomagati svima koji se drže zakona. Ipak, postoji još uvek onih koji ne ispunjavaju obaveze, pa smo naplatili na stotine miliona kazni. Ako sagledamo region, Srbija je najviše u poslednje vreme uložila u razvoj i digitalizaciju poreske uprave, a ostale poreske uprave treba da isprate taj trend“, poručuje Isović.

Sa druge strane, Goran Maričić, direktor Poreske uprave Republike Srpske, napominje da je ovoj zemlji dosta pomogao primer Švedske, ali da je razmena informacija među zemljama ključna u smanjenju utaje poreza.

„U okviru srednjoročnog plana od pet godina ciljevi su nam svima slični. Nama je pomogao dosta model Švedske, čime smo smanjili prinudnu naplatu (na dva procenta), i podsticanje obveznika da plaćaju obaveze. Tako je smanjena siva ekonomija i povećani prihodi“, pojašnjava on.

Anastas Mazhenkovski, pomoćnik direktora Carinske uprave S. Makedonije, i jedini predstavnik carine na ovom panelu, kaže da je i u ovom segmentu najveći problem digitalizacija i nedostatak stručne radne snage.

„Poreska uprava prikuplja oko 42 odsto prihoda. Kao i u drugim zemljama, problem je odliv kadrova i privlačenje IT stručnjaka. Odlaze nam obrazovani i iskusni kadrovi, a plate za IT nisu konkurentne. Za bolju efikasnost, važno je olakšati carinske procedure i smanjiti administrativno opterećenje. Trudimo se da obezbedimo što veći spektar digitalnih servisa, i radimo na tome da prevaziđemo necarinske barijere. Uprava carine je ključna za sprečavanje nelegalnih radnji na granici. Za uspeh u sprečavanju pranja novca i korupcije važna je kako institucionalna saradnja, tako i da zemlje međusobno sarađuju“, zaključuje on.

Samit se organizuje Savez ekonomista Srbije i pod pokroviteljstvom Ministarstva finansija, Centralne banke i Poreske uprave Crne Gore.