Na poljoprivrednom imanju u dolini Peka rodio krompir za Ginisa

Sreten i Rosica Živković, su se posle zaslužene penzije na radu u Austriji, vratili u svoje rodno selo i krenuli da se bave poljoprivredom.

Proizvode ratarske kulture i povrće, a poznati su i kao odgajivači zečeva i ukrasne živine.

„Prvo smo mislili da je neki kamen, a kada smo počeli da ga vadimo iz zemlje uvideli smo da je to naš „rekorder“. Od jednog ovakvog može da se napravi ručak za celu prodicu. Nismo radili „ništa posebno“ kako bi uzgojili ovaj neverovatan primerak za koji naši rođaci i prijatelji kažu da je za Ginisa“ – ponosno kaže supruga Rosica.

„U Dolini Peka postoji blaga klima, plodna je zemlja, a ove godine bilo je dosta padavina, što je uticalo na izvanredan prinos, pa smo izvadili dzinovski krompir kojeg ćemo čuvati sve dok se ne počne kvariti jer želimo da našim meštanima, koji ovakav krompir do sada nisu videli u svom životu, pokažemo kako on izgleda“.

„Svi su se oduševili i iznenadili jer mi gajimo baštu isključivo organski bez ikakve hemije niti navodnjavamo, jer je na otvorenom a bilo je čestih padavina. Nekoliko puta je sa kišom bilo i slabijeg grada, ali ništa mu ni to nije smetalo pa je porastao, što se kaže „kao iz vode“, ponosno nam priča Rosica.

Iako su austrijski penzioneri i imaju dobru deviznu penziju u svom selu, Sreten i Rosica poznati su i kao vredni i marljivi domaćini koji obrađuju nekoliko hektara zemlje, imaju voćnjak i baštu u kojoj proizvode povrće za porodicu. U ovom poslu pomažu im ćerka Maja i unuk Neven.

Prema oceni naše domaćice, povratak na selo i okretanje poljoprivredi sada zaista imaju smisla. U ekonomskom delu svoje porodične kuće imaju i svoju farmu od 50 zečeva i desetak posebnih vrsta ukrasnih kokošaka.

„Od poljoprivrede može da  se živi, samo treba više raditi“, savetuje Rosica.