Ukoliko se ne postigne dogovor između proizvođača, otkupljivača i izvoznika maline, ali i države, moguće je da će Srbija ponovo biti suočena sa već viđenim prizorom – malinari traktorima blokiraju puteve a policija pokušava da uvede red. „Malinarski jaz“ nikako da se prebrodi, iako bi svi u tom lancu mogli da imaju koristi. Preduslovi za to su uklanjanje nepoverenja između malinarskih udruženja, uspostavljanje dugoročne saradnje sa otkupljivačima i vlasnicima hladnjača i izvoznicima, a u otkupu maline država bi trebalo više da se angažuje i da primeni zakon.
Naizgled, jednostavan recept, ali njegova primena nije moguća, jer se u malinarskom biznisu preklapaju razni interesi – proizvođači žele da što bolje naplate svoj rad, dok prikriveni tajkuni priželjkuju još veću zaradu. U takvom galimatijasu zakoni ponude i potražnje teško da mogu da funkcionišu. Tom korpusu nerešenih problema treba dodati i upozorenja stručnjaka da su zasadi malinjaka veoma stari, a prinosi veoma niski – od 4,5 do šest tona po hektaru (naši konkurenti na svetskoj pijaci ostvaruju duplo veće prinose).
Pokušaj da se realizuje malinarska „istorijska šansa“, koju je u martu ove godine sa austrijskom firmom CWS Best fud iz Beča ugovorio Dragiša Terzić, predsednik Unije proizvođača maline Srbije, a reč je o otkupu 50.000 tona tog voća po ceni od 1,61 evra i njegovom plasmanu na tržište EU, propao je. Dogovor su „minirala“ druga udruženja malinara koja su posumnjala da se iza tog posla kriju domaći tajkuni i politički marketing novoosnovanog Pokreta radnika i seljaka (PRS), čiji je Terzić postao potpredsednik. Savez udruženja malinara Srpska malina upozorio je proizvođače da ne potpisuju ugovore sa Unijom, zbog sumnje da bi njihovi potpisi mogli biti zloupotrebljeni. Nepoverenja je bilo i u Udruženju hladnjačara Srbije, koje je zatražilo da se bečka firma „predstavi srpskoj javnosti sa svojim finansijskim i tržišnim mogućnostima, kako bi se izbegla šteta koja bi mogla da nastane ukoliko se ugovor ne realizuje“.
Dragiša Terzić, višegodišnji predvodnik malinarskih protesta, koji je nakon lokalnih izbora postao i predsednik SO Arilje, kao kadar PRS, taj ugovor je nazvao „istorijskim“, ali je u junu obelodanio da je ceo posao propao, jer su malinari bili nepoverljivi i da su tome „kumovali“ domaći tajkuni. „Umesto za 50.000 tona, ugovori su potpisani za otkup samo 5.000 tona maline, što nije dovoljna količina i zbog toga je raskinut ugovor sa Austrijancima“, objasnio je Terzić, dodavši da „ne zamera proizvođačima maline“, jer je i on kao jedan od malinara bio prevaren, kako je rekao, „hiljadu i jedan put“. On je odbacio optužbe da je ceo posao bio samo deo predizborne kampanje PRS. Procenivši da će, zbog suše, ovogodišnji rod biti manji za 40 odsto u odnosu na prošlu sezonu, Terzić je apelovao na državu da dozvoli delovanje slobodnog tržišta i da obezbedi subvenciju od 20 evrocenti po kilogramu maline, čija otkupna cena ne bi trebalo da bude niža od 1,21 evra. Insistira i na formiranju antimonopolske komisije koja bi trebalo da spreči dominaciju na tržištu tog voća. „Sadašnje stanje nema veze sa razvojem malinarstva, u pitanju je opstanak proizvodnje maline“, poručio je Terzić, koji se nekoliko puta sastao sa predstavnicima opština Arilje, Ivanjica, Lučani, Kosjerić, Osečina i Ljubovija, čiji su zahtevi prosleđeni Vladi Srbije.
Ni Udruženje Vilamet iz Arilja, baš kao ni Savez udruženja proizvođača jagodičastog voća Srpska malina, koje okuplja najveće proizvođače iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga, nisu zadovoljni ponudom hladnjačara o otkupnoj ceni od 100 dinara i traže da ona ne bude niža od 1,26 evra. „Najveći problem ove godine je loš rod, koji će, zbog nepovoljnih vremenskih prilika, biti niži za 30 odsto. Ponuda hladnjača od 100 dinara ne odgovara proizvođačima. Naš zahtev je 1,26 evra po kilogramu, mada neki proizvođači traže i 200 dinara. Ukoliko hladnjačari ne budu uvažili naše zahteve, odluku o narednim potezima doneće Skupština našeg udruženja“, kaže Dragan Bogdanović, predsednik ariljskog Vilameta.
Vlasnici hladnjača u ariljskom kraju uzvraćaju da trenutno nisu u mogućnosti da ponude cenu višu od 100 dinara u otkupu, ali da prate stanje na tržištu, jer je sezona berbe tek počela. „Ako rod bude podbacio, možda će cena biti viša. Mi smo, kao i do sada, spremni na saradnju i dogovor“, poručio je Milan Stanić, vlasnik hladnjače „Stanić“, jedne od najvećih u ariljskom kraju, koja sarađuje sa oko 1.500 voćara.
U nadgornjavanju proizvođača i otkupljivača maline država se za sada ne meša, a ukoliko hladnjače do 26. juna na ispune zahteve malinara, Upravni odbor Saveza Srpska malina zapretio je da će svoje nezadovoljstvo iskazivati blokadama puteva. Pored toga, pozvali su i šefa države Tomislava Nikolića da im pomogne, jer, kako su poručili, malina Srbiji donosi ogroman devizni prihod.
Oprečne procene
Ove godine bi, prema proceni države, trebalo da bude ubrano oko 95.000 tona maline, što je za oko 5.000 tona više nego 2011. Malinari se ne slažu s tim procenama i tvrde da će ovogodišnji rod biti manji za 40 odsto, ali da će biti odličnog kvaliteta. Procena je da je u malinarski posao, koji donosi devizni priliv od oko 150 miliona evra, uključeno pola miliona ljudi, te da je Srbija među najvećim proizvođačima maline, jer u svetskom izvozu tog voća učestvuje sa 24 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
