Na slobodnom režimu samo roba koja se ne proizvodi u Srbiji

U budžetu Evropske unije čak 45 odsto sredstava troši se na poljoprivredu i u ovoj godini tom sektoru namenjeno je oko 55 milijardi evra. Reč je o jednom od najzaštićenijih tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na kojem je u toku značajna reforma, pa bi se moglo oceniti da su izvozne kvote koje je srpski pregovarački tim izdejstvovao u pregovorima o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju veoma zadovoljavajuće. Liberalizacija carina u trgovini poljoprivrednim proizvodima bila je najteži deo pregovora i sa drugim zemljama upravo zato što EU ne želi da dođe do bilo kakvih poremećaja na njenom tržištu dok s druge strane, kandidati žele da zaštite sebe od konkurencije proizvođača iz EU.

Prostran: Značajan napredak

– Možemo biti zadovoljni rezultatima četvrte runde tehničkih pregovora sa EU jer je učinjen značajan napredak. Treba imati u vidu i da je naša pozicija na početku pregovora nepovoljnija od one koju su imale neke istočnoevropske zemlje u tranziciji, sadašnje članice EU. Naime, 2001. godine Srbija je učinila veliki ustupak drastično snižavajući carine što nam je suzilo prostor za pregovore. Ostim toga, naša privreda je poslednjih godina već navikla da deluje u uslovima smanjenih carina, što bi joj moglo olakšati dalju liberalizaciju – kaže za Danas Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

Kvota za preferencijalni izvoz šećera u EU zadržana je na 180.000 tona što će srpskim šećeranama omogućiti da izvezu gotovo celokupne viškove proizvodnje (ukupna proizvodnja u 2006. iznosila je više od 450.000 tona, a za domaće potrebe bilo je neophodno oko 210.000). Zadržana je i kvota za izvoz junetine (8.700 tona), a dobijene su kvote za izvoz vina i ribe. Ostaje da se dogovore mehanizmi u trgovini proizvodima u kojima kao sastojak dominira šećer.

Uvozne kvote kao brana

Poseban deo reformi u koje je Evropska unija ušla početkom devedesetih odnosi se na proizvodnju šećera. Novim režimom za šećer koji je stupio na snagu 1. jula 2006. godine predviđeno je da cene šećera, u naredne četiri godine, budu snižene za 36 odsto dok bi proizvodnju trebalo smanjiti za oko šest miliona tona u istom periodu. To znači da će se tržište EU od nepotrebnog uvoza štititi kvotama kada će ispostaviti preferencijalni tretman koji je dala mnogim zemljama. Da se politika prema uvozu menja pokazuje i protest 18 zemalja Afrike, Pacifika i Kariba, koji su veliki izvoznici šećera, a s kojima EU želi da izmeni Protokol o šećeru koji im je garantovao više cene na evropskom tržištu. Srbiji je uspela da zadrži istu kvotu, ali će naši izvoznici morati da se pomire sa činjenicom da će cena šećera sa 630 evra po toni, do 2010, pasti na oko 400 evra.

– Prema onome što se do sada moglo čuti u pregovorima sa predstavnicima Evropske unije, ostvaren je dosta visok stepen saglasnosti o daljoj carinskoj liberalizaciji kao jednom od bitnih uslova za potpisivanje Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. Predstavnici EU tražili su da se do 2012. odnosno 2013. godine 75 odsto poljoprivredno – prehrambenih proizvoda nađe na slobodnom trgovinskom režimu. Postignut je dogovor da se 72 odsto proizvoda nađe na tom režimu, a Srbiji je data mogućnost da sa prečišćenim tekstom još jednom sedne za pregovarački sto kako bismo se što više približili navedenom udelu od 75 odsto kojem Brisel teži – izjavio je za Danas Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
On ukazuje na četiri grupe proizvoda na koje se liberalizacija odnosi. U prvoj grupi su oni koji će se odmah naći na slobodnom režimu. Reč je o artiklima koji se ne proizvode u Srbiji ili ih proizvodimo u minimalnim količinama, tako da se ne mogu ugroziti bilansi. Drugi vid liberalizacije odnosi se na proizvode kod kojih će se smanjivanje carina do nultog nivoa odvijati postepeno do 2013. godine. U ovom slučaju se i startuje sa relativno visokog nivoa carinske zaštite, u obimu od 20 do 30 odsto. U trećoj grupi proizvoda su oni za koje su predviđene sezonske carine, a to je slučaj sa voćem i povrćem. Konačno, ima osetljivih proizvoda, koji nisu tako brojni, kod kojih se naša strana zalaže da ostane postojeći nivo carinske zaštite, najčešće u visini od 30 odsto, a reč je, uglavnom, o mesu i mleku, kao i nekim vrstama voća koje štitimo.
Kada je reč o rešenjima za pojedine proizvode, naš sagovornik pojašnjava da se do nove kvote za preferencijalni izvoz junećeg mesa na tržište EU došlo tako što je od dosadašnje kvote od 9.985 tona odbijen deo koji se odnosi na proizvođače sa Kosova i Metohije.
– Kvota za šećer ostala je nepromenjena – 180.000 tona, ali je najavljena mogućnost njenog povećavanja. Realno je, međutim, očekivati da izvozne cene šećera padaju. Razloge za to treba tražiti u reformi industrije šećera u EU, kojom je predviđeno da njihovi farmeri i dalje primaju subvencije, dok će treće zemlje imati nižu cenu prilikom izvoza šećera na to tržište. Srbija je prvi put dobila i kvotu za izvoz vina od 50 hiljada hektolitara. Valja podsetiti da je i ranije postojala kvota od oko 541 hiljadu hektolitara za povlašćeni izvoz vina, ali se ona odnosila na bivšu SFRJ – podseća Prostran.
Početkom devedesetih Evropska unija je ušla u velike reforme Zajedničke agrarne politike u cilju smanjenja izdvajanja iz budžeta i stvaranja tržišnih uslova u poljoprivredi. Namera je bila da garantovane cene poljoprivrednih proizvoda budu smanjene kako bi krajnji potrošači plaćali nižu cenu robe dok bi poljoprivrednici umesto zagarantovane cene dobijali direktne subvencije po hektaru. Cilj je očuvati standard poljoprivrednika čiji se broj povećao sa sedam na 11 miliona nakon proširenja EU, površina obradivog zemljišta povećana je za 30 odsto, a proizvodnja za gotovo 20 odsto. Kritičari tvrde da novim reformama taj cilj neće biti postignut jer novac neće ići svima jednako.
S druge strane, subvencionisanje farmera u EU učinilo je da njihov izvoz viškova u siromašne zemlje izbacuje iz konkurencije tamošnje proizvođače. Stoga je i za Srbiju dobro da je zauzvrat izdejstvovala da neke osetljive poljoprivredne proizvode i dalje štiti visokim carinama.