Na spisku zainteresovanih stranci, ali i domaći tajkuni

Nakon neuspešne privatizacije, potom i stečaja pokrenutog pre dve godine, Privredni sud u Užicu je, u decembru 2017, proglasio bankrot, što je omogućilo da se u fabrici raščisti finansijska situacija i utvrde dugovanja prema poveriocima. Jer, uprkos tome što je u februaru 2016, kada je otvoren stečajni postupak, sud efikasno postupao s namerom da što pre proglasi bankrotstvo, proces je bio otežan, pošto država nije uspevala da raščisti situaciju sa bivšim vlasnikom. Naime, firma Pankomerc iz Novog Sada, vlasništvo Ananija Pavićevića, koja je fabriku privatizovala 2008. i sa kojom je država raskinula ugovor, koristila je svaku priliku da ovaj proces odugovlači.

Pavićević je, kako je Danas pisao, u saradnji sa firmom Stevović and PartnersGMBh Munchen Germany, u junu 2016. godine, pokušao da proda Budimku kineskoj kompaniji North Agricultural, ne pomenuvši kineskom investitoru da je fabrika u stečaju. Tu transakciju sprečio je tadašnji ministar privrede Željko Sertić, koji je predstavnicima kineske kompanije, na jednoj od sednica u Vladi Srbije, saopštio da su „u poslednjem momentu izbegli klasičnu prevaru, u koju ih je vodio Stevović, obmanjujući ih obećanjima da se firma može preuzeti reorganizacijom iz stečaja“. Kinezi su odustali od kupovine, a Pavićević je optužio Sertića da je „sabotirao prodaju“. Ipak, užički sud je uspeo da sprovede sve procedure i da proglasi bankrotstvo, čime je fabriku oslobodio velikog finansijskog tereta. Đorđe Stevanović, član Veća poverilaca, kaže za Biznis da je time počelo „konačno razrešenje agonije u kojoj su se našli i Budimka i njeni poverioci“. Na listi poverilaca su privredni subjekti, radnici, banke, fondovi, javna preduzeća i državne institucije, kojima se duguje oko 12 miliona evra i od prodaje će, po utvrđenim prioritetima, moći da naplate deo svojih potraživanja. Utvrđeno je da fabrika poseduje veliki kapital – oko 30 hektara uređenog zemljišta, oko 100.000 kvadratnih metara proizvodnih pogona za preradu voća, povrća i mesa, hladnjače, farmu, kao i 15 hektara slobodnih površina, od čega je oko 10 hektara pod jabukama. Ipak, pripreme za prodaju nisu još privedene kraju, pošto se iščekuje da Republički geodetski zavod izda nekoliko listova nepokretnosti i posedovnih listova. Oglašavanje prve prodaje, koja bi trebalo da se obavi prikupljanjem ponuda ili akcijskom prodajom, trebalo bi da se dogodi u aprilu ove godine.

– Kada bi se sve stavilo u funkciju kapital fabrike vredeo bi oko 20 miliona evra, ali treba imati u vidu da je, nakon bankrota, sud utvrdio da Budimka duguje poveriocima oko 12 miliona evra, računajući i kamate. Vrednost kapitala Budimke biće, najverovatnije, procenjena na oko osam miliona evra, ali će prema odredbama zakona, zbog bankrota, početna prodajna cena biti prepolovljena i iznosiće oko četiri miliona evra. Ako se, primera radi, fabrika proda za četiri miliona evra, isplatiće se 30 odsto poverilačkog duga – objašnjava Stevanović i dodaje da bi četiri miliona evra, u datim okolnostima, bila dobra cena za kupca, ali i za prodavca i poverioce.

On podseća da kupac ima mogućnost da proda objekte, koji nisu potrebni za proces proizvodnje, i da na taj način pokrije deo novca uloženog u kupovinu, ali i da odmah investira u proizvodnju, kao i da zaposli radnike. Uz opasku da svi time dobijaju Stevanović kaže da je taj model trebalo da se primeni još 2010. godine i da se odmah proglasi bankrot, „ali ljudi su tada bili nepoverljivi“. Da je Budimka prepoznata kao dobra prilika za ulaganje, o tome svedoče podaci da je od decembra prošle godine zainteresovanost iskazalo više od 20 kompanija iz EU, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine i drugih delova sveta, ali i nekoliko domaćih biznismena, među kojima su, prema saznanjima Biznisa, Petar Matijević i Miodrag Kostić.

– Reč je o istim onim kompanijama koje su i pre pet i više godina, bile zainteresovane ali tada se niko od njih nije usudio da kupi Budimku, jer od predstavnika države nisu mogli da dobiju precizne podatke. Sada, svi zainteresovani mogu da dobiju detaljne informacije, ali tek kada budu otkupili prodajnu dokumentaciju, saznaćemo ko će biti potencijalni kupci. Osim direktnih kontakata sa menadžmentom Budimke, neke kompanije su angažovale advokatske kancelarije i konsultante, neke su u kontaktu sa Vladom Srbije, ministarstvima privrede i poljoprivrede i lokalnom samoupravom, tako da se sa sigurnošću ne može reći koliko je, zapravo, potencijalnih kupaca – kaže sagovornik Biznisa.

Treba pomenuti i zakupce, s obzirom na to da je deo imovine Budimke, već godinama unazad dat u zakup, a ugovori će važiti do prodaje. Većina zakupaca zainteresovana je da kupi objekte i zemljište koje su zakupili, a koji nisu neophodni za proces proizvodnje. Ukoliko bi se zakupcima ta imovina ponudila na prodaju, kupac Budimke bi mogao da nadoknadi najveći deo iznosa koji bi platio za kupovinu Budimke. Uspešnom prodajom Budimke, kako ocenjuje Stevanović, otvorile bi se nove poslovne mogućnosti, računajući i upošljavanje, u startu, oko 100 radnika sa perspektivom da se angažuje još 200 radnika. To znači da bi od 1.700 nezaposlenih u Požegi, moglo da se zaposli 300 ljudi, odnosno jedna šestina nezaposlenih. S druge strane, kooperantima se pruža prilika da nastave proizvodnju voća i povrća, a raznim firmama da ponude svoje usluge. „Ako je ulaganje od pet do deset miliona evra, efekat za grad je četiri puta veći, zbog plaćanja PDV-a, doprinosa na plate, a sve to otvara veliku perspektivu za čitav kraj, ne samo za Požegu“, ukazuje Stevanović.

Poželjan kupac

– Za Budimku, koja bi sa oko 40.000 tona gotovih proizvoda mogla da bude profitabilna firma, pun pogodak bi bio da je kupi neka uspešna multinacionalna kompanija, jer je zbog kapaciteta kojim raspolaže fabrika, potreban neko ko ima veliko tržište. S druge strane, ako bi je kupile manje kompanije, fabrika bi se svela na malo ili srednje preduzeće, čime bi ekonomski efekti bili minimalni za ceo kraj – procenjuje Đorđe Stevanović, član Veća poverilaca Budimke.

Respektabilan kapital

Utvrđeno je da fabrika poseduje veliki kapital, odnosno, oko 30 hektara uređenog zemljišta, oko 100.000 kvadratnih metara proizvodnih pogona za preradu voća, povrća i mesa, hladnjače, farmu, kao i 15 hektara slobodnih površina, od čega je oko 10 hektara pod jabukama. Ipak, pripreme za prodaju nisu još privedene kraju, pošto se iščekuje da Republički geodetski zavod izda nekoliko listova nepokretnosti i posedovnih listova. Oglašavanje prve prodaje, koja bi trebalo da se obavi prikupljanjem ponuda ili akcijskom prodajom, trebalo bi da se dogodi u aprilu ove godine.