Na srpskim putevima samo 114 električnih automobila

Ako uzmemo u obzir da je u Srbiji registrovano više od 1,8 miliona putničkih automobila, jasno je da se radi o čistoj egzotici, mada su glavni trend u auto-industriji u narednim godinama upravo električni automobili.

Kod nas su već duže vreme prisutni hibridni automobili starije generacije, odnosno automobili koji imaju ugrađene baterije koje se dopunjuju radom motora sa unutrašnjim sagorevanjem, poput akumulatora i koji služe samo za „kreni stani“ situacije u gradskoj vožnji. U svetu su poslednjih godina sve češći „plag in“ hibridi, automobili čija baterija može da se dopunjava spolja i koji imaju nešto veću autonomiju na struju, oko 70-80 kilometara, dok posle preuzima benzinski motor.

Ove godine na sajmu automobila pojavili su se neki novi modeli potpuno električnih automobila, kao što su BMW i3, e-golf i e-up kod Folksvagena ili KIA soul EV. Za fabričke električne automobile nema problema prilikom uvoza i registracije. Procedura je ista kao i za obične automobile, a kako su nam rekli u MUP-u, postoji i olakšica a to je neplaćanje poreza na motorna vozila sa isključivo električnim pogonom. Ovaj porez se za obična vozila naplaćuje po kubikaži u kreće se od 1.200 dinara za vozila ispod 1.150 kubika, pa do 222.000 dinara za vozila sa motorom zapremine preko 3.000 kubnih centimetara. Takođe, prema istom zakonu lokalne samouprave mogu da oslobode električna vozila plaćanja i komunalne takse koja se kreće od 500 do 5.500 dinara.

Ali to i nije bog zna kakva povlastica ako se uporedi sa recimo Austrijom, koja je početkom ovog meseca ponudila podsticaj od 4.000 evra za kupovinu električnog automobila. U nekim drugim zemljama osim finansijske subvencije date su pogodnosti kao na primer mogućnost vožnje u žutoj traci ili jeftiniji parking za vlasnike vozila na struju.

Da li će na srpskim putevima biti više električnih automobila zavisi pre svega od toga da li će imati gde da se pune. Iako su oni predviđeni za gradsku vožnju, a sa dometima od 150 do 250 ili 300 kilometara može sasvim dobro da posluži i kućno punjenje, mogućnost da se u nekoj saobraćajnoj gužvi ostane bez baterije izaziva probleme.

Zato će do kraja godine biti napravljene prve stanice za punjenje automobila u Beogradu, najavljeno je juče na okruglom stolu „Električni automobili i razvoj infrastrukture za punjenje vozila u Srbiji“.

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović je ranije najavila da će pored interneta na Koridoru 10 biti instalirane i stanice za punjenje e-automobila, a kompanija Delta je najavila da će u hotelima Kraun plaza i Hotel In, kao i širom njihove dilerske mreže biti postavljeni punjači.

Ipak, kako se moglo čuti na okruglom stolu, već se može nazreti budući problem za vlasnike električnih vozila. Različiti proizvođači uvode svoje standarde pa tako jedna vrsta priključka odgovara markama nisan, micubiši i tojota, dok drugačiji standard podržavaju fijat krajsler, dženeral motors, ford, folksvagen i bmv i potpuno su nekompatibilni.

Da li će biti struje za električne automobile nije problem, poručio je Vladimir Šiljkut, šef službe za pripremu novih ulaganja EPS-a koji je dodao da se ova kompanija spremila za ekspanziju e-vozila još ranije, ali do nje nije došlo. Prema njegovim rečima, EPS ne očekuje nikakve negativne efekte što se tiče elektromreže, ali bez subvencija kupaca elektroautomobila neće biti ekspanzije ovih vozila.

Naime, to je i glavna prepreka za veće prisustvo električnih vozila budući da su e-modeli i dvostruko skuplji od sličnih benzinskih ili dizel automobila.

On je istakao i da instaliranje punjača u poslovnim zgradama neće biti problem pa auto može da se puni dok ste na poslu, ali punjenje traje sporo, i do osam sati. Rešenje su superpunjači koji napune bateriju za manje od pola sata. On je poručio da su srednjenaponska i niskonaponska mreža podopterećene i da ima kapaciteta za veliki broj elektromobila.

Estonija je za sada jedina zemlja koja je dostigla nacionalnu pokrivenost punjačima sa 165 superpunjača na maksimalnoj udaljenosti od 40 do 60 kilometara. Evropska unija planira da do 2020. godine ima 3,5 miliona elektroautomobila i 800.000 stanica za njihovo punjenje. Inače u svetu je prošle godine prodato 1,3 miliona električnih automobila. 

Rampa za budžene elektroautomobile

Za fabričke električne automobile nema problema prilikom uvoza i registracije jer imaju potpunu dokumentaciju, ali za prepravljana vozila koja su sve češća u regionu stvar je potpuno drugačija.

„Legalan uvoz takvog vozila u praksi je nemoguć, jer je potrebno da se obave razna ispitivanja na njemu, što je komplikovano i skupo. Mi smo sami preradili jednog „punta“ u električni automobil i bili smo prvi koji su registrovali takav auto. Cela procedura trajala je jako dugo i bila komplikovana, čak su prema nama pisali i pravilnike“, kaže Milan Saran, inženjer u Centru za motorna vozila AMSS-a. On ističe i da svaki novi sistem u vozilu smanjuje domet baterije. Tako njihov „punto“ leti prelazi 150 kilometara, a kada se zimi uključi grejanje, domet pada na oko 100 kilometara. Još jedan problem sa baterijama jeste što loše podnose hladnoću. 

Dobra ponuda i rekordna poseta

53. Međunarodni salon automobila u Beogradu odavno nije imao ovakvu posetu, ali ni ponudu. Milan Vukasović, predsednik grupacije uvoznika automobila u PKS, ističe da se će se broj prodatih automobila prebrojavati u naredne dve nedelje, ali da su nadmašena očekivanja skoro svih uvoznika i da će biti prodaja veća za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu kada je na sajmu prodato oko 3.000 vozila. Inače sajam čini 10 do 15 odsto ukupne godišnje prodaje.

„Na sajmu nije nikada bila bolja ponuda i što se tiče noviteta i novih tehnologija i raznovrsnosti. Takođe je i poseta sjajna i ljudi na sajmu očekuju 120.000 do 150.000 ljudi“, kaže Vukasović.

Inače, firma Kjub (Cube) je u saradnji sa Asocijacijom uvoznika automobila i delova napravila i objavila bazu prodatih novih automobila u Srbiji od početka godine. Najprodavaniji brend u januaru i februaru bila je Škoda sa 368 prodatih putničkih vozila i 38 lakih komercijalnih. Sledi ga Fijat sa 240 prodatih putničkih i 154 komercijalna vozila. Na trećem mestu je Folksvagen sa prodatih 278 putničkih i 87 komercijalnih vozila.