Na šta ide dodatnih dve milijarde evra

Posle izuzetno visokog, ali većma opravdanog deficita prošle, recesione godine od 3,7 milijardi evra (čak 8,1 odsto BDP-a), još jedna godina sa velikim manjkom u državnoj kasi će vratiti javni dug opet iznad nivoa od 60 odsto BDP-a.

Rebalansom budžeta planira se rast  prihoda za 200 miliona evra, dok će budžetski idaci biti povećani za čak 2,2 milijarde evra. Dobar deo rasta ovih rashoda odnosi se na treći paket pomoći privredi i građanima od oko 1,2 milijarde evra.

Troškovi za zdravstvo, nabavka vakcina, izgradnja i opremanje bolnica i dodatna davanja zdravstvenim radnicima biće povećani za 200 miliona evra, a planira se i prilično povećanje izdataka za infrastrukturu, 330 miliona evra, u odnosu na budžet planiran krajem prošle godine.

U ovom rebalansu neočekivano i prema mnogima neopravdano nalazi se dodatnih čak 370 miliona evra za vojsku, pre svega za nabavku naoružanja, a potom i za rast plata zaposlenih u vojsci.

Pomoć privredi

Prema analizi Fiskalnog saveta najveći rast je dobio budžet Ministarstva privrede, očekivano, pošto će se iz njega isplaćivati pomoć preduzećima u vidu isplate polovine minimalca od aprila do juna. Rast iznosi 68 milijarda i budžet ovog ministarstva dostiže 110 milijardi dinara.

Isplata pomoći građanima, dva puta po 30 evra, ide preko Ministasrtva finansija te je i njihov budžet uvećan za oko 50 milijardi dinara. Pored 43 milijarde dinara za ovu akciju, planirano je i dodatnih pet milijardi dinara za transfere ostalim novima vlasti, mada nigde nije napomnuto koje će to opštine dobiti vanrednu pomoć.

Za Ministasrtvo finansija vezani su i fondovi PIO, RFZO i Nacionalna služba za zapošljavanje. Izdvajanja iz budžeta za PIO fond su smanjena za 12 milijardi dinara zbog očekivane bolje naplate doprinosa u visini 20 do 25 milijardi dinara, dok će s druge strane penzionerima biti isplaćeno po 50 evra što je trošak od nešto preko 10 milijardi dinara.

Izdvajanja za FRZO biče uvećana za osam milijardi i pored boljih uplata doprinosa, a pre svega zbog većih plata zdravstvenim radnicima. Na kraju, NSZ će dobiti oko četiri milijarde dinara za isplatu po 60 evra nezaposlenima.

Ministarstvo građevine, saobraćaja i investicija je jedno od ministarstava sa najvećim povećanjem budžeta, sa 171 milijarde na 218 milijardi dinara. Dodatnih 47 milijardi biće potrošeno na infrastrukturne projekte, pre svega saobraćajne infrastrukture-23 milijarde dinara, od čega najviše na brzu prugu Beograd-Budimpešta.

Osim toga, u rebalansu budžeta pojavljuju se investicije u komunalnu infrastrukturu, kojih uopšte nije bilo u originalnom budžetu i za to je izdvojeno 12 milijardi dinara.

Na kraju, iz razdela ovog ministarstva biće uplaćeno dodatnih 13 milijardi dinara subvencija, od čega 10 milijardi Jp Putevi Srbije, Koridori Srbije i železnilkim preduzećima dok je oko tri milijarde namenjeno za pomoć autobuskim prevoznicima (600 evra po autobusu).

… i odbrani!?

Povećanje budžeta Ministasrtva odbrane za 46 milijardi na oko 148 milijardi dinara  je iznaneđenje za većinu posebno zato što je rebalans donet pre svega zbog paketa pomoći privredi zbog pandemije.

U vojnom budžetu najveći deo odlazi na kapitalne investicije, a u slučaju vojske to znači nabavka opreme i naoružanja i za to je budžet povećan sa 22 na čak 60 milijardi dinara. Pored nabavke oružja biće povećane i plate vojnih lica, a sa razdela ovog ministasrtva biće isplaćena i gradnja kovid bolnice u Novom Sadu.

Kada smo kod bezbednosti, dodatni novac dobiće i BIA. Ukupni budžet je povećan za 2,5 milijarde na 8,9 milijardi dinara, ali nikakva informacija o tome za šta je taj novac namenjen ne postoji.

Budžet Ministasrtva zdravlja povećan je za devet milijardi dinara od čega 6,5 milijardi za nabavku vakcina, lekova i opreme za bornu protiv kovida. Takođe će ministarstvo dati milijardu za opremanje bolnice u Novom Sadu, kao i za nabavku opreme za radioterapiju korišćene u lečenju tumora.

Iz budžeta Vlade Srbije isplaćuje se pomoć građanima i privredi na Kosovu i Metohiji i zbog toga će biti povećan za sedam milijardi dinara. Deo toga odlazi i za različite projekte kao na primer pomoć izgradnji i obnovi objekata SPC. Iz budžeta Generalnog sekretarijata koji će biti povećan za 2,7 milijardi dinara najveći deo namenjen je završetku radova na Hramu Svetog Save.

Budžet Ministarstva trgovine i turizma biće udvostručen zbog pomoći turističkom sektoru. Rast od šest milijardi dinara namenjen je isplati dva minimalca u julu i avgustu za zaposlene u turizmu i za pomoć gradskim hotelima od 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi.

I Ministasrtvo poljoprivrede dobilo je povećanje od pet milijardi dinara i to je namenjeno subvencijama poljoprivrednicima. I Ministarstvo ekologije dobilo je “povišicu” i to od četiri milijarde dinara i to su sredstva za investicije u okviru zaštite životne sredine, a konkretno to bi trebalo da budu projekti izgradnje nekoliko postrojenja za tretman otpadnih voda, uključujući kolektore i kanalizacionu mrežu.

Kapitalni rashodi poput izgradnje fabrike vakcina od 1,5 milijarde dinara i adaptacije Centra za  sekvenciranje genoma (300 miliona dinara) biće finansirani od strane Republičke direkcije za imovinu. Ovi projekti uopšte nisu planirani prvobitnim budžetom.

Povećanje od dve milijarde dinara dobilo je i Ministasrtvo omladine i sporta i to uglavnom za pomoć sportskim savezima.

Kada se saberu kapitalne investicije razbacane po ministarstvima, izdaci za javne investicije biće povećani za preko 90 milijardi dinara ili 770 miliona evra, u odnosu na plan iz prošlog decembra.

Rashodi veći nego što je trebalo

Za Mihaila Gajića, ekonomistu Libeka, prvi problem kod rebalansa je što se on donosi već u aprilu što ukazuje na loše planiranje kod donošenja budžeta.

“To je hajdučija u odnosu na dobre politike gde se planira unapred”, napominje on.

Druga zamerka je što država donosi treći paket pomoći, koji je i dalje upućen ka svima, i firmama koje odlično rade i onima koje su pogođene krizom.

“Sada već postoje finansijski izveštaji za 2020. godinu i može se doći do podataka koja firma je imala pad prometa u odnosu na 2019. godinu. Moglo se pomoći ili sektorski ili čak po konkretnim preduzećima. Takođe i pomoć građanima ide svima, i onima koji imaju platu i koji nemaju primanja, i onima sa visokim kao i onima sa niskim platama. Zato su i tako veliki rashodi”, ocenjuje Gajić.

Iako Srbija ima veliki infrastrukturni jaz, manjak infrastrukture, veliko je pitanje da li građevinska industrija ima kapaciteta da apsorbuje tolika sredstva ili se to može preliti u povećanje cena. Investicije u odbranu su duplirane  i dostigle su 750 miliona evra. Prema Gajićevim rečima, i u 2019. i 2020. godini su bile visoke i iznosile po 400 miliona evra što je jedan odsto BDP-a.

“Da li su nam potrebne tolike investicije u vojsku s obzirom na neutralnost i da smo okruženi NATO-om. Pa i bez toga, da li su nam potrebne toliek investicije u kriznom periodu kada sve zemlje seku vojne budžete da bi mogle da ulože više u zdravstvo i borbu protiv epidemije”, pita se Gajić.

Konačno, visoki fiskalni deficiti prave se u vreme recesija kao 2009. i 2020. godine, kada je potrebno pogurati agregatnu tražnju. Ove godine predviđa se realni rast BDP-a  Srbije od četiri do šest odsto u zavisnosti koga pitate.

“Toliki deficit sa tolikim privrednim rastom nije normalno stanje”, zaključuje Gajić dodajući da će rezultat biti javni dug veći od 60 odsto BDP-a.