Na šta troše strani dobrotvori

 Kao tri posebne celine na sajtu fondacije Gejtsovih izdvojena su ulaganja u razvoj, zdravlje i SAD. Samo u poslednje dve godine Fondacija je za globalni razvoj dala oko 1,2 milijarde dolara, za razne programe pomoći u SAD izdvojeno je oko 900 miliona dolara, dok je ubedljivo najviše novca iz fonda Gejtsovih otišlo u unapređenje zdravstvenog sistema, lečenje dece, pre svega u Africi i lekove, negde oko 3,3 milijarde dolara. Tokom dve godine krize 2009. i 2010. Gejtsov fond je poklonio u razne svrhe 5,5 milijardi dolara.

Gejtsovi se nazivaju najvećim filantropima na svetu, ali uz prvog čoveka Majkrosofta kao veliki dobrotvorac slovi i drugi američki milijarder, investicioni magnat Voren Bafet. Upravo su njih dvojica prošle godine, usred krize, pozvali bogataše u SAD da se odreknu pola svog bogatstva u humanitarne svrhe. Bafet, koji još uvek živi u kući koju je za nešto više od 30.000 dolara kupio još 1958, obavezao se još pre pet godina da će pokloniti 99 odsto svog bogatstva, ostavljajući samo nešto malo svojim naslednicima. On je pre godinu dana izdvojio u humanitarne svrhe 1,9 milijardi dolara, a većinu novca (1,6 milijardi) poklonio je fondu Bila Gejtsa. Ostatak novca namenio je fondu koji nosi ime njegove pokojne supruge Suzan Tompson Bafet. Vlasnik imperije Berkšir hatavej ima u svom vlasništvu oko 40 kompanija, udela u mnogim drugim kompanija, između ostalih i u Žiletu, a saldo na njegovom računu ove godine, prema Forbsu, je 39 milijardi dolara. Karijeru je počeo prodavanjem žetona za fliper koji je s drugom postavio u frizerski salon, a nakon završene ekonomije počeo je da se bavi berzom. Svoj dobri „njuh“ za novac počeo je da koristi tako što je ulagao novac u posrnule firme za koje je pretpostavio da će kasnije uspeti da se podignu. Bafetov fond je manje poznat nego Gejtsov i manje novca je prošlo kroz njega. Njegova fondacija svake godine dodeljuje godišnje 15 nagrada najboljim nastavnicima u državi Nebraska (u kojoj je rođen i živi), a nagrada je 10.000 dolara. Osim toga Bafet daje stipendije za školovanje na tri univerziteta u ovoj državi. Većinu novca kog se odriče u humanitarne svrhe daje kroz druge akcije i fondove, kao što je na primer Gejtsov.

Mnogo aktivniji na tom polju je njegov vršnjak (rođeni 1930) Džordž Soros. Međutim, za razliku od Gejtsa i Bafeta, Sorosa mediji i svetska javnost više vole da nazivaju špekulantom nego filantropom. Soros se obogatio vođenjem tuđih investicionih fondova, dok 1973. nije osnovao sopstveni Kvantum fond. Poslednjih nekoliko decenija Soros akcenat stavlja na pomoć, pre svega, prodemokratskim snagama u bivšim komunističkim zemljama. Zbog toga je, između ostalog, u Srbiji ili među omiljenim ili omraženim likovima, u zavisnosti od toga koga pitate. Zainteresovanost ovog Amerikanca koji trenutno sa 22 milijarde dolara kapitala zauzima 46. mesto Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu za balkanske prostore i ljutu borbu s komunizmom i autokratskim režimima pravda se njegovim jevrejsko-mađarskim poreklom i svime onim što je njegova porodica preživela tokom Drugog svetskog rata.

Vođen idejama Karla Popera, svog učitelja filozofije (s kojom kako je kasnije sam priznao nikada nije najbolje stajao) Soros je njegovu ideju otvorenog društva pretvorio u svoje Otvoreno društvo koje je 1984. preraslo u Fond, koji danas ima kancelarije u 70 zemalja sveta. Samo u ovom trenutku ima otvorenih 18 različitih konkursa za studente, mastere i doktore nauka u uglavnom manje razvijenim zemljama sveta. Sorosov uticaj je ogroman. Redovno izdvaja novac za medije, ne samo američke nego i mnoge druge svetske, a „nezavisne“, a i spisak političara koje je finansirao, naročito u SAD je podugačak. Oni čije je školovanje finansirao nazivaju ga filantropom, oni drugi ga nazivaju špekulantom. I to vrlo uspešnim. Pre 19 godina za samo nekoliko dana uspeo je da Banku Engleske dovede do bankrotstva tako što je „predosetivši“ pad funte prodao englesku valutu i kupio nemačku marku zaradivši tako milijardu dolara. Špekulacijama Soros se bavio i na nekim drugim tržištima, a mediji su ga 1997. ocenili kao „jednog od glavnih krivaca“ za tadašnju finansijsku krizu na Dalekom istoku.