Na tajnim računima gotovo 96 milijardi evra

Informacije koje su procurile u javnost iz jedne od najvećih privatnih banaka na svetu, Kredi Svis, otkrile su skriveno bogatstvo klijenata umešanih u trgovinu drogom, pranje novca, korupciju i druge teške zločine.

U podacima koji su izašli na videlo navode se detalji o preko 30.000 klijenata širom sveta, na čijim se računima u jednoj od najpoznatijih švajcarskih finansijskih institucija nalazi blizu 96 milijardi evra.

Ogromnu količinu bankarskih podataka je nemačkom listu Zidojče cajtung dostavio anonimni uzbunjivač.

„Smatram da su švajcarski zakoni o bankarskoj tajni nemoralni. Izgovor o zaštiti finansijske privatnosti je samo smokvin list koji pokriva sramnu ulogu švajcarskih banaka kao saradnica utajivača poreza“, naveo je uzbunjivač u saopštenju koje je preneo ovaj list.

Objavljene informacije ukazuju na široko rasprostranjene propuste Kredi Svisa, uprkos tome što je banka više puta tokom decenija obećavala da će iskoreniti sumnjive klijente i nezakonita sredstva.

Kao jedan od članova konzorcijuma medijskih kuća kojima je dat ekskluzivan pristup podacima, Gardijan je otkrio kako je Kredi Svis više puta otvarao ili održavao račune širokog spektra visoko rizičnih klijenata širom sveta među kojima su, između ostalog, Šveđanin optužen za trgovinu ljudima na Filipinima, šef berze u Hongkongu koji je bio u zatvoru zbog primanja mita, milijarder koji je naručio ubistvo svoje devojke, libanske pop zvezde, kao i izvršni direktori koji su opljačkali venecuelansku državnu naftnu kompaniju, ali i korumpirani političari od Egipta do Ukrajine.

Osim toga, otkriveno je da je sa jednog računa u vlasništvu Vatikana plaćeno 350 miliona evra za navodno nezakonito ulaganje u nekretninu u Londonu koja se nalazi u središtu tekućeg krivičnog suđenja nekolicini optuženih, uključujući i jednog kardinala. Dok neki od računa datiraju još iz 1940-tih, više od dve trećine je otvoreno posle 2000. godine.

Mnogi od njih su bili otvoreni tokom prošle decenije, a deo njih je i danas aktivan.

U Kredi Svisu kažu da ih strogi švajcarski zakoni o bankarskoj tajni sprečavaju da komentarišu tvrdnje povezane sa pojedinačnim klijentima.

„Kredi Svis snažno odbacuje optužbe i insinuacije o navodnim poslovnim praksama banke“, navodi se u saopštenju i dodaje da je ono što je objavljeno u medijima zasnovano na „selektivnim informacijama izvučenim iz konteksta, što je rezultiralo tendencioznim interpretacijama poslovnog ponašanja banke“.

Kako dalje tvrde, navodi su „pretežno istorijski“ i u nekim slučajevima datiraju iz vremena kada su „zakoni, prakse i očekivanja povezana sa finansijskim institucijama bili mnogo drugačiji nego danas“.

Kada je Ronald Li došao u banku da otvori račun 2000. godine, teško da je mogao biti smatran za običnog klijenta.

Kao bivši predsednik hongkonške berze, bio je jedan od najbogatijih ljudi u gradu, gde je bio poznat kao „kum berze“. Ali sada je poznatiji po tome što je proveo vreme u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem.

Lijeva karijera je sramno okončana 1990, kada je optužen da je primao mito u zamenu za listiranje kompanija na berzi.

Kako se navodi u objavljenim podacima o Svis Kredi banci, njemu je i pored toga omogućeno da deset godina kasnije otvori račun na kojem se nalazilo 31,5 miliona evra.

Za mito je 2008. bio optužen i nemački klijent banke Edvard Zajdel. Dok je radio kao šef međunarodne ispostave kompanije Simens u Nigeriji, on je svojim poslodavcima pribavio unosne ugovore zahvaljujući tome što je usmeravao gotovinu korumpiranim nigerijskim političarima.

Međutim, u podacima koji su procurili u javnost otkriveno je da su njegovi računi u Kredi Svis banci ostali otvoreni tokom najvećeg dela prošle decenije.

Na jednom od ovih računa se, nakon što je Zajdel otišao iz Simensa, nalazilo gotovo 29 miliona evra. Zajdelov advokat je, odgovarajući na pitanja medija, odbio da komentariše poreklo novca i nije hteo da potvrdi da su dotični računi njegovi, dok kompanija Simens tvrdi da nije znala ništa o tom novcu.

Jedan od klijenata, švedski kompjuterski tehničar Stefan Sederholm otvorio je račun 2008, a banka mu je omogućila da ga zadrži dve i po godine pošto je optužen za trgovinu ljudima na Filipinima, za šta mu je izrečena doživotna zatvorska kazna.

NJegov zločin je prvi put izašao na videlo 2009, kada je policija u Manili prilikom jedne racije otkrila 17 žena držanih u kavezima u kojima su izvodile seksualne predstave za strane klijente, a osuđen je 2011. Sederholmov pravni zastupnik kaže da Kredi Svis banka nikada nije zamrzla njegove račune i da ih nije zatvorila sve do 2013.

Jedan od najozloglašenijih slučajeva u istoriji Kredi Svis banke povezan je sa korumpiranim filipinskim diktatorom Ferdinandom Makrosom i njegovom suprugom Imeldom.

Procenjuje se da je par „izvukao“ čak 10 milijardi dolara iz zemlje tokom tri njegova predsednička mandata, od kojih se poslednji završio 1986. Dugo se znalo da je Kredi Svis bila jedna od prvih banaka koja je pomogla Markosovima da opljačkaju svoju sopstvenu zemlju i da otvore račune u Švajcarskoj pod lažnim imenima Vilijam Sanders i DŽejn Rajan.

Sud u Cirihu je 1995. naredio da Kredi Svis i još jedna banka vrate 500 miliona dolara ukradenog novca Filipinima.

Objavljeni podaci otkrili su postojanje računa koji je pripadao Heleni Rivili, advokatici osuđenoj 1992. zbog toga što je pomagala u pranju novca u ime Ferdinanda Markosa.

Uprkos tome, njoj je bilo omogućeno da otvori račun 2000. godine, što je učinio i njen suprug Antonio, koji je bio suočen sa sličnim optužbama ali je kasnije oslobođen sumnje. Kako navodi Gardijan, teško da Kredi Svis nije znao za slučaj pranja novca koji povezuje ovaj bračni par sa bivšim filipinskim liderom, a njih dvoje su držali preko četiri miliona evra u ovoj banci pre nego što su im računi zatvoreni 2006.

Među klijentima Kredi Svisa, Markosovoj ozloglašenosti može da parira jedino brutalni nigerijski diktator Sani Abača, za koga se veruje da je tokom samo šest godina od svog naroda ukrao pet milijardi dolara, a pokazalo se da je ova banka pružala usluge njegovim sinovima, koji su u njoj otvorili račune na koje su položili 214 miliona dolara.

Političari i državnici su među najrizičnijim klijentima banaka zbog toga što imaju pristup javnim fondovima, naročito u zemljama u razvoju sa slabijom zakonskom zaštitom protiv korupcije.

Zato su banke i druge finansijske institucije u obavezi da podvrgavaju ličnosti povezane sa politikom mnogo strožim sigurnosnim proverama, ali su uprkos tome računi Kredi Svis, kako su pokazali objavljeni podaci, „začinjeni“ brojnim političarima i njihovim saveznicima koji su bili povezani sa korupcijom pre, u vreme ili nakon što su imali račune u ovoj banci.

Iako nijedan od ostalih političara raskrinkanih u objavljenim informacijama nije poznat kao Markos ili Abača, pokazalo se da su mnogi od njih, koji su stekli ogromno lično bogatstvo dok su bili na vlasti u zemljama od Sirije do Madagaskara, imali račune u Kredi Svisu.

Tradicija tajnosti datira s početka 18. veka

Švajcarske banke gaje svoju reputaciju poverljivosti još od 1713, kada je Veliki savet u Ženevi zabranio bankarima da otkrivaju detalje o bogatstvu koje su im poverile evropske aristokrate. Švajcarska je veoma brzo postala poreski raj za mnoge pripadnike elite širom sveta, a njeni bankari su negovali „dužnost apsolutne tišine“ o poslovima svojih klijenata. Ovaj običaj je upisan u statut 1934, kada je na snagu stupio švajcarski zakon o bankarskoj tajni kojim je otkrivanje bankarskih informacija stranim vladama postalo krivično delo. Zbog toga su bogati klijenti širom sveta pohrlili u švajcarske banke, a kako se pokazalo mnogi od njih su i sami imali svoje tajne.

Najgori mogući tajming

Tajming afere o curenju informacija nije mogao da bude gori za Kredi Svis banku, koju u poslednje vreme potresaju brojni skandali. Prošlog meseca, banka je izgubila svog direktora Antonija Horta-Osorija, koji je dva puta prekršio pravila uvedena povodom pandemije kovida 19. Time je nastavljena godina nezapamćenih kontroverzi, tokom koje je banka bila umešana u kolaps finansijske firme „Greensill Capital“ i američkog hedž fonda „Archegos Capital“, i kažnjena sa 420 miliona evra zbog uloge u kreditnom skandalu u Mozambiku. Ovog meseca, Kredi Svis je postala prva velika švajcarska banka u istoriji zemlje koja je suočena sa krivičnim optužbama – koje poriče – zbog navoda da je pomagala pranje novca od trgovine kokainom u ime bugarske mafije.

Mogući potres za celu Švajcarsku

Smatra se da posledice curenja informacija iz Kredi Svisa neće pogoditi samo ovu banku već da će biti mnogo šire, možda i do te mere da izazovu krizu u Švajcarskoj čije finansijske institucije upravljaju sa oko 7,5 biliona evra, od kojih gotovo polovina pripada stranim klijentima. Identifikovanjem osumnjičenih i osuđenih kriminalaca koji su otvorili račune i mogli da ih zadrže godinama pošto su njihovi zločini obelodanjeni, bačeno je svetlo na jedan od najvećih finansijskih centara na svetu, koji je naviknut da radi u senci, i otkriveno je kako su čuveni švajcarski zakoni o bankarskoj tajni pomogli nezakonitim radnjama.