Na tržištu CEFTA regiona posluje 13.000 kompanija iz Srbije

„Značaj tržišta CEFTE za srpsku privredu ne svodi se na puku statistiku i brojke. Mnogim kompanijama u Srbiji, izlaz na ovo tržište je prvi i najvažniji korak u internacionalizaciji poslovanja, iako im ne predstavlja veliku novinu, imajući u vidu povezanost privrede još iz bivše nam zajedničke države. Sposobnost za taj iskorak je na neki način i test za njihovu konkuretnost i prvi izazov u smislu plasmana na zahtevno evropsko tržište“, rekao je Đurđević agenciji Beta.

Dodao je da CEFTA ima dvostruki značaj za članice koje su u ovoj zoni slobodne trgovine.

„Pored razvoja biznisa kompanije koje posluju u regionu CEFTA stiču prakse i najčešće mogu biti konkurentne i na tržištu Evropske unije (EU). Podsetiću da su, pre ulaska u EU, članice CEFTE bile Bugarska, Češka, Mađarska, Rumunija, Poljska, Slovačka, Slovenija i Hrvatska, i da je CEFTA kada je osnovana i zamišljena kao privremeni sporazum do ulaska zemalja u EU, što je podrazumevalo sprovođenje suštinskih reformi koje na žalost zemlje na Zapadnom Balkanu još nisu uspele da postignu“, naveo je Đurđević.

Podsetio je na značaj tržišta CEFTA za Srbiju, naglasiviši da je u toku prošle godine trgovinska robna razmena između Srbije i članica CEFTA iznosila 6,46 milijardi erva.

„Ostvareni suficit u robnoj razmeni između Srbije i članica CEFTA, tokom 2023. godine, iznosio je 2,99 milijardi evra i bio je za 216 miliona erva veći u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosio 2,78 milijardi evra. Povećanje suficita rezultat je značajnijeg smanjenja uvoza robe sa svih tržišta članica CEFTA i povećanja izvoza u Crnu Goru i Albaniju“, rekao je Đurđević.

Prema njegovim rečima, Srbija je najviše robe izvezla u Bosnu i Hercegovinu, u vrednosti od 1,96 milijardi evra, Crnu Goru, vrednu 1,22 milijarde evra i Severnu Makedoniju u iznosu od 954 miliona evra, dok najviše robe uvezla iz Bosne i Hercegovine i to za 1,02 milijarde evra i Severne Makedonije za 429 miliona evra.

Kako je precizirao, najvažniji izvozni proizvodi koje je Srbija plasirala u CEFTA region bili su mineralna goriva, ulјa i voskovi, pica i alkoholna pica, pribor i delovi za drumska vozila, kotlovi, mašine i uređaji, električne mašine i oprema, plastične mase i proizvodi, dok su najvažniji uvozni proizvodi takoše bili mineralna goriva, ulјa i voskovi, ali i gvožđe, čelik i proizvodi od gvožđa i čelika, drvo i proizvodi od drveta, plastične mase i proizvodi, farmaceutski proizvodi.

On je podsetio da je vrednost robe koje je Srbija plasirala na CEFTA tržište prošle godine bila 4,7 milijardi evra, od čega su 57 odsto ostvarile firme iz sektora prerađivačke delatnosti (2,7 milijardi evra), sektora trgovine na veliko i malo 31 odsto (1,5 milijardi evra) i sektora snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, dva odsto (110 miliona evra).

Precizirao je da su u opkviru sektora prerađivačke industrije najveću vrednost ostvarile kompanije iz oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda – 30 odsto, proizvodnja koksa i derivata nafte – devet odsto, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda – osam odsto, proizvodnja pića – sedam odsto i proizvodnjametalnih proizvoda, osim mašina – sedam odsto.

Prema strukturi izvozvnika koje plasiraju na CEFTA tržište, dodo je, 47 odsto firmi je iz sektora prerađivačke delatnosti, iz sektora trgovine na veliko i malo je njih 37 odsto, dok je iz sektora stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti njih tri odsto.

„Od kada je CEFTA sporazum potpisan 2006. godine nije bilo značajnih promena kada je u pitanju stuktura uvoza i izvoza. Promene su zabeležene jedino u segmnetima proizvodnje gde su zabeležene značajne strane investicije, kao što je auto i elektro industrija, proizvodnja auto guma i slično“, rekao je Đurđević.

Ukazao je i da su na CEFTA tržišta, tokom svih godina postojanja ovog sporazuma o slobodnoj trgovini, iz Srbije kao najkonkurentniji najviše plasirani poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, električna energija, građevinski materijal, farmaceutski proizvodi, kao i proizvodi metalske industrije.

On smatra da je regionu potreban veći broj viših oblika privredne poslovno-tehničke saradnje između preduzeća, kao što su zajednička ulaganja i kooperacije, kao i podsticanje kompanije iz regiona da više investiraju stvaranjem bolje i predvidive poslovne klime.

„Viši oblici saradnje trenutno postoje u mašinogradnji, elektroindustriji, energetici, proizvodnji telekomunikacione opreme, tekstilnoj i kožarsko-prerađivačkoj industriji, drvnoprerađivačkoj industriji, polјoprivredno-prerađivačkoj i u oblasti IT tehnologija, kao i kroz zajednički nastup u regionalnim projektima na trećim tržištima“, kazao je Đurđević.

Ukazao je da je CEFTA, koja je osnovana radi slobodne trgovine robom, bez carinskih opterećenja, odigrala je veoma važnu ulogu za region u prethodnom periodu.

Međutim, kako je dodao, kompleksnost regionalne saradnje i potrebe privrede, koja podrazumeva saradnju u različitim sektorima, kao što su poljoprivreda, usluge, e-trgovina, digitalizacija, prava intelektualne svojine i još mnogo toga prevazilazi dati okvir odlučivanja i nadležnosti CEFTA stvarajući potrebu za novi, pre svega, politički dogovor u regionu koji bi omogućio stvaranje dubljih političkih i ekonomskih odnosa i obezbedio usvajanje i primenu pravila EU na čitavom Zapadnom Balkanu, što je i preduslov za učešće u jedinstvenom tržištu EU.

Ocenio je i da nerešeni politički odnosi u regionu, trenutno na relaciji Beograd – Priština, negativno utiču na poslovni ambijenti i na ekonomiju u celini, pa i na primenu CEFTA sporazuma.

On smatra i da zabrane plasmana gotovih proizvoda iz Srbije na teritoriju Kosova* uvedena u junu prošle godine, šteti kompanijama na obe strane.

„Procenjena šteta za kompanije iz Srbije u 2023. godini iznosila 157,5 miliona evra, mereno samo neostvarenim plasmanom, bez troškova koji su proizvođači imali usled preusmeravanja robe na druga tržišta u regionu ili svetu i trenda rasta izvoza. Ovome treba dodati i gubitke zbog ranije dogovorenih poslova, koji su zbog zabrane ostali neugovoreni i nerealizovani“, kazao je Đurđević.

Dodao je da su značajan deo štete pretrpele i međunarodne kompanije koje imaju proizvodne pogone u Srbiji, a koje učestvuju sa 40 odsto u ukupnom plasmanu robe na Kosova*.

„Na kosovske kompanije mera se odrazila prekidanjem lanaca snabdevanja sirovinama i gotovim proizvodima. Osim poremećaja u procesu proizvodnje, kosovske kompanije suočile su se i sa kašnjenjem u isporukama, smanjenjem prometa, nemogućnošću ispunjavanja ugovornih obaveza i porastom troškova nabavke, zbog zamene dobavlјača sa drugih tržišta“, rekao je Đurđević.

Istovremeno, usled nepostojanja dogovora o deklarisanju gotovih proizvoda sa Kosova* ti proizvodi ne mogu da se plasiraju na tržište Srbije, što takođe šteti izgradnji dobrih poslovnih odnosa i usporava ekonomski razvoj.

Zbog toga smatra da je u budućnosti potreban efikasniji mehanizam za rešavanje svih sporova nastalih iz nesprovođenja regionalnih sporazuma i pronalaženje načina da se sankcioniše strana koja krši sporazum.

Direktor izvoza DPS Klas Grupe iz Šapca Dejan Gašović kazao je za agenciju Beta da je za njegovu kompaniju izvoz u region, odnosno na CEFTA tržište, važan jer plasira skoro 90 odsto izvoza.

„Izvoz nam je bitan i u izvoz plasiramo oko 23.000 do 25.000 tona pšeničnog i stočnog brašna, a u regon skoro 90 odsto“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, brašno je iz DPS Klasa plasirano na tržište Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, ali i Hrvatske i Slovenije.

„Povećeli smo kapacitete prošle godine do 140.000 tona sada imamo prostora da ih i uposlimo. Nadamo se novim kupcima iz regiona za naše brašno tip 400, tip 500, tip 850, integralno brašno, griz, krupicu i stočne mekinje“, kazao je Gašović.

On je istakao da je zadovoljan dosadašnjom saradnjom u regionu.

„Mogli bi u Bosnu i Hercegovinu da povećamo plasman. Tu ima prostora“, dodao je on.

Ipak, potvrđuje da trenutno postoji problem sa tržištem Kosova*.

„Imamo tamo tradicionalne kupce s kojima smo i dalje u kontaktu. Čim se steknu uslovi i reše barijere mi ćemo sa njima odmah nastaviti sa njima rad“, kazao je Gašović.

On smatra da je jedan od presudnih faktora koji pozitivno utiče na poslovanje u okviru CEFTA tržišta, blizina tržišta, jer roba stiže brzo.

„Brašno kao berzanska roba trenutmo ima nisku cenu i posluje se na ivici profitabilnosti, tako da je veoma bitno da zemlje iz regiona da sa njima dobro radimo, jer su naši mlinovi blizu“, naveo je Gašović.

On je objasnio da samo transport u ceni robe učestvuje od 10 do 13 odsto zbog čega je veoma bitno da roba može da se plasira u region gde je niža cena transporta nego da se izvoti na primer za Egipat ili Tursku, gde bi značajno opteretio cenu.

Profesor Ekonomkog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kazao je agenciji Beta da je Srbija mala zemlja sa malim tržištem, kao i sve ekonomije regiona, zbog čega je važna međusobna trgovina u okviru CEFTA regiona, uz relativno niske barijere, odnosno uz odsustvo carina.

„To je nešto što je naročito korisno za najrazvijeniju zemlju u opkviru regiona, odnosno Srbiju“, kazao je on.

Arsić smatra da se to vidi po tome što Srbija ima suficit koji ostvaruje u okviru CEFTA-e.

„Taj sporzum je vrlo koristan, ali je problem što se krši od strane Kosova*, ali i zbog i daljeg postojanja necarinskih barijera koje CEFTA mora da reši, odnosno da nađe mehanizam za njihovo otklanjanje“, rekao je Arsić.

I profesor Ekonomskog fakultet u Beogradu Goran Petković je ocenio je da CEFTA sporazum, kao multilateralni sporazum uspostavljen uz podršku EU, vrsta pripremnog poligona za trgovanje po pravilima približnim, ali ne tako zahtevnim, kakva važe u EU.

„To je prilika za manje pripremljene ekonomije da ‘vežbaju’ slobodnu trgovinu sa partnerima približne ekonomske moći. Za Srbiju je to važno tržište od nekih 19,5 miliona stanovnika“, istakao je on za agenciju Beta.

Ukazao je i da su CEFTA članice pogodni partneri za privredu Srbije koja je i najrazvijenija privreda u ovoj grupaciji i najviše i pogoduje razvoj slobodne trgovine sa tim partnerima.

„CEFTA za privredu Srbije ima značaj u najmanje dva domena. Kratkoročno, to je prilika za nastup na zajedničkom tržištu u kojem je privreda Srbije dominantna i trenutno već ostvaruje bolje rezultate u međusobnoj trgovini. Dalje skidanje trgovinskih barijera otvara naprednim privrednicima iz Srbije vrata za nastup na većem tržištu na kojem su konkurentni“, naveo je Petković.

Dugoročno, kako je dodao, svi privrednici se polako privikavaju na evropka pravila trgovine, takmičeći se u unutar granica CEFTA tržišta sa ipak nešto slabijim konkurentima nego što su oni na velikom EU tržištu.

„CEFTA u okviru opšteg sporazuma razvija novu regulativu koja pospešuje kretanje roba i usluga uklanjanjem duplih procedura i njihovim pojednostavljivanjem. Dodatnim Protokolom 5 (A5) već je učinjen napredak u protoku roba“, rekao je Petković.

Prema njegovim rečima, najveći napredak se postiže kroz implementaciju i dalji razvoj (digitalizaciju) zelenih koridora na graničnim prelazima, zahvaljujući čemu se skraćuje vreme prelaska između CEFTA privreda za kamione sa robom.

„Dalji rad predstoji na unapređenju prelaska kamiona s robom između CEFTA članica i EU. Namera je da se slično postigne i u oblasti slobodnog prometa usluga implementacijom Dodatnog protokola 6 (AP6), a pilot projekat u toj oblasti su turističke usluge“, kazao je Petković.

Srbija ove godine predsedava CEFTA sporazumom o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi čije su potpisnice i Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu* u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.