Komisija za zaštitu konkurencije do polovine jula trebalo bi da utvrdi da li će belgijski Delez, kupovinom lanca Maksi prodavnica, ostvariti dozvoljenu koncentraciju ili preti opasnost da posledica te transakcije bude dominantan položaj kojim se ograničava, sprečava ili narušava konkurencija na srpskom tržištu. Procedura je mogla da traje i kraće, oko mesec dana, da je prihvaćeno utvrđivanje tržišnog udela po skraćenom postupku. U Komisiji, međutim, kažu da podnosilac prijave, Delez, nije dostavio dovoljno podataka i uverljivih dokaza o svojoj tržišnoj i finansijskoj snazi, kao i da su podaci o tržišnom udelu Maksija i njegovih glavnih konkurenata na domaćem tržištu nedovoljno ubedljivi, zbog čega je moralo da se pređe na utvrđivanje po službenoj dužnosti, što je postupak koji traje tri meseca.
– Sigurno je da ćemo morati da angažujemo ili neki institut ili stručnjake koji se bave utvrđivanjem učešća na tržištu, jer Komisija nema dovoljno kapaciteta da taj posao uradi u zakonskom roku. Podatke koje je u svojoj prijavi dostavio Delez, moraće da se proveravaju, jer se, primera radi, navodi da Maksi lanac zauzima 22,4 odsto tržišta Srbije, ili 37,2 odsto tržišta na području Beograda, što se ne slaže sa podacima do kojih smo mi ranije došli. Uz to, nejasno je kako su došli do podataka o udelu glavnih konkurenata, jer metodologija nije priložena, ali poneki od njih nisu uverljivi. Tako se u prijavi tvrdi da udeo Merkatora na tržištu Srbije iznosi 22 odsto, da Idea ima 15 odsto, zatim Metro keš end keri 11a Intereks četiri odsto, ali neke od tih kompanija imaju tek po nekoliko trgovina i malo je verovatno da su uspeli da privuku tako veliki deo kupaca – kažu za Danas u Komisiji.
Kako kupovina Maksija podrazumeva i sticanje vlasništva u beogradskim društvima C market, Pekabeta, Primer C, Zvezdara i Bel investment properti, kao i TP Srbija i TP Stadel iz Kragujevca, u Komisiji kažu da je to pitanje između Delte i Deleza verovatno ugovorom posebno regulisano, s obzirom na to da o zahtevu za pripajanje tih firmi Delti još uvek nije doneto pravosnažno rešenje.
– Komisija je zbog nedozvoljene koncentracije zabranila pripajanje C marketa Maksiju, ali oni su se žalili na to rešenje i sada se predmet nalazi pred višim sudom. U svakom slučaju, reč je o zanimljivoj pravnoj situaciji, jer Komisija radi po prijavi Deleza, koji je naveo da kupovinom Maksija stiče direktnu ili indirektnu kontrolu i nad tim društvima – tvrde u Komisiji.
Šta je prodato?
Kupujući Maksi lanac, Delez će dobiti i udeo koji on ima u firmama poput Primer C, C market, Pekabeta, Zvezdara, TP Srbija i TP Stadel. Tako će u Primeru C postati vlasnik 14,68 odsto akcija, dok će većinski paket zadržati Miškovićeva bazična firma Hemsade trading limited sa Kipra. U Pekabeti će Belgijanci postati većinski vlasnici, sa 69,44 odsto kapitala, dok Akcionarski fond još uvek poseduje 14,56 odsto akcija, Tvidel ima 4,08 a Citadel sekjuriti 1,13. U C market će ući preko udela u Primer C, koja u C marketu ima 75,14 odsto vlasništva, dok je društveni kapital u toj firmi 23,23 odsto, a kao jedan od akcionara još uvek se vodi i Slobodan Radulović, sa 0,71 odsto udela, ali i sa sudskom zabranom raspolaganja. Znači da u C marketu Delezu pripada 14,68 odsto od 75,14 odsto ili tačno 11,03 odsto. Imajući u vidu zabranu pripajanja C marketa Maksiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
