Način potrošnje određuje cenu struje

Koliko potrošači u Srbiji plaćaju kilovat-čas električne energije – da li 5,1 evro-cent kako tvrdi stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović ili 4,2 evro-centa kako ističu u Elektroprivredi Srbije? Ova dilema nametnula se posle objavljivanja kolumne Zorane Mihajlović-Milanović na sajtu Enerdžiobzerver u kojoj je, između ostalog, navedeno da je cena struje po kilovat-času 5,18 evrocenti (ili 6,82 američkih centi), a ne 4,2 evrocenta kako tvrde zvaničnici EPS i da potrošači u Srbiji koji se greju na struju u proseku plaćaju oko 80 dolara mesečno koliko iznosi i mesečni račun za utrošenu električnu energiju u Sjedinjenim Američkim Državama. Niko ne spori da je cena električne energije u Srbiji do 2000. godine bila na veoma niskom nivou, zbog čega se nemilice trošila, posebno u industriji, povećavajući neefikasnost i nekonkurentnost preduzeća, ali sedam godina posle, suočavamo se sa jednom dobrom i jednom lošom vešću. Dobra vest je da cena struje više nije depresirana, a loša je što je trend veoma visoke potrošnje po jedinici društvenog proizvoda GDP i dalje prisutan, što ne mogu da izdrže ni mnogo jače ekonomije – ocenjuje Zorana Mihajlović-Milanović.

Računica

Sva električna energija koja se na svim naponskim nivoima proda u toku jedne godine donese određeni prihod. Taj prihod se potom deli sa brojem kilovat-časova koji se prodaju u toj godini i tako se dolazi do prosečne cene kilovat-časa. Dakle, cena kilovat-časa nije ista za sve kupce, već svaki potrošač svojim načinom potrošnje (dan, noć, vršno opterećenje), određuje cenu kilovat-časa – tvrdi Momčilo Cebalović, direktor Sektora EPS za odnose sa javnošću.

Ona za Biznis objašnjava da se analizom bilo kog računa za električnu energiju, može lako utvrditi da je cena kilovat-časa 5,18 evro- centi, što se kosi sa izjavama poslovodstva EPS da je cena električne energije u Srbiji 4,2 evro-centa po kilovat-času. Do te računice se veoma lako može doći kada se iznos računa koji je građanin dužan da isplati EPS kao naknadu za utrošenu struju podeli sa brojem potrošenih kilovat-časova. Električna energija je specifična roba, ali kao svaka roba ima cenu. Stoga svaki potrošač ima pravo da zna šta je sadržano u toj ceni, a posebno mora da zna koji su to opravdani troškovi koji su rezultirali zahtevom EPS za poskupljenje struje. Činjenica je da se nakon 7 godina EPS i dalje ponaša monopolostočki, što se može videti ne samo u kalkulacijama u računima za struju već i u odnosima proizvodnje i distribucije. Poznato je da je cena proizvodnje oko tri puta veća nego u drugim zemljama, gubici u distribuciji su veliki a nenaplaćena potraživanja iznose oko 27 milijardi dinara – ističe Zorana Mihajlović-Milanović. Prema njenim rečima građanima Srbije račun za struju predstavlja noćnu moru jer su prinuđeni da električnu energiju koriste i za grejanje ili dogrevanje. Međutim, dodaje ona, najmanje su građani krivi za takvo stanje stvari, oni nemaju alternativu, jednostavno zato što im ništa nije ponuđeno. Uporedo sa investiranjem i najavom poskupljenja struje trebalo je da ide i priča o povećanju energetske efikasnosti, kao što je to slučaj u mnogim drugim zemljama. Direktor Sektora EPS za odnose sa javnošću Momčilo Cebalović kategorički demantuje pisanje kolumnistkinje Enerdžiobzervera uz komentar da je ona pomešala „babe i žabe“.
– Kilovat- čas u Srbiji ne košta kao u Americi, kako tvrde neki eksperti . Oni svoj mesečni račun za električnu energiju, i to u mesecu u kome su se dogrevali jer im nije radilo daljinsko grejanje, tretiraju kao prosečni račun jednog srpskog domaćinstva. Osim toga ti eksperti u cenu uračunavaju i PDV i TV pretplatu, čime naduvavaju prosečnu cenu jednog kilovat-časa – ističe Cebalović.