Nacionalni avio-prevoznici na državnoj infuziji

Uz manje ili veće gubitke, na aparatima za održavanje su poslednjih godina gotovo sve nacionalne avio-kompanije u regionu, a osim Kroacije u dubiozi je i godinama dotirani Montenegro erlajns, nešto bolje drži se jedino Er Srbija, koja uprkos partnerstvu sa Etihadom, preživljava, uglavnom, zahvaljujući državnim subvencijama.

Neto gubitak Kroacija erlajnsa je u prvih devet meseci ove godine bio 34,4 miliona kuna (4,6 miliona evra), od 12 aviona koliko imaju u floti svega dva su u njihovom vlasništvu, a uz poskupljenje goriva za koje im je u istom periodu ove godine trebalo 58 miliona kuna više nego prošle, u kompaniji za loše rezultate krive i „strateške, operativne i finansijske rizike uslovljene globalnim kretanjima“.

Na njihovom sajtu, pak, hvale se da je manjak kompanije u prvom polugodištu ove godine za 17 odsto manji nego lane, u šta nisu uračunali gubitak zbog prodaje slotova na londonskom Hitrou (koji je veći od 138 miliona kuna). Kroacija erlajns se nedavno pohvalila i sklapanjem novog ugovora – kojim će upravo oni biti ekskluzivni prevoznik fudbalera reprezentacije Hrvatske. Još jedan pokušaj „oživljavanja“ koji teško da može da pruži značajnije rezultate.

Na cene goriva i loše poslovanje žalili su se i u slovenačkom Adria erlajnsu, koji je prve godine nakon što ih je preuzeo investicioni fond 4K (2016), napravio plus od tri miliona evra. Međutim, ove zime veliko je pitanje kako će dalje, jer je prema poslednjem godišnjem izveštaju o poslovanju prošle godine Adria ervejz zabeležila više od pet miliona evra neto gubitka.

Što je ništa, ako se pogleda dug crnogorskog nacionalnog avio prevoznika, koji je 2017. završio u minusu većem od 76 miliona evra. Zato ne čudi što se ovog septembra pojavila vest da država želi da proda Montenegro erlajnz stranom investitoru. Očigledno se umorila od davanja, koja su bila prilično izdašna. Naime, crnogorska vlada je od osnivanja ove kompanije pa sve do 2014, prema analizi crnogorskog istraživačkog centra MANS, u to preduzeće po osnovu dokapitalizacija i davanja subvencija uložila 58,5 miliona evra. U aprilu ove godine iz državnog budžeta isplaćena je i pomoć u iznosu dva miliona evra, a pre sedam godina otpisala im je i dug od 3,2 miliona evra.

Uz ovakav trenutni raspored snaga na tržištu Balkana Er Srbija za sada deluje kao lider, odnosno više kao jedini preživeli. Ali i ta pozicija (samo zahvaljujući tome što nije u zvaničnom gubitku) pod velikim je znakom pitanja za ubuduće. Er Srbija sa čijih 51 odsto upravlja država, prošle godine imala je dobit od 15,7 miliona evra, samo godinu ranije taj plus je bio neznatan, manji od jednog miliona. Međutim, ni njega ne bi bilo da te 2016. nije bilo 40 miliona evra državnih subvencija. Ulazak Etihada 2013. u Er Srbiju podgrejao je nade da će nacionalna avio kompanija uprkos svim poteškoćama preživeti i povratiti bar deo onog ugleda koji je svojevremeno JAT uživao. Ali desilo se da je nacionalni avio prevoznik, u pokušaju da preživi na tržištu, spustio kriterijume i pretvorio se u lou-kost. O čemu, doduše, ne svedoče cene, već pre svega usluga.

Politika „što više avio prevoznika, to bolje“, koju osim države zagovara i novi koncesionar beogradskog aerodroma Nikola Tesla, francuski Vansi, mogla bi da bude pogubna za Er Srbiju. Dolazak novih niskotarifnih kompanija jedan je od glavnih ciljeva Vansija. Er Srbija bi tako mogla da dobije ubuduće novu bazu u Nišu, na aerodromu Konstantin Veliki koji je pre samo nekoliko meseci država preuzela od Grada. O toj mogućnosti nedavno je pričao i predsednik države Aleksandar Vučić, rekavši da će nakon što Vansi preuzme upravljanje beogradskim aerodromom, „država sve svoje snage usmeriti u razvoj niškog aerodroma i aerodroma Lađevci kod Kraljeva“.

Najveću konkurenciju Er Srbija imaće upravo u lou-kost kompanijama poput Rajan era, Izi džeta, Viz era, Norvidžen era, Jurovingsa, koje sve lete iz Beograda i Niša. Od početka pune primene obaveza iz sporazuma sa EU o uspostavljanju zajedničkog vazdušnog prostora, Srbija sada više nema izgovor da uskraćuje gostoprimstvo niskotarifnim kompanijama, što je godinama pre toga radila. Zato je veliko pitanje koliko još Er Srbija u ovoj konkurenciji može da izdrži, jer je očigledno da nebo ovog našeg regiona nije dovoljno veliko za sve.