Prvo odvojili pare u budžetu za stadion, a posle naručuju studiju izvodljivosti: Da li se gradnja Nacionalnog stadiona isplati?

Uprkos činjenici da Uredba o upravljanju kapitalnim projektima nalaže da pre uračunavanja investicije u budžet treba uraditi studiju opravdanosti, za projekat Nacionalnog stadiona ona još uvek nije dostupna javnosti.

Istovremeno, projekat je već u budžetu i za ovu godinu namenjeno je izdvajanje od 13 milijardi dinara.

Uredba takođe nalaže da je studija izvodljivosti osnova za donošenje odluke o tome da li se kapitalni projekat isplati, te je stoga još 2022. godine Fiskalni savet ukazivao da je problematično što pomenute analize za Nacionalni stadion nisu objavljene.

Drugim rečima, sporno je to što ekonomska isplativost Nacionalnog stadiona poreskim obveznicima u Srbiji nije javno pokazana.

„Projekte iz sporta, niti bilo koje druge oblasti, ne bi trebalo automatski izbaciti sa liste prioriteta, ali bi njihovo prisustvo u budžetu trebalo potkrepiti studijama koje pokazuju da su baš oni najpotrebniji, što predviđa i zakonska regulativa“, pisao je tada Savet, koji u najnovijem izveštaju iz 2023. dodaje da bi trebalo „staviti pod kontrolu“ sprovođenje investicionih projekata mimo standardne procedure, što važi i za stadion, za koji se predviđa lex specialis.

Sa druge strane, ministar finansija Siniša Mali tvrdio je da je studija opravdanosti za Nacionalni stadion urađena još 2019. godine, ali do danas ona nije dostupna javnosti.

Do studije opravdanosti više puta pokušala je da dođe Transparentnost Srbija, ali, kako za Danas kaže Nemanja Nenadić, programski direktor TS, još je nisu dobili.

„I nakon ove objave tendera za izradu studije izvodljivosti, ostaje nepoznato da li postoji prva studija, ona o opravdanosti izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona. U oktobru 2020. godine Ministarstvo finansija je obavestilo Transparentnost da takvu studiju ne poseduje, uprkos tvrdnjama ministra Malog da je ona izrađena godinu dana ranije. U decembru 2022. Transparentnost je ponovo zatražila tu studiju, ali ministarstvo nije odgovorilo“, tvrdi Nenadić.

Stoga, naš sagovornik konstatuje da ne bi iznenadilo da studija opravdanosti nije ni rađena, te da je raspisivanje tendera za izradu studije izvodljivosti zamena za nju.

„U svakom slučaju, ovo je odlična ilustracija da je odluka o izgradnji stadiona doneta i da su za tu namenu izdvojene stotine miliona evra pre razmatranja svih bitnih pitanja, a posebno pre predočavanja građanima uverljivih dokaza o tome“, zaključuje Nenadić.

Komentarišući raspisivanje tendera za utvrđivanje izvodljivosti projekta, savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija podvlači da je za radove ovog obima na prvom mestu bilo potrebno uraditi logistiku, a tek onda odlučiti da li se uopšte isplati ulagati. Stoga, viđenja je da je sada kasno za studiju ove vrste, jer, prema njegovim rečima, njen rezultat, kakav god bio, neće imati nikakvog uticaja na realizaciju radova.

„Logika nalaže da se prvo radi studija pa se donosi odluka. Ona mora da pokaže da se uložene pare mogu vratiti eksploatacijom objekta u koji novac ide. Od projekta zavisi kako će računica izgledati. Kada je reč o stadionu, računa se da će biti prihoda od gledalaca, a kod nas nema baš mnogo publike koja odlazi i na postojeće. I bez pismenih dokaza to se može uočiti“, kaže naš sagovornik.

Kakav nacionalni stadion je potreban Srbiji? https://t.co/WgFYxwhN6q

— Danas (@OnlineDanas) June 26, 2022

Bušatlija dodaje da je nejasna i činjenica da će stadion biti namenjen isključivo fudbalu, jer u tom slučaju neće imati kapacitete da se na njemu održavaju sportska takmičenja druge vrste. Iz tog razloga, skeptičan je da će ovaj objekat u budućnosti donositi dobit.

„Na svim modelima koji se prikazuju, stadion je u stvari samo namenjen za fudbalske susrete, a ne kao olimpijski stadion. Razlika između fudbalskog i olimpijskog je jako velika, jer drugi ima čitav sistem atletskih igara, te veći potencijal da se održavaju međunarodna takmičenja. Međutim, u Srbiji ako će biti nacionalni stadion, valjda će naša ekipa igrati sa nekim pa će biti zanimljivo, ali nikada neće preći 50-60 hiljada gledalaca“, priča naš sagovornik.

Osim toga, mišljenja je da će izrada studije biti pristrasna, odnosno da je unapred predodređeno da njen rezultat ukaže da se realizacija ovog projekta isplati.

„Ako su sve dozvole već izdate, zamislite da neko napravi studiju iz koje se procenjuje da to ne treba raditi. Taj neće dobiti na tenderu da je sastavlja, pa je samim tim sada kasno trošiti pare na ovu vrstu studije. Mi nemamo profesionalni prilaz investicijama. Pod investicijama se isključivo podrazumeva ulaganje novca u nešto što će doneti više para nego što je uloženo. Ako se investira u projekat koji ne može da vrati pare koje su uložene, onda je to subvencionisanje i bacanje para“, zaključuje Bušatlija.

Kao i Bušatlija, profesor Fakulteta za primenjenu ekologiju FUTURA Božo Drašković napominje da za tako krupne investicione poduhvate studiju izvodljivosti treba uraditi mnogo pre nego se krene u samu realizaciju.

„Prethodno treba da postoji studija koja će pojasniti šta se i koliko gradi, koliko to treba da košta, koji je povratak investicije i izvor investiranja. Ovde ide obrnuti sled, jer jedini ko najavljuje detalje projekata je Aleksadar Vučić, a sada mu treba dokaz da je sve to opravdano. Ipak, postavlja se pitanje šta ako studija izvodljivosti pokaže da nije opravdano graditi Nacionalni stadion. To navodi na sumnju da će studija biti naručena, odnosno unapred će morati da se uklopi u već određene ciljeve. Taj koji će dokazati opravdanost kasnije će oprati ruke tako što će reči da nije znao šta će se dogoditi, ili neće uopšte ni odgovarati, jer će biti da je to stvar investitora“, priča Drašković.

Ovaj profesor dodaje da se studija sada radi pro forme, kako bi sve bilo „pokriveno“, te da će onaj ko dobije tender biti plaćen da je napiše tako da investicija izgleda opravdano.

„Za takve projekte nije pitanje samo ekonomske, već društvene opravdanosti i vemena kada se to radi. Osim toga, izvor finansiranja i cene koliko to košta su osnovne stvari za bilo koji ozbiljan projekat. Kada je reč o neproduktivnim investicijama kao što je stadion, ko će da dokaže da je on u ovakvoj zemlji opravdan. Stadione u svetu najčešće su radili privatni investitori, a kod nas to plaća država“, zaključuje Drašković.

Podsećamo, u planu je da se Nacionalni stadion gradi u Surčinu, gde će, zajedno sa drugim sportskim kompleksima zauzimati oko 46 hekatra površine, a domaća stručna javnost godinama unazad ukazuje na neadekvatnost lokacije i to da se njegova izgradnja Srbiji neće isplatiti.

Prva faza studije izvodljivosti težiće da definiše ciljeve koji se žele postići razvojem Nacionalnog stadiona. Prezentovaće okvirni plan projekta, i obuhvatiti prikaz prihvaćenog rešenja za izgled stadiona. Osim toga, ko dobije ovaj posao, treba da obavi analizu sadržaja i uporednih praksi i da definiše visine ulaganja, ali i procenu rizika.

Naredna faza tiče se same lokacije, odnosno njene pristupačnosti, ciljne grupe i turista koje stadion treba da privuče, kao i analize cena na referentnom tržištu.

U trećoj i poslednjoj fazi, onaj ko dobije posao da odradi studiju izvodljivosti analiziraće prihode i rashode, i upoređivati cene ulaznica na sličnim stadionima, operativne troškove, i projektovati kretanje prihoda za period do 10 godina poslovanja. Analiziraće i potencijalni bilans uspeha za taj period.