„Akcija ‘Bolja cena’ više imala reklamni, nego suštinski efekat“: Pregovori države sa trgovcima briga za građane ili politički marketing?

Premijer Srbije Miloš Vučević nedavno je najavio da će država istražiti ko sve učestvuje u nadogradnji cena na rafovima.

„Želimo da pokažemo narodu da to nije politika Vlade, da ne psuju predsednika ili Vladu kada vide da nešto košta ovoliko ili onoliko, već da znaju da iza toga stoje neki drugi ljudi“, objasnio je on.

„I ona ima pravila, nije to bezobalno područuje. Ne morate da zaradite 100 novaca, možete da zaradite 80 novaca. Da vidimo mi ko se uvek tu umeće između onih koji proizvode i onih koji prodaju, ko pravi te dodatke na cene koje na kraju građani plaćaju, i ko hoće da poništi sve ono što kao država radimo na makroekonomiji“, poručio je on.

Vučević je ukazao da neko, gledajući sopstvene interese, ne vodi računa o građanima.

„Mi smo odgovorni za građane Srbije, ne za velike trgovačke lance i posrednike. Imaju oni pravo da rade i pravo na profit, ali ne na ekstraprofit“, upozorio je on.

Ubrzo nakon toga, došlo je do sastanka predstavnika Vlade Srbije sa predstavnicima najvećih trgovačkih lanaca, nakon čega je Vučević poručio da će u narednih desetak dana Vlada saopštiti konkretne mere za pravičnije cene osnovnih namirnica.

Kakve će te mere biti, trenutno nije poznato. Međutim u javnosti se spekuliše o sličnoj akciji kao što je prošlogodišnja „Bolja cena“. Da ta priča ima rezona, potvrđuju i izjave ministra trgovine Tomislava Momirovića od pre nekoliko meseci.

„Akcija „Bolja cena“ značajno je doprinela obaranju cena i zato ćemo u novim okolnostima doneti i novu meru, rekao je tada Momirović za RTS.

Kako je dodao, novom merom biće obuhvaćni još neki vrlo važni proizvodi.

„Pratimo šta se događa na tržištu, pregovaramo sa trgovcima, proizvođačima, dobavljačima i izaći ćemo uskoro sa novom akcijom, najavio je Momirović tada.

On je podsetio i da je Republički zavod za statistiku (RZS) potvrdio da je akcija „Bolja cena“ učestvovala u obaranju inflacije sa 16,5 odsto.

„Akcija je značajno doprinela obaranju cena i mi moramo u novim okolnostima da donesemo jednu novu adekvatnu meru. Pratimo šta se događa na tržištu, uočavamo neke dobre trendove i neke ne tako dobre i izaći ćemo sa novom akcijom“, poručio je Momirović.

Nova akcija će se, kako je objasnio, nadovezati na prethodnu „Bolja cena“ sa još više proizvoda i još atraktivnijim cenama.

Dakle, sasvim je realno očekivati da je nova akcija koja se najavljuje nakon pregovora sa trgovcima, upravo ova o kojoj je pričao Momirović.

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas da kaže da je to čest politički trik.

„Iz ličnog iskustva, kao nekadašnji državni sektretar za trgovinu, mogu da kažem da to nije prvi put i da relativno često nadležni u ministarstvu naprave sastanak sa vodećim trgovinskim lancima, kada treba da se dobije politički poen, pa da se, recimo, smanje ili ograniče marže na pojedine proizvode ili grupe“, objašnjava on.

Milićević naglašava da je to protivno ekonomskoj logici, ali i da tu treba biti rezervisan.

„Kada imate oligopolski položaj i kada vodeći trgovinski lanci nesumnjivo utiču na vođenje trgovinske politike nadležnog ministarstva, ovo je, pre svega, situacija vraćanja usluga, ako se tako može reći“, ukazuje naš sagovornik.

Što se tiče najavljenog uticaja na marže, Milićević je skeptičan i po tom pitanju.

„Pitanje je da li će trgovinski lanci smanjti svoju zaradu ili će taj ustupak prebaciti kao trošak na dobavljače, što je gotovo uvek pravilo“, navodi on.

Milićević upozorava da najave države ne odslikavaju uvek ono što će na kraju i biti.

„Moja analiza marži govori da u 2023. godini uglavnom nije dolazilo do smanjenja prosečne marže, nego obrnuto, a znate da je takvih ‘vapaja’ države bilo i prošle godine. Ako nemate adekvatno konkuretnsko tržište, ne možete se ni pozivati na ekonomsku logiku, jer logike definitivno nema“, smatra on.

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović navodi da je akcija „Bolja cena“ više imala reklamni, nego suštinski efekat.

„Predsednik je iz korpe vadio neke naimrnice i tu su bili brendovi jednog ili dva proizvođača, koji su manje poznati široj javnosti i ti proizvodi su uglavnom bili na boljoj ceni“, podseća on.

Gavrilović dodaje da su tek kasnije veći trgovinski lanci stavljali po neki drugi proizvod na tu akciju.

„Međutim, to su akcije koje su ti trgovinski lanci imali i pre toga, samo su im zakačili etiketu ‘bolja cena'“, ukazuje on.

Naš sagovornik smatra da ovakve akcije nemaju prevelik efekat.

„S obzirom da je kod nas hrana i dalje skuplja nego u Hrvatskoj, a da ne pričamo o Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, prethodna akcija nije donela ništa značajno, ne vidim da će ni nastavak takve akcije doneti nešto“, naglašava Gavrilović.

On podseća i da je premijer Vučević najavljivao uključivanje Bezbednosno-informative agencije (BIA) i Narodne banke Srbije (NBS).

„Ovo je dokaz da je država odustala od toga da se konkretnije bavi fromiranjem cena, već će opet u dogovoru sa trgovcima da okače akcija ‘bolja cena’ i da to predstave kao uspeh“, upozorava naš sagovornik.

Međutim, Gavrilović smatra da građani to vide.

„Bolja cena i prodavanje magle im uvek dobro dođu, ima ljudi koji će u to da poveruju, ali svako ko ode u prodavnicu i zna kako se kreću cene, shvatiće da je to šarena laža“, zaključuje on.