Da li je došlo vreme da se menja Zakon o radu?

Kako se danas obeležava Međunarodni praznik rada, idealan je povod da razmotrimo zakon koji direktno utiče na sudbine radnika u našoj zemlji.

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović za Danas naglašava da oni od samog donošenja Zakona o radu 2014. godine ukazuju na njegove nedostatke.

„Jedna od glavnih naših zamerki je to da smo izgubili socijalni dijalog, ako smo ga ikada i imali u pravoj meri“, poručuje on.

Mihajlović objašnjava da ima puno primera koji nisu dobri.

„Jedan od nedostataka je da smo u realnom sektoru već deset godina bez granskih kolektivnih ugovora. Razlog je to što poslodavci nemaju 50 odsto zaposlenih u grani u kojoj obavljaju delatnost“, ukazuje naš sagovornik.

Druga manjakovost je, kako dodaje, način na koji se utvrđuje visina regresa za godišnji odmor i sam godišnji odmor.

„Ukoliko ste bili na bolovanju iz bilo kog razloga vama se te naknade umanjuju“, podseća Mihajlović.

On upozorava i na to što sindikalni aktivisti nemaju nikakvu zaštitu pri obavljanju svojih aktivnosti.

„Zbog toga vrlo često budu šikanirani od strane poslodavaca i često zbog sindikalnog delovanja dobijaju otkaz“, kaže Mihajlović.

Osvrnuo se i na način utvrđivanja minimalne zarade, uz komentar da on nije najbolje razrađen i da bi trebalo da se doradi.

„To su samo neki članovi Zakona koje, po nama, treba promeniti, te smo stoga i za celikupnu promenu Zakona o radu. Činjenica je da ovaj, ovakav Zakon, maksimalno ide na ruku poslodavcima“, naglašava Mihajlović.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović za naš portal navodi da su i oni bili protiv ovog zakona.

Prednost je, kako dodaje, samo što su strani i domaći poslodavci mogli lakše da funckionišu, zato su, kako naglašava oni i bili protiv.

„Što se tiče sindikalnih aktivista, njima su tu bila umanjena prava i imamo problem u funkcionisanju sindikata“, ukazuje Cvetanović.

Treća stvar je, kako kaže, fragmentacija Zakona o radu.

„Tu se predlažu Zakon o sezonskim poslovima, Zakon o volontiranju, Zakon o pripravnicima, koji praktično derogriaju Zakon o radu“, upozorava naš sagovornik.

On ističe da je njihov stav da bi najkasnije sledeće godine trebalo da se uradi zakon po evropskim standardima.

„Taj zakon bi trebalo da na jedan realan način definiše odnose zaposlenih, odnosno radničke klase i poslodavaca. Mislimo da će u tom zakonu država biti manje pristrasna prema poslodavcima i da će se više okrenuti radnicima“, navodi Cvetanović.

On veruje da je realno da Srbija sledeće godine ima nov Zakon o radu.

„Mi ćemo gurati tu priču. I Evropska komisija je dala preporuku da se to uradi. Da na neki način definišemo zakonsku regulativu u radnom pravu kroz jedan celokupni proces i na pravi način“, kaže Cvetanović.

On podseća da se izrada novog Zakona o radu prolongira već pet ili šest godina.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić za Danas navodi da su oni napravili njihov predlog Zakona o radu, koji je predstavljen u martu prosle godine.

U UGS Nezavisnost tvrde da su mnoge odredbe aktuelnog Zakona o radu nepotpune i nedovoljno precizno definisane, što je samo po sebi veliki problem.

Kako se dodaje, u sadašnjem zakonu je uočljiv pokušaj da se marginalizuje i relativizuje pregovaračka pozicija i snaga sindikata, kao relevantnog i kompetentnog socijalnog partnera.

U svom predlogu Zakona, Nezavisnost je ugradila određene elemente, kako bi  bio povoljniji za radnike i više ih štitio.

Pa su tako predviđene tri vrste ugovora: ugovor o radu na neodređeno vreme, ugovor o radu na određeno vreme i ugovor o radnom angažovanju i, s tim u vezi, dopunjeni su obavezni elementi ugovora.

Kod ugovora na određeno vreme, predviđen je rad na projektu čije je vreme unapred određeno i ograničen je na period od najduže 36 meseci.

Regulisana je i vrsta radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, kao što je rad na daljinu i rad od kuće i za zaposlene koji ga obavljaju izjednačena su, u svemu, prava sa pravima i obavezama zaposlenih koji obavljaju poslove u prostorijama poslodavca.

Ukoliko kod poslodavca postoji potreba da zaposleni budu u pripravnosti, oni predviđaju minimalni iznos naknade za svaki započeti sat pripravnosti, najmanje u visini od
30 odsto njegove osnovne zarade, kako bi se sprečilo da, u praksi, zaposlenom pripravnost uopšte nije plaćena ili je plaćena u simboličnom iznosu.

Promene su predviđene i kod prekovremenog rada. Tu je predloženo da se obračunati sati prekovremenog rada zaposlenom obavezno isplaćuju u novcu i da ne mogu biti zamenjeni slobodnim danima, osim uz pisani zahtev zaposlenog i uz saglasnost poslodavca.

Takođe, u pogledu noćnog rada, propisana je obaveza upućivanja zaposlenog na lekarski pregled u redovnim vremenskim intervalima, a najmanje jednom godišnje. Troškove lekarskog pregleda treba da snosi poslodavac.

Što se tiče uređenja zarade zaposlenog, uneta je odredba da radni učinak zaposlenog ne može uticati na umanjenje njegove osnovne zarade, kako bi se obezbedila garantovana isplata osnovne zarade i izbegla praksa pojedinih poslodavaca da osnovnu zaradu umanjuju i više od 50 odsto zbog neostvarenja rezultata rada.

U UGS Nezavisnost naglašavaju i obavezu da se elementi za utvrđivanje osnovne zarade i radnog učinka isključivo utvrđuju kolektivnim ugovorom ili Pravilnikom o radu.

U ovom predlog Zakona koji nudi Nezavisnost ima još puno elemenata koji se razlikuju od trenutnog, a za koje oni smatraju da je neophodno da budu promenjeni.