Foto: EPA-EFE/ SALVATORE DI NOLFIIako se većina mesta hvali povećanim brojem turista i uvek nastoje da privuku još novih posetilaca, čini se da to nije uvek dobro za ta mesta. Dokaz toga su gradovi poput Venecije, Barselone, Dubrovnika… gde prekomerni turizam značajno utiče na meštane.
Turizam može značajno da oživi neki grad, selo ili bilo koje drugo mesto, takođe, finansijski aspekt turizma je veoma bitan.
Iako i u Srbiji broj turista raste, a pre svega u Beogradu, taj broj posetilaca još uvek ne predstavlja problem. Međutim, za neke druge velike gradove, turisti su postali „pošast“.
Prekomeran broj posetilaca može dovesti do više neželjenih pojava. Prva jeste rast cena stanova za iznajmljivanje, a pored toga i sve veći broj stanova koji se prave upravo da bi se izdavali.
Takva rast cena i činjenica da se vlasnicima stanova više isplati da ih izdaju turistima, dugoročno može da dovede do istiskivanja lokalnih meštana iz centra.
Tu su i drugi problemi, kao što su prevelike gužve na ulicama i u saobraćaju i slično. Dalje tu je i pitanje bezbednosti.
Svetska turistička organizacija UN rekla je za Skaj njuz da bi ova godina mogla da bude rekordna godina za međunarodne dolaske širom sveta.
Ova organizacija pozvala je da se takvim rastom broja turista upravlja odgovorno, kako bi se na najbolji način iskoristile mogućnosti koje turizam može da donese.
Problem prekomernog turizma evidenta je u gradovima poput Barselone, gde se nagomilala negativna energija meštana prema turistima.
Slična lokalna nezadovoljstva pojavila su se i u drugim gradovima kao to su Amsterdam, Venecija, London, Dubrovnik…
Prema pisanju na sajtu Svetskog ekonomskog foruma, zabrinutost zbog viška turizma nije primećena samo u popularnim gradovima već i na Havajima i ostrvima u Grčkoj, plažama u Španiji, nacionalnim parkovima u Sjedinjenim Državama i Africi.
Barselona već duže vremena muči muku sa prevelikim brojem turista.
U ovom gradu to je dovelo i do reakcije meštana pa smo nedavno imali demonstracije i izražavanje otvorenog neprijateljstva prema turistima koji su došli u taj grad.
Barselonu, koja ima oko 5,6 miliona stanovnika, posetilo je oko 9,7 miliona turista 2022. godine.
Tourism is a
curse.
The place becomes unlivable. Real estate values rise but
future generations priced out of the market. Convenience stores become
luxury outlets. Natives move out, jet setters own empty
apartments..The planet is too small &
everybody wants to go to Venice. pic.twitter.com/xFXyZVJmNb—
Nassim Nicholas Taleb (@nntaleb) July
7, 2024
Kako N1 piše, demonstranti su turiste polivali vodom i ograđivali ih trakama dok su sedeli u baštama restorana.
Lokalnom stanovništvu u ovom gradu ne smetaju sami turisti, koliko previsoke cene najma stanova i kuća, nedostatak vode, kao i narušena bezbednost u određenim delovima grada.
Novinar Jurica Grosinger, koji živi u Barseloni, za N1 objašnjava da zu stanovnici tog grada nezadovoljni jer im se čini da vlast ne obraća dovoljno pažnje na njihove probleme.
Kaže da je masovni turizam doveo do takvog skoka cena, da su i banalne stvari poput večernjeg izlaska na piće s prijateljima postale luksuz.
Dodaje da izlazak koji ste nekada plaćali 15 ili 20 evra, sada košta najmanje duplo više.
Stanarina je porasla za 35 odsto, a u nekim delovima grada, bližim centru, čak i za 70 odsto. Paralelno s najmom, povećale su se i cene kvadrata koji se prodaju.
Novinar iz Barselone napominje da Barselona zavisi od kišnice, a da su velike suše i ogroman broj ljudi u gradu doveli do toga da se prigradskim naseljima uvode restrkikcije, a gradskom stanovništvu je potrošnja vode ograničena na 200 litara dnevno.
„Nije lako naći stan kada hoćete da iznajmite stan, morate da imate stalno zaposlenje, pokazati bar šest meseci zarade unazad. Studenti teško mogu da nađu čak i sobu za 500 do 600 evra mesečno“, rekao je Grosinger.
On je ukazao da još jedan važan problem predstavlja i bezbednost lokalnog stanovništva, pa se žene više ne osećaju uveče bezbedno kada prolaze same određenim delovima grada.
Skok cena smeštaja uticao je i na same turiste, pa sada mladi koji putuju s malo novca, umesto u apartmanima i stanovima koji se izdaju kratkoročno, spavaju po plažama.
Gradske vlasti Barselone su pokušale da odgovore na problem zabranom kratkoročnog izdavanja nekretnina do 2028. godine. Postoje i predlozi da se na ovaj vid rentiranja poveća porez sa sadašnjih 10 na 21 odsto.
Turizmolog i profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Dobrica Jovičić objašnjava da ovakva rešenja teško mogu stvoriti pozitivne efekte, posebno na srednji rok.
On objašnjava da u slučaju Barselone, ali i nekih drugih turističkih destinacija, dolazi do prekoračenje nosećeg socio-ekonomskog kapaciteta.
„Turizam treba razvijati do mere koja ne narušava uobičajeni način života, tradiciju i obavljanje drugih životnih aktivnosti domicilnog stanovništva“, rekao je Jovičić.
Dodaje da predložene mere mogu da pomognu delimično i donekle snize cene nekretnine, ali da bi s druge strane, ograničenjem turizma ekonomija bila na značajnom gubitku.
„Španija je vodeća receptivna zemlja u Evropskoj uniji i beleži najveći broj stranih noćenja. Ogroman prihod se iz toga stvara. Prošle godine bilo je 85 miliona inostranih turista i ove mere bi drastično uticale na privredni razvoj, smanjile bi udeo turizma u BDP-u“, kaže profesor.
Prema pisanju Skaj Njuza, Amsterdam u Holandiji, takođe, poslednjih godina ima ogroman problem sa prekomernim turizmom.
Procenjuje se da grad ima oko 1,1 milion stanovnika, ali ga je posetilo oko pet miliona turista 2022. godine, prema podacima Statiste.
Grad sada ima mnogo stanova koji se iznajmljuju isključivo turistima, što uzrokuje manjak stambenog prostora i podiže cene zakupa.
Meštani stoga teško mogu da obezbede pristupačan smeštaj, što je dovelo do nezadovoljstva.
Italijanski grad Venecija je dom za oko 55.000 ljudi, ali ga je 2022. posetilo oko 4,6 miliona turista, prema navodima Statiste.
Toliki broj posetilaca opterećuje gradsku infrastrukturu i otežava funkcionisanje, kako za lokalno stanovništvo, tako i za turiste.
Od juna, prema pisanju Skaj Njuza, grupe posetilaca u gradu biće ograničene na 25 ljudi, što je otprilike polovina kapaciteta turističkog autobusa.
Grad Dubrovnik u Hrvatskoj ima oko 28.400 stanovnika, ali ga je 2022. posetilo više od milion turista, prema pisanju Dubrovnik Times-a.
Jedan od glavnih uzroka prekomernog turizma su brodovi za krstarenje koji iskrcavaju hiljade putnika dnevno.
Američka država Havaji, koja ima oko 1,4 miliona stanovnika, privukla je oko 9,2 miliona turista 2022. godine.
Lokalni meštani su se žalili da su nekada netaknute plaže sada toliko prometne da su praktično neupotrebljive.
U svim ovim, ali i mnogim drugim gradovima, meštani su izražavali svoje nezadovoljstvo, a ponegde je to urodilo plodom jer su lokalne vlasti uložile određene napore na rešavanju ovog problema.
Postoje najrazličitija rešenja za ovaj problem, ali ona, pre svega, moraju da budu prilagođena samom mestu.
Lokalne vlasti moraju da sprovedu mere politike koje uspostavljaju ograničenja kapaciteta, a zatim i da obezbede da se one poštuju.
I sami turisti treba da preuzmu odgovornost za svoje ponašanje i odluke tokom putovanja, jer to može imati veliku razliku u uticaju na lokalno stanovništvo.
Investori, takođe, treba da vode računa o potrebama lokalaca.
Kao potencijalno rešenje, gradske takse su postale sve popularnije, a Barselona polako uvećeva svoje takse, koja su prvobitno uvedene 2012. Venecija se takođe, odlučila na ovaj način borbe sa turistima.
U Amsterdamu je uvedena zabrana brodova za krstarenje.
Vlasti u Rimu zabranile su sedenje na popularnim mestima, kao što su Fontana di Trevi i Španske stepenice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
