Voćari tvrde da su na granici egzistencije: Ovogodišnji rod jagode, maline i višnje slab, a otkupne cene ponovo niske

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da je situacija sa voćem različita.

„Došlo do izmrzavanja trešnje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i u Subotičko-horgoškoj regiji, kao i u Južnom banatu, ali u Fruškoj Gori je opstala i pretežno u Vojvodini“, navodi on.

Ipak, Keserović očekuje značajno veći rod trešnje u odnosu na 2023. godinu.

„Kvalitet je izuzetno dobar i cena je odlična. Kvalitetna trešnja ide i po ceni od 300 do 320 dinara, a ona lošijeg kvaliteta po ceni od 220 ili 230 dinara“, navodi on.

Što se tiče malina, on dodaje da ona nije dobro prošla.

„Kod maline je došlo do velike štete zbog mraza i izmrzavanja gornjih delova izdanaka“, kaže Keserović.

I višnja je, prema njegovim rečima, ove godine ranije cvetala i isto je došlo do izmrzavanja koja je načinila veliku štetu.

https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&opi=89978449&url=https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/srpske-jagode-zaglavile-na-granici-proizvodjaci-u-debelom-minusu/&ved=2ahUKEwjr_LTjrqGGAxWx0gIHHVx9BXYQFnoECBIQAQ&usg=AOvVaw2PIpeko5xHwFyxSkjS3pAY

„Kod višnje zato očekujemo nešto manji rod oko 15 do 20 odsto, upravo zbog tih oštećenja ploda zbog mrazeva“, ukazuje on.

On naglašava da poljoprivrednici ne mogu da se oslone na dugoročne prognoze vremena.

„One nisu pouzdane, to mora da drugačije da se predviđa, jer one nisu najavile onako niske temperature“, napominje Keserović.

On dodaje da je veliki problem što su jagode stigle dosta ranjie nego što je to inače slučaj.

„Zato se trgovci nisu javljali, jer nisu navikli, pa je tu nastao problem. Drugi problem je, što kada je bio špic jagode, bili su praznici i nisu radili inspektori“, ukazuje naš sagovornik.

Međutim, za neke je i dobro što su pojedine voćne kulture pristigle ranije.

„Kod nekih voćki, kao kod trešnje, je dobro što je došla ranije, jer će imati visoku cenu“, ističe on.

Isto tvrdi i direktor voćarske zadruge „Bačka jagoda“ Vlado Šomoši, koji za Danas kaže da ima nekoliko faktora koji su se odrazili na cenu jagoda.

„Jagoda je došla oko dve i po nedelje ranije i tržište ni domaće ni strano nisu bili spremni na to. Berbu smo počeli 20. aprila, a inače je počinjemo posle Đurđevdana“, objašnjava on.

Naš sagovornik dodaje da ni ljudi nisu naviknuti da kupe jagode pre Đurđevdana, a ni uvoznici u drugim zemljama.

„Uvoznici u Poljskoj i Rusiji nisu bili spremni na jagodu iz Srbije u to doba. Takođe, nisu radile ni državne službe pa se desilo i tamo gde ima kupca da nije mogla roba da se izveze“, kaže Šomoši.

Veliki problem je, kako podseća, i to što su ih uhvatili praznici.

„Prvi maj, pa Veliki petak, Vaskrs, Đurđevdan, zaređali su praznici i pijace su bile puste, nije imao ko da kupuje jagode“, podseća on.

Rusija je, kako objašnjava, do sada bila najbolji kupac.

„Niko sada nije hteo da šalje jagode za Rusiju, jer dugo čekaju na graničnim prelazima na ulazak u Rusiju, a jagode ne mogu toliko da izdrže“, objašnjava on.

Somoši ukazuje i da je rod jagode ove godine upola manji od očekivanog.

„Ove godine je rod jagode sigurno za 60 odsto manji nego prošle godine“, upozorava on.

Naš sagovornik ukazuje da su na to najviše uticali vremenski uslovi.

„Imali smo jako topao februar, pa potom i mart i jagoda je rano krenula da cveta, a nije se razvila biljka. Brzo je izmenjala generativne faze i to se odrazilo na rod“, pojašnjava Somoši.

Takođe, kako dodaje, deo toga je odneo i mraz. Ipak, on ističe da je kvalitez jagoda ipak dobar.

„Nije bilo kiše u periodu cvetanja i u periodu berbe i samim tim jagoda je bila čvrsta, nije bilo truleži, pa je kvalitet odličan“, kaže on.

On ukazuje da je ove godine manji rod, ali da je manja i cena, što je apsurdno.

„Otkupne cene su počele od 250 do 270 dinara i onda je za vreme praznika to palo na nivo od 130 do 150 dinara, što je sa ovim rodom ove godine, ispod proizvođačke cene“, upozorava Somoši.

Jagoda je, kako kaže, čudna biljka i ne postoji idealna godina za nju.

„Prošle godine smo imali odličan rod, ali je kvalitet bio loš zbog učestalih kiša u toku berbe, pa se tada i to odrazilo na cenu. Tada je prosečna cena bila oko 180 dinara, ali je tada i rod bio van proseka, bio je jako dobar i tada se to isplatilo. Ove godine ima puno proizvođača koji su u minusu“, otkriva on.

Proizvođač malina i predstavnik Udruženja „Vilamet“ Mileta Pilčević ukazuje da je rod maline ove godine veoma podbacio, pre svega, usled prolećnog mraza, snega i grada.

„Ovih dana je ponovo padao grad u Arilju, tako da je sve to desetkovalo rod i videćemo šta će nas još snaći do berbe“, objašnjava on.

Pilčević naglašava da će ovo biti veliki podbačaj, možda i najveći do sada.

„Biće sigurno za 30 ili 40 odsto manji rod nego prošle godine, a koliko će se to još povećati do berbe videćemo“, kaže on.

Naš sagovornik podseća da su oni u pregovorima o ceni još od februara i sa hladnjačarima i sa Ministarstvom.

„Tom borbom smo uspeli da dogovorimo sastanak za  27. ili 28. maj sa otkupljivačima i izvoznicima, pa ćemo videti nešto konkretno o ceni“, navodi on.

Pilčević kaže je bitno da znaju cenu da ne bi ponovo investirali pa da posle odlaze u gubitke, kao prošle godine.

„Da se proizvede jedan kilogram malina to košta 240 dinara, a mi smo ih prošle godine brali za 200 dinara. Retko koja hladnjača je plaćala nešto više, tako da smo mi radili sa gubitkom od 40 dinara“, podseća on.

Pilčević upozorava da tako neće moći dalje.

„Mi smo prošle godine radili u minusu, ako i ove godine budemo radili u minusu to će biti kraj naše proizvodnje. Ceo ovaj naš region živi od malinarstva, ovde nema alternative, nemamo čime drugo da se bavimo. Ljudi su ovde na granici egzistencije i ostali su na rubu, i rade ovo jer nemaju alternativu“, ukazuje on.

Proizvođač višnje u selu Kostadinovac kod Merošine Hranislav Stojanović navodi za Danas da je i rod višnje manji od 30 do 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.

On podseća da je rod i prošle godine bio manji u odnosu na preprošlu isto toliko.

„U pojedinim delovima Srbije bilo je do oštećenja od mraza i do izmrzavanja i velike štete na višnji i ostalom voću“, objašnjava Stojanović.

On dodaje da je bio veoma kratak period fioziološko mirovanja.

„Kada temperature pređu sedam stepeni onda krenu ti sokovi i to se ne zaustavlja. Zato su rano krenule trešnje, ali su onda u aprilu bile temperature u minusu, što je bilo pogubno za većinu voća.  Zbog toga imamo ovako umanjen prinos“, navodi Stojanović.

On kaže da je krivac za to i država Srbija, koja uništava zasade tako što nemamo tržište, pa im neko drugi određuje cene.

„Ne određuje ih sama država, ali neki koji se oslanjaju na nju. Cenu višnje nam određuju hladnjače. Prošle godine je višnja plaćena 40 do 60 dinara, a biće isto i ove godine ako nam oni budu određivali cenu“, poručuje Stojanović.

Kako se kreću cene jagode, maline, višnje i trešnje na pijacama?

Na pijacama u Beogradu, cene za kilogram jagoda kreću se od 250 do 350 dinara, u zavisnosti od mesta na kom kupujete i samog kvaliteta voća.

Što se tiče malina, one su trenutno na ceni od 800 dinara u proseku po kilogramu.

Višnje se sada kreću između 300 i 350 dinara na pijacama, dok za kilogram trešanja treba izdvojiti od 350 do 400 dinara.