Radnici iz Srbije svake godine u sve većem broju hrle u Nemačku i druge zemlje Zapadne Evrope u potrazi za boljim poslovima i boljim zaradama, dok Srbija sve više postaje zemlja uvezene radne snage, primajući brojne radnike iz Azije i Afrike.
Nemačka će od 1. juna ove godine udvostručiti broj godišnjih radnih viza za Zapadni Balkan na 50.000, prema Uredbi o zapadnom Balkanu.
To znači da će državljani Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova* imati lakši pristup tržištu rada u Nemačkoj.
Naši radnici će, dakle, još lakše i brže moći da odlaze na rad u Nemačku.
S druge strane, Srbija je već u deficitu sa radnom snagom, a zvaničnici su najavljivali u više navrata da će naša zemlja morati da uvozi radnike.
„Moraćemo da uvozimo radnu snagu iz svih delova sveta što je više moguće u narednom periodu, ukoliko želimo da stopom rasta čuvamo našu ekonomsku perspektivu i da brže napredujemo“, rekao je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Isto je ranije najavio i ministar građevinarstva Goran Vesić.
On je objasnio da veliki broj infrastrukturnih projekata znači da će biti potreban veliki broj radnika, odnosno da će Srbija morati da uvozi radnu snagu.
Prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, Nacionalna služba za zapošljavanje je u 2023. godini izdala ukupno 50.397 dozvola za rad stranim državljanima u Srbiji, što je za 43 odsto više u odnosu na 2022. i za 113 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Ovoliki priliv stranih radnika, je prema mišljenju struke, očekivan, ali postavlja se pitanje zašto je stopa nezaposlenosti u u prošloj godini iznosila 9,4 odsto i šta je sa tim delom naše radne snage.
Prema objašnjenju sagovornika Danasa, taj broj nezaposlenih nije merodavan jer mnogi u Srbiji rade na crno, a kao drugi razlog je i to što se ne poklapaju sa traženim profilom radnika.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko za Danas objašnjava da to što Nemačka povećava broj radnih viza nije nikakva novost, s obzirom da su radnici iz naše zemlje i do sad mogli relativno lako da odu u tu zemlju.
On dodaje da Nemačka, inače, nema kvote za broj stranih radnika za razliku od nekih zemalja.
Naši radnici, prema njegovim rečima, i do sada su na mnogo načina mogli da odu da rade u Nemačku i zato ovaj uvećani broj radnih viza neće značjano promeniti stvari.
Arandarenko podseća i da je to kvota za ceo Zapadni Balkan, ne samo za Srbiju, što znači da neće samo naši radnici odlaziti.
„Svejedno da li postoje kvote ili ne, nikada nije bilo lakše da se ode u Nemačku. To je, pre svega, zbog nemačke ‘gladi’ za radnom snagom, jer njihovo tržište rada konstantno traži ljude“, navodi on.
Arandarenko kaže da je prošle godine više od 20.000 radnika iz Srbije dobilo prvi put dozvolu za rad u Nemačkoj.
„Prosečna zarada radnika sa Zapadnog Balkana koji odlaze tamo je 20 odsto iznad tamošnje minimalne plate. Jako mali broj ljudi ima bolje zarade. I zbog toga većina njih odlazi tamo samo da nešto zaradi i zatim se vraćaju“, objašnjava naš sagovornik.
Što se tiče uticaja na našu privredu, on naglašva da smo se sami doveli u ovu situaciju.
„Mi smo kroz našu politiku u poslednje dve decenije prema radnicima, u smislu da su im smanjivana prava, da su minimalne zarade počele da se povećavaju tek 2017. godine… izgubili veliki broj radnika. Nisu se oni trajno odselili, ali su prestali da budu deo našeg tržišta rada“, pojašnjava on.
I zato mi, kako kaže, hteli-ne hteli, moramo da uvozimo radnu snagu.
I počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za Danas kaže da je to trend koji postoji već neko vreme i koji negativno utiče na našu privredu.
„Mi pravimo razmenu, naši ljudi odlaze najviše u Nemačku, a umesto njih dolaze radnici sa raznih drugih strana“, ukazuje on.
Atanacković podseća da se povećanje radnih viza Nemačke odnosi na ceo Zapadni Balkan, pa će svi ti radnici koristiti ove pogodnosti, što će se negativno odraziti i na plan razmene radnika u ovkiru Otvorenog Balkana.
„Mi smo, inače, deficitarni sa radnicima, pre svega sa zanatlijama i ljudima sa srednjim nivoom obrazovanja, koje već godinama ne obučavamo dovoljno“, ukazuje naš sagovornik.
On upozorava da će se ovaj trend nastaviti, a da su privrednici u problemu jer ne mogu da odgovore konkurenciji koja dolazi iz Nemačke.
„Mi nismo ni tehnološki, ni tržišno na tom nivou da možemo da ponudimo zarade koje će biti slične onima koje se dobijaju u Nemačkoj. Zato svaki potez za olakšanje odlaska naših ljudi u tu zemlju ostavlja negativne posledice po privrednike u Srbiji“, smatra Atanacković.
Još jedan razlog zašto naši radnici hrle u Nemačku je, prema njegovim rečima, što njihov zakon ne dozvoljava njihovim privrednicima da prave segregaciju.
„Kod njih ako nemački radnik ima platu od 2.000 evra, onda neko ko dođe sa strane ne sme da ima manju zaradu. Dakle, ne sme da bude razlike između nemačkog radnika i radnika iz neke druge zemlje“, objašnjava Ananacković.
Zbog toga je, kako navodi, i u Srbiji pojednostavljen prijem radnika iz drugih zemalja.
„Potpuno je vidljivo da se stanovništvo seli tamo gde mu je bolje, naši odlaze u Nemačku i u Zapadnu Evropu, a umesto njih, da bi privreda funkcionisla, dolaze radnici iz Turske, zatim Indije, Nepala i drugih azijskih, kao i afričkih zemalja“, ukazuje on.
Atanacković poručuje da već sada počinju da nam nedostaju radnici u ugostiteljstvu i turizmu.
„Sada počinje turistička sezona na Jadranu i brojni naši ugostitelji se sele u Crnu Goru, Hrvatsku, a sve više i u Albaniju, što im je omogućio ovaj dogovor o razmeni radnika vezano za Otvoreni Balkan“, kaže on.
Što se tiče kvaliteta rada koji donose strani radnici, Atanacković navodi da je upitno da li oni mogu da isprate kvalitet naših zaposlenih, ali da ima dosta pozitivnih primera.
„Recimo o vozačima autobusa koji su došli kod nas, koliko čujem, ljudi uglavnom imaju samo reči hvale i što se tiče rada i ljubaznosti. Takođe, svet je postao jedinstveno selo, svuda se grade luksuzne zgrade i hoteli i svuda postoje kvalitetni keramičari, vodoinstalateri i ostali građevisnki radnici. Nema tu puno razlike između onoga što oni rade u svojoj zemlji i što rade ovde“, objašnjava on.
Veliki problem ume da bude jezik, dodaje Atanacković.
„Posebno je problem za one koji ne dolaze iz engleskog govornog područja, a treba da komuniciraju sa ljudima“, ukazuje on.
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović, takođe, samtra da ovo nije ništa novo.
„Činjenica je da mi u Srbiji već imamo deficit u radnoj snazi i da će ovo samo dodatno ugroziti tržište radne snage kod nas“, naglašava on.
Mihajlović smatra da nema volje da se naši radnici zadrže u zemlji.
„Mi smo kao sindikat više puta upozoravali da politikom jeftine radne snage i dovođenje investitora koji su uglavnom komponentaši u autoindustriji nećemo uspeti da zadržimo naše ljude u našoj zemlji“, ukazuje on.
Mihajlović dodaje da je ovo očekivano stanje, ali ne i dobro.
„Uvoženje radnika iz drugih zemalja na kratke staze će možda amortizovati udar na našu privredu, ali dugoročno mi ostajemo bez mladih ljudi i kao nacija se gasimo“, upozorava on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.