„Zadužimo se uz kamatu od sedam odsto da bismo podelili novac“: Kako izgleda „helikopterski novac“ na srpski način

Na debati je bilo priče o socijalnim davanjima, odnosu države prema siromašnima i načinu na koji vlast reaguje u kriznim situacijama, kao i o tome koliko su te reakcije ekonomski, a koliko politički motivisane.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković upotrebio je reči Duška Radovića naglasivši da se vuk hrani strahom ovaca.

„Strahom od slobode, kada je reč od dobrom delu naših građana. Paradigma ovog društva je slična ovcama. Njima na vlasti su povremene intervencije potrebne kao predatorima. Plenu u određenim situacijama treba nešto sitno dati radi opstanka na vlasti“, naveo je on.

Stojiljković je ukazao da nije država slaba, već selektivno slaba i lukava.

„Slaba je sa stanovišta ostvarivanja svojih socijalnih funkcija. Preraspodela sredstava je sada uglavnom samo personalna. Mi smo bogata država siromašnih građana. Pitanje da li to može da se menja i koji su mehanizmi za to“, pitao je on.

Stojiljković je naglasio da je Aleksandar Vučić pravi primer spin-diktature.

„Narod razmišlja o svojoj neposrednoj dobiti, zato imamo ovoliko naduvavanje „helikopter novcem“, taj novac zaustavi malo pad siromaštva, ali je strašno neselektivan. Daje se brojnim izbornim grupama po nešto da bi oni to zapamtili. Ne bave se konceptima, već samo konkretnim koristima“, ukazao je on.

Sa tezom za „helikopterski novac“, tojest sredstva koja država direktno deli građanima, saglasna je i bivša državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Ljiljana Lučić.

„Helikopter mere se mogu realizovati u kriznim merama, posle kovida su imale smisla iako su i tada mogle biti bolje taregetirane. Ipak, kada to postane manir, onda ugrožavate sam sistem socijalne zaštite, a on je danas već atrofiran sistem u kom su sve reforme zaustavljane“, objasnila je ona.

Lučić je ukazala da u Srbiji danas ne postoji strategija socijalne zaštite.

„Mi ne raspolažemo ni relevantnim podacima koje su to najugroženije gurpe, RZS je prestao da prati apsolutno siromaštvo. Bez valjanih podataka, teško možete da vodite targetiranu socijalnu politiku“, kazala je ona.

Lučić je navela podatak da u Srbiji danas preko 400 hiljada ljudi živi u apsolutnom siromaštvu i ne mogu da ostvare ni minimum egzistencijalnih potreba.

„Novac postoji, ali se daje na način da se pokaže ko odlučuje o svemu, to je ono što je danas porblem u Srbiji. Potupuno marginalizovanje sistema socijalne zaštite i neselektivno trošenje novca.
Izlazak iz siromaštva nisu samo novčana davanja, već razvijanje čitavog sistema“, navela je ona.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk ima malo drugačije mišljenje o helikopter davanjima.

„Postoji velika razlika, ovo što se radi u Srbiji nisu helikopter pare, to se radi u Americi, mi se kao zemlja zadužimo i to uz kamatu od sedam odsto da bismo podelili novac i kome treba i kome ne treba“, pojasnio je on.

Ćulibrk dodaje da će se država u naše ime zadužiti i sada da bi podelila penzionerima po 20.000 dinara i da će građani to vratiti sa kamatom.

„Građanima niko ne objašnjava da to nije poklon, nego kredit“, ukazuje on i dodaje da onome ko je aposlutno siromašan, 100 evra ne znači ništa.

„Socijalna politika je sve samo ne ekonomski racionalna ni socijalno opravdana“, poručio je Ćulibrk.

Efekat helikopter para je, kako je naveo, samo politički.

„Vlast je shvatila kako se koristi ova glasačka mašina i kako se ona podmazuje“, naglasio je Ćulibrk.

Drugačije mišljenje ima i Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).

Ona je naglasila da ta pomoć koju je država delila znači mladim ljudima i da je to prilično tužno.

„U ovom trenutku svaka peta mlada osoba na posao čeka duže od dve godine. Mladi su jako često eksploatisani kada ulaze na tržište rada“, ukazala je Pejić.

Ona je podsetila da mladi moraju dugo da volontiraju i trude se da bi tek onda eventualno dobili posao.

„Zbog toga svaka druga mlada osoba želi da ode iz Srbije, pre svega zbog dostojanstva, to im je prvi razlog“, naglasila je Pejić.

Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju, takođe, smatra da helikopter davanja imaju svrhu kada imaju neki konkretan cilj i konkretnu svrhu.

Ona je pitala kako je moguće da se uvode i socijalne karte i da imamo helikopter davanja, a nema novog zakona o socijalnoj zaštiti.

Naša vlast, kako je Vučković rekla, o siromaštvu uopšte ne govori, ona neće da ga vidi.

„Vlast govori isključivo o novim investicijama, a siromaštvo ne može da se smanji samo novim poslovima. Imamo veliki procenat siromaštva na radu, taj procenat je oko 10 odsto. Nisu novi poslovi garancija za izlazak iz siromaštva“, ukazala je ona.

Vučković je kazala da je ova vlast svoje temelje postavila na dva stuba, od kojih je jedan Kosovo, a drugi je ekonomija.

„Međutim, sada je došlo do toga da je ekonomija u kritičnoj situaciji, pa se jedan stub ozbiljno uzdrmao. I zato se sada ove helikopter mere uvode na gotovo histeričan način“, smatra ona.

Socijalna zaštita, kako je dodala, nije samo davanje, već je to i pravo građana.