Naftaši traže smanjenje akcize na gorivo

Najviša cena referentne nafte tipa „brent“ dostignuta je 5. decembra, ali po svemu sudeći to neće biti dovoljno da se tokom naredne tri sedmice, prosečna cena u 2016. od sadašnjih 44,4 dolara, značajnije pomeri naviše. Prosečna cena „brenta“ u 2015. je bila za oko 10 dolara viša, tačnije iznosila je 54,11 dolara za barel – kažu u Udruženju naftnih kompanija Srbije.

Kao posledica nižih berzanskih kotacija sirove nafte, benzina i dizela, ove godine su zabeležene i niže prosečne maloprodajne cene goriva nego lane. To je u prvom redu posledica uticaja međunarodnih kretanja na srpsko tržište motornih goriva i potvrda postojanja tržišne konkurencije, zahvaljujući kojoj je praktično celokupan pad berzanskih cena prenet na krajnje

kupce. Prema poslednjim dostupnim podacima, u prvih deset meseci ove godine prosečne maloprodajne cene benzina su bile niže za oko osam, dizela za oko 10 i TNG-autogasa za oko sedam dinara po litri, od prošlogodišnjeg desetomesečnog proseka.

– Ne treba ispustiti iz vida da bi gorivo bilo još jeftinije da od 1. januara 2016. nije povećana akciza, i to na dizel za četiri dinara po litri, benzin za dva dinara i 50 para po litri i i TNG-autogas za dinar po kilogramu. S obzirom da je na taj način povećana i osnovica za obračun PDV-a i po tom osnovu je povećano državno učešće u ceni goriva. Po visini fiskalnih i parafiskalnih nameta koji opterećuju svaki litar goriva Srbija prednjači u odnosu na zemlje sa kojima se graniči, što stvara probleme i naftnim kompanijama zbog pada ukupnog prometa i državi zbog manjih fiskalnih prihoda – kažu u UNKS.

Analize tog udruženja pokazuju da je izmena akcizne politike neophodna i da bi određenim merama naša zemlja mogla znatno da smanji kupovinu goriva u susednim zemljama, što je poslednjih godina ustaljena stanovnika pograničnih mesta, kao i da stvori pogodnosti koje bi vozače u

tranzitu i domaće transportere na međunarodnim linijama privukle gorivo kupuju na benzinskim stanicama u Srbiji.

Stručna javnost u oblasti energetike pak ne deli isti stav sa trgovcima gorivom.

– Ne verujem da bi se smanjenjem akcize u Srbiji povećala potrošnja i time povećali budžetski prihodi. Naime, gorivo koje je jeftinije u drugim zemljama regiona kupuju vozači koji žive u neposrednoj blizini granice. Oni koji žive u centralnim delovima Srbije su prinuđeni da kupuju gorivo po aktuelnim cenama jer im se ne isplati da odlaze na dugačak put, koji zahteva određene troškove, da bi pazarili jeftinije gorivo. Tako da u slučaju smanjenja akciza ne bi došlo do povećanja kupovine benzina. Suviše je malo onih koji pazare benzin u okolini da bi se moglo računati na povećanje budžetskih sredstava nakon smanjenja akciza – kaže za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.

On dodaje da je prodavcima goriva apsolutno nebitno kolika će biti akciza, a da svojom inicijativom žele da pokažu potrošačima kako navodno brinu o njihovim interesima.

– Bez obzira na visinu akcize trgovci gorivom nisu oštećeni jer oni sve to nadoknade kroz povećanje osnovne cene benzina. NJihova inicijativa ima propagandni karakter i mišljenja sam da država ne treba da se obazire na njihove zahteve – navodi naš sagovornik.

Ekspert za strana ulaganja Mahmut Bušatlija ističe za Danas da se akcize određuju za onu robu koja je štetna.

– Kada je reč o energetici sredstva dobijena iz akciza se troše za razvoj infrastrukture i zaštitu životne sredine – zaključuje naš sagovornik.