Najam vozila po enormnim cenama - novi šablon vlasti za izvlačenje para 1Foto: BETAPHOTO/ Milan Timotic

Pre dva dana Gradsko saobraćajno preduzeće odustalo je od tendera raspisanog u julu ove godine na osnovu koga je od konzorcijuma SDT Group i njene ćerke firme SDT Renting trebalo da iznajmi na pet godina 37 đačkih autobusa za iznos od ukupno 6,3 miliona evra, ili 180.000 po vozilu.

To je više nego dvostruko skuplje od novih autobusa.

Ugovor koji je GSP već sklopio sa SDT Group po tenderu iz novembra prošle godine, za najam deset autobusa na pet godina, po ceni od 1,1 milion evra ili 110.000 za jedno vozilo, ostao je na snazi.

Od većeg tendera se odustalo samo nekoliko dana nakon što je BIRN objavio detalje iz ove nabavke i preneo mišljenja stručnjaka da je cena autobusa sa karakteristikama kakve je tražio GSP, u proseku 80.000 evra.

Obrazloženje je bilo da je Grad, rebalansom budžeta obezbedio novac da se ta vozila kupe.

Ovo nije jedini slučaj nabavke kojom je predviđeno da najam automobila košta više nego da se kupi novi.

Prošlog proleća Danas je pisao o tenderu Ministarstva rada koje je bilo spremno da za trogodišnji najam 110 automobila srednje klase plati 1,8 miliona evra a da ih po isteku tog perioda vrati dobavljaču.

Nakon što je naš list objavio tekst o toj nabavci, Ministarstvo je odustalo od tendera sa obrazloženjem da je nastupila hitna situacija, neodložna popravka i sanacija u dve ustanove socijalne zaštite što, navodno, ranije nije moglo da se predvidi.

Najam vozila po enormnim cenama - novi šablon vlasti za izvlačenje para 2

Izlišno je napomenuti da se u te dve ustanove prošle godine nakon obustavljene nabavke, nisu vršili nikakvi radovi.

Oba slučaja, ali i oni koji su prisutni sa manjim iznosima i prolaze nezapaženo, ukazuju da bi to mogao biti novi model izvlačenja para iz budžeta, ali je i za stručnjake problem to što institucije ne reaguju i ne istražuju sporne situacije.

Profesor sa FEFA Goran Radosavljević kaže za Danas da je tu reč o operativnom lizingu koji kod nas nije uobičajen, ali da se taj model široko koristi u svetu.

– To znači da vi iznajmite auto i plaćate mesečni najam a vlasnik od koga ste ga rentirali i kome ćete ga vratiti održava vozilo, servisira, popravlja, menja zimske gume, što je sve obuhvaćeno cenom najma. Da li je to novi model za izvlačenje para? Nije nemoguće. Svakako treba videti da li su cene veće od uobičajenih, mada je to kod nas teško jer je operativni lizing jako redak i problem je da se utvrdi tržišna cena. Ali, ako je viša od cene automobila ili autobusa kada biste ga kupili, onda nešto debelo nije u redu. Kada je duplo veća kao u ovom slučaju, onda je, jedan na jedan, to izvlačenje para, znači da je neko uzeo debele provizije za taj posao – kaže Radosavljević.

On dodaje da je još veći problem ukoliko je došlo do favorizovanja jednog ponuđača, a u ovom slučaju jeste ako je uslove tendera mogla da ispuni samo jedna firma.

– To nije samo izvlačenje para, to je već krivično delo. Po Zakonu o javnim nabavkama ne smete da favorizujete ni jednog ponuđača niti da u tenderu navodite karakteristike koje samo jedan ponuđač može da ispuni. Nažalost, to se često zloupotrebljava i da imamo neke institucije, proces bi bio davno pokrenut. U ovom slučaju, čak po dva osnova: jedan je to što je cena dvostruko veća od tržišne, a drugi to što su karakteristike navedene u tenderu takve da može da ih ispuni samo jedan ponuđač. To je neprihvatljivo – objašnjava Radosavljević i naglašava kako je ovaj model postao masovniji kod manjih nabavki, za dva do tri vozila i to se otkrije slučajno, kao kad se posle saobraćajke ispostavilo da automobil ne pripada Koridorima Srbije nego nekoj privatnoj firmi.

Profesor emeritus Alfa univerziteta Ljubomir Madžar kaže da nije iznenađen i da iza mnogo velikih netransparentnih poslova, naročito onih koji su povezani sa inostranstvom stoje moćnici koji od javnosti prikrivaju sklopljene ugovore što otvara ogromne mogućnosti za zloupotrebe.

– I domaće firme mogu dobro da se ovajde kada se udruže sa politikom. Verovatno ni političari ni naručioci iz GSP neće ostati praznih ruku kada se sve to završi. I inače mnogo toga što se radi nije u društvenom interesu, na liniji je nekakvih partikulartnih interesa. Mi smo društvo gde zakoni i propisi ne igraju dovoljno važnu ulogu, odnosno društvo u kome je stvar individualnog izbora pojedinih moćnika da li će se pridržavati propisa ili će ih jednostavno ignorisati – navodi Madžar.

Naglašava da je to jedna vrsta eksploatacije vezane za političku prinudu i za državu kao organ legitimizovane prinude. Oni koji vladaju državom mogu u vrlo širokim okvirima da rade šta hoće, nema institucija koje bi ih u tome sprečile.

Podseća da je na početku Trampovog mandata njegovu odluku o zabrani ulaska u zemlju za građane nekih muslimanskih zemalja, poništio jedan sudija. Ali, kaže profesor Madžar, nemamo mi sudski sistem koji može da stavi branu na mnoge poslove štetne po društvo a koji u svojoj netransparentnosti koriste onima koji drže vlast i zloupotrebljavaju državne mehanizme.

Za Nemanju Nenadića iz Transparentnosti Srbija, u ovom je slučaju reč o neracionalnom upravljanju javnim resursima, budžetom javnog gradskog saobraćajnog preduzeća.

– Pre nego što uopšte započne postupak javne nabavke, bilo da je reč o kupovini ili iznajmljivanju, naručilac mora da izvrši i analizu tržišta ali i da odredi koja vrsta nabavke bi na najbolji način mogla da zadovolji njegove potrebe. To je GSP trebalo da uradi pre raspisivanje tendera, da utvrdi koje su cene za kupovinu, za najam, da se na osnovu toga odluči šta je povoljnije. Ukoliko u tom trenutku nisu imali dovoljno novca, mogli su da se odluče alternativno za finansijski lizing ili kredit tako da nesrazmerno skupo iznajmljivanje nije bila nužnost već nešto u šta su ušli smišljeno. A s obzirom na to da se samo jedna firma javila, a da su oni prethodnim ispitivanje tržišta mogli da znaju kako će situacija biti takva, onda se s razlogom može sumnjati da je posao unapred namešten upravo za tu firmu – zaključuje Nenadić.

„Žuta ili po izboru naručioca“

Pažnju javnosti kod GSP-ove nabavke privukao je i detalj na koji su ukazali stručnjaci – da su osobine navedene u javnom pozivu takve da ih je mogao ispuniti samo jedan dobavljač, SDT. Praktično, kao da su prepisani iz kataloga tog distributera, o čemu svedoči i komična omaška. Naime, u katalogu se, u rubrici „boja“ navodi: „žuta ili po izboru naručioca“ a ta formulacija prepisana je u tenderu. Inače, SDT u poslednjih nekoliko godina sa GSP-om sklapa vredne ugovore i oko 40 puta je bio pobednik na tenderima tog javnog preduzeća.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari