Najave o početku projekta izrečene u predizborne svrhe

Inače, ovo nije prvi put da je ministar Mali obelodanio kada će početi izgradnja metroa jer je isto rekao i u januaru nakon potpisivanja memoranduma sa stranim partnerima angažovanim na izvođenju tog projekta.

Shodno tome, logično je konstatovati da je sastanak te radne grupe iskorišćen kao povod da se građani podsete o početku gradnje Beogradskog metroa, i to baš tik uoči sledeće godine koja je izborna.

Mali je istakao da se na radnoj grupi razgovaralo o fazama rada i rokovima predviđenim za njihovo sprovođenje. Stručna javnost pak ističe da od početka radova ne treba očekivati ništa epohalno i da će krajem godine oni biti započeti na samo simboličan način.

– Pitanje je šta će se zaista zbiti krajem godine kada radovi zvanično otpočnu ali ne treba očekivati da će tada biti urađen neki veliki i značajan posao. Početak radova krajem godine kao i najava da će do njih doći, u konkretnom slučaju više treba posmatrati u sklopu predstojećih izbora koji će uslediti 2022. godine. Otuda i najnovija izjava ministra Malog, tim povodom – kaže za Danas ekonomista Milan R. Kovačević.

Kada je reč o izgradnji prve linije metroa, naš sagovornik ističe da analize tog posla nisu urađene i sagledane na adekvatan način pa je epilog da projekat neće dati očekivane rezultate.

– Cilj izgradnje metroa u Beogradu je da se smanji saobraćanje privatnih automobila kao i da se rastereti javni drumski prevoz. Međutim, shodno tome kako je linija metroa zamišljena, kuda će ona ići i gde će sve imati stanice, do toga neće doći. Problem je u tome što je umesto jedne velike metro mreže trebalo uraditi dve manje. Metro nije trebalo da bude tako dugačak, kako je zamišljeno, da se proteže na neke delove grada koji još uvek nisu urbanizovani i gde nema dovoljno putnika koji bi koristili metro – kaže Kovačević.

On dodaje da je sporno i to što je izgradnja Beogradskog metroa u potpunosti podređena projektu „Beograd na vodi“.

– To naselje se nalazi blizu centra grada i svakako da treba da bude obuhvaćena mrežom Beogradskog metroa, međutim ne u toj meri kako je planom za izgradnju predviđeno – objašnjava naš sagovornik.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić takođe smatra da se na samom početku najavljeni radovi na izgradnji Beogradskog metroa neće odvijati punim intenzitetom.

– Reč je o velikom i složenom projektu tako da je manji intenzitet na početku radova sasvim očekivan i uobičajen i u drugim zemljama gde se metro gradi. Ako govorimo o trasi prve linije koja se gradi, možemo da kažemo da ona ima smisla, odnosno da će rasteretiti saobraćaj u Beogradu. Naime, predviđeno je da ona obuhvata i područje Banovog brda i okoline a tu su primetne velike gužve u drumskom saobraćaju. Shodno tome, graditi metro tom trasom je svakako isplativo. Međutim, s obzirom na veličinu Beograda to samo po sebi nije dovoljno i o smanjenju gužvi u saobraćaju neće se moći govoriti ako i druge predviđene metro linije ne budu izgrađene. Svakako da bi bilo dobro da se istovremeno radi na izgradnji više linija ali u ekonomskom smislu to je skupo i teško izvodljivo u uslovima koji vladaju na našim prostorima. Ali svakako treba sačekati početak izgradnje i videti kako će sve to da izgleda u praksi – navodi Savić.

U planu je da izgradnja metroa košta šest milijardi evra i to je iznos koji se odnosi na vrednost izgradnje sve tri linije metroa, ukupne dužine 60,5 kilometara sa 60 stanica. Izgradnja prve dve linije metroa koštala bi 4,4 milijarde evra.

Planovi

Kako je ranije najavljeno, izgradnja metroa u Beogradu trebalo bi da startuje u novembru izgradnjom depoa na Makiškom polju. Prva linija Beogradskog metroa trebalo bi da se proteže od Železnika do Mirijeva u dužini od 21,3 kilometra, i da ima ukupno 21 stanicu. Plan je da metro na ovoj liniji kreće od Železnika, a potom preko Makiša, Žarkova, Banovog brda, Sajma, Gazele, Savskog trga i Trga republike, nastavi dalje preko Cvijićeve i Pančevačkog mosta, Višnjičkom do Mirijevskog bulevara i na kraju Mirijeva. U izgradnji metroa učestvovaće francuske kompanije Ežis i Alstom, dok je za građevinske radove zadužena kineska firma Pauer Čajna.