Najavljeno osnivanje javnog registra lokalnih taksi

To je rezultat Analize lokalnih neporeskih dažbina, koja je juče predstavljena uz zaključak da je potreban transparentniji sistem u kome bi sve takse bile pobrojane u javnom elektronskom registru dažbina, a istovremeno utvrđena i metodologiju za određivanje iznosa kako bi se on približio realnom trošku pružene usluge.

Analiza je sačinjena u okviru kampanje „Mesec parafiskala“, koju uz finansijsku podršku USAID-a sprovode Partner Solutions, NALED, KPMG i Institut Mihajlo Pupin a kao deo Projekta za reformu neporeskih nameta.

– Pokazalo se i da prosečna visina takse u lokalnim samoupravama iznosi 7.500 dinara, dok se njihov broj kreće u rasponu od 10 koliko ih ima u Rumi do čak 144 u opštini Knjaževac. Najviše se plaća za postupke u oblasti ispunjavanja uslova za obavljanje delatnosti, 40.500 dinara, kao i u oblasti urbanizma i građevinarstva, 17.000 dinara, a najmanje koštaju upis i izdavanje potvrda iz registra, oko 800 dinara – navedeno je tokom prezentacije.

Dat je i primer Kragujevca, koji ima ukupno 53 propisane administrativne takse a one generišu prihode u visini od 6,5 miliona dinara, odnosno oko 0,1 odsto prihoda grada. Daleko veći značaj za grad imaju komunalne takse poput prihoda od takse za isticanje firme, koji je u tom gradu prošle godine dostigao nešto više od 150 miliona dinara, ili prihod od taksa za držanje motornih, drumskih i priključnih vozila, koji je bio 92 miliona.

– Formiranjem javnog registra lokalne samouprave bi lakše naplatile svoje dažbine, Ministarstvo finansija imalo bi bolju kontrolu, građani i privreda znali šta i zašto plaćaju – izjavio je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić i ukazao da nije svaka propisana taksa parafiskal, već su to samo one dažbine čiji je iznos viši od troškova koje državni i lokalni organi imaju prilikom pružanja usluge ili one koje po svojoj prirodi pre spada u porez nego u taksu, kako je to određeno Zakonom o budžetskom sistemu.

Prema rečima projektne menadžerke u NALED-u Jelene Rančić, parafiskali se najčešće javljaju kroz visoke i različite cene istih javnih usluga ili drugačije tarife za fizička i pravna lica.

– Isti zahtev u Bajinoj Bašti građane košta 2.000 dinara, a privrednike 3.000. Odluke o ovim taksama, ali i cenovnici lokalnih javnih preduzeća često nisu dostupne i lako pretražive, a njihovo poređenje otežava i činjenica da su pojedine poslednji put ažurirane 2011. Zato predlažemo da se za početak sve lokalne administrativne takse, kao i republičke, razvrstaju prema oblastima, a zatim i da ih svaki nadležni organ za sebe upiše u javni registar – objasnila je Rančić.

Ona je podsetila da su prihodi od lokalnih taksi relativno skromni, iznose u proseku 0,2 odsto ukupnih prihoda u gradovima i opštinama, a ujednačavanje visine za istu radnju ili postupak između različitih lokalnih samouprava ne bi značajnije uticao na njihov nivo prihoda. S druge strane, takav potez uneo bi red u sistem taksi, što je od velikog značaja za građane i privredu.

– Korak ka uspostavljanju sistema napravljen je donošenjem Zakona o naknadama 2018, koji je uredio veliku šarenolikost među naknadama. Sledeći korak bi bio sređivanje taksa, ali morala bi se sagledati celina tog problema. Videćemo koliko lokalnih taksa postoji samo na papiru koje možda lokalne samouprave ni ne naplaćaju i nemaju fiskalni značaj – tvrdi pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović, koji je naglasio i da bi osnivanje registra administrativnih davanja zahtevalo prethodno prilagođavanje propisa.