Najavljivali rast od jedan, a završili s padom od 6,5 odsto

Tome je verovatno doprinelo što su predsednik Srbije i predsednica vlade nekoliko dana ranije već uveliko koristili ove brojke predstavljajući ekonomske rezultate vlade.

Elem, pad ekonomske aktivnosti od 6,5 odsto u jednom tromesečju je, zvuči neverovatno, čak i dobar rezultat s obzirom da je pad BDP-a u EU na osnovi fleš ocena desetak zemalja bio čak 14,4 odsto.

Prema ovim podacima samo Litvanija je imala manji pad u periodu od aprila do juna -3,7 odsto, dok je sledeća bila Letonija sa -9,7 odsto.

Dakle, postavlja se pitanje koliko je ovaj rezultat dobar, odnosno loš. Pre nekoliko meseci kada su objavljivani podaci za prvo tromesečje, na krilima rasta od pet odsto, direktor RZS Miladin Kovačević je gostujući na javnom servisu izjavio da bi u drugom tromesečju privreda mogla rasti jedan odsto, da bi na kraju godine bila na nuli u odnosu na prethodnu godinu.

Predsednik Aleksandar Vučić je u istom periodu ocenio da „veruje da će i drugi kvartal, iako u aprilu ništa nije radilo, biti sa malim minusom, a možda i ne, iako su procene bile minus sedam, osam odsto“.

S obzirom da drugo tromesečje obuhvata april kada malo šta da je radilo, Vladimir Gligorov, saradnik u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, kaže da je to relativno mali pad, „ali je skup jer je došao uz ponovljeni epidemijski talas i ne mali broj smrtnih slučajeva. To će imati i negativne posledice po treći kvartal, a rizikuje se i četvrti“.

Da bi se ocenili efekti epidemije, prema njegovim rečima, moguća su tri pristupa.

„Ako se uporede 2020. sa 2019, to bi onda, uz veoma visoku stopu rasta u prvom kvartalu verovatno i uz brzi rast u drugoj polovini prošle godine, i posebno u četvrtom kvartalu verovatno dovelo do pada proizvodnje od oko četiri odsto. A ako se oduži sadašnje epidemiološko stanje, a možda i pogorša na jesen, onda možda i do pada od pet posto, a zavisiće i od javnih finansija.“

Ukoliko bi se poredila ekonomska aktivnost tokom pandemije sa onima pre pandemije, recimo poslednja tri kvartala prošle godine i prvi kvartal ove sa istim periodom ove i naredne godine, efekat bi mogao biti prema njegovoj proceni, pad od oko šest odsto. Treći način je da se rast ove godine uporedi sa potencijalnim rastom prošle godine i onda bi se došlo do pada od tri-četiri odsto.

„Konačno moglo bi se oceniti koji bi bio ishod da je epidemija stavljena pod kontrolu recimo posle prelaska iz karantinskog režima na onaj sa maskama, ograničenim okupljanjima i smanjenim političkim aktivnostima. Pad u drugom kvartalu bi bio dublji, ali bi oporavak bio brži. I što je mnogo važnije održiviji i jeftiniji i u novcu i u ljudskim životima. Tada bi verovatno recesija završila negde na oko tri odsto gubitka, i to sve imajući u vidu veoma visoku osnovu iz prošle godine. Vlasti su izabrale ovo što se sada odvija da bi se učvrstile. Tako da će trošak biti veći, a za stabilnost ćemo da vidimo“, ocenjuje Gligorov.

Rezultat privrede u drugom tromesečju, a posebno oporavak industrijske proizvodnje u junu izgleda da je predstavljao iznenađenje za predstavnike države.

Premijerka je istakla da je u projekcijama najjačeg udara krize planiran pad od čak 14,5 odsto, zatim se projekcija ublažila na 11,1 odsto. Pre nekoliko nedelja predsednik je pomenuo pad od 9,9 odsto, da bismo stigli do minus 6,5 odsto. Sa rastom od 5,1 odsto u prvom tromesečju dolazimo do pada od 0,9 odsto za celo polugodište.

Međutim, računski gledano dolazi nam teško vreme, jer je privredni rast prošle godine u prvom polugođu bio prilično nizak, na nivou 2,7 odsto da bi u drugoj polovini godine skočio na 5,5 odsto (4,8 odsto u trećem i 6,2 odsto u četvrtom tromesečju).

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, ističe da je ovo tek fleš ocena i da očekuje da rezultat bude još i bolji kada svi podaci pristignu i kada se krajem avgusta bude davala konačna ocena BDP-a u drugom tromesečju.

„Sada ulazimo u period sa znatno višom bazom iz prošle godine i biće veoma izazovno zadržati ekonomsku aktivnost na prošlogodišnjem nivou. Ako bismo zadržali ovaj nivo proizvodnje, onda bi to značilo pad od oko tri odsto i pretpostavljam da je MMF na to računao kod svoje projekcije“, ističe Nikolić.

On napominje da će posebno biti teško da građevinarstvo dostigne taj nivo aktivnosti jer je u drugoj polovini prošle godine poraslo za čak 42 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i to pre svega zbog izgradnje gasovoda Turski tok.

„Ako industrija nastavi aktivnost iz juna (rast u odnosu na maj 9,5 odsto, a u odnosu na jun 2019. rast od 2,5 odsto), uz poljoprivredu koja će već izvesno biti dobra, postoji šansa da se kompenzuje građevinarstvo i da na kraju godine budemo na nuli u odnosu na prošlu godinu. Na BDP će negativno uticati indirektni porezi, pre svega PDV koji će biti manji nego prošle godine. Turizam koji je najviše pogođen čini svega 1,4 odsto BDP-a pa je njegov efekat mali“, ocenjuje Nikolić dodajući da će ipak mnogo zavisiti i od oporavka regiona i Evrope.

Zanimljivo je da će ovo biti treća dobra poljoprivredna godina zaredom, a prema rečima Nikolića, nikada se nije desilo da posle odlične godine dođe još bolja.

Za ekonomistu Sašu Đogovića, autora „Makroekonomskih kretanja u Srbiji“, nema dileme da ćemo ove godine imati recesiju i to rezultat iz drugog kvartala ništa ne menja.

„Poljoprivreda će ublažiti pad, u građevinarstvu ima velikih projekata pa ne verujem da će ono doprineti padu, ali skoro sve ostalo hoće. To neće biti dovoljno da nadoknadi pad u industriji, saobraćaju, turizmu, uslugama… Koliko god govorio o rastu od nula odsto, šta god to bilo. Takođe, treba očekivati i pad BDP-a u prvom tromesečju sledeće godine zbog dobrog prvog kvartala ove godine, a onda od proleća oporavak. Za razliku od drugih zemalja koje će imati veliki pad, pa onda veliki rast, tzv. V oblik oporavka, kod nas će biti blaži pad, a onda i blaži rast sledeće godine“, ocenjuje Đogović.

Zbog blokade više ljudi u Srbiji, veća potrošnja

Ogroman rast je zabeležen u junu u prometu na malo od čak 11,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Stručnjaci to objašnjavaju time što je mnogo više ljudi u Srbiji u ovom periodu nego ranijih godina pošto se ne može nigde putovati. To povlači veću potrošnju u maloprodaji, a posredno se odražava i na prehrambenu industriju koja je u junu povećana za 6,3 odsto u odnosu na jun lane.

U junu su još i proizvodnja derivata nafte (+44 odsto) i proizvodnja računara i elektronskih proizvoda (+45,7 odsto) zabeležili veliki rast. S druge strane autoindustrija se nalazi u ogromnim problemima na nivou od 53 odsto prošlogodišnje junske proizvodnje. Proizvodnja osnovnih metala je smanjena za 15 odsto u junu međugodišnje, ali ovo će se tek osetiti u julskim podacima pošto je 5. jula ugašena druga visoka peć u železari u Smederevu.