„Najbrže rastuća ekonomija u Evropi“: Jedan kvartal nije trend, nama je potreban rast od pet do sedam odsto da bismo stizali Evropu

I, ovo je zaista i istina, jer prema podacima Eurostata, nijedna država u EU, koja je objavila podatke o godišnjem rastu u prva tri meseca, niko nema stopu ratsa 4,7 odsto koliko je prijavio Republički zavod za statistiku.
Kada uključimo i zemlje Zapadnog Balkana srpska ekonomija je i dalje na čelu, ali razlika nije tako ubedljiva kao u slučaju razvijenih evropskih zemalja.

U prvom kvartalu ove godine, zapravo, siromašne zemlje Zapadnog Balkana predvode evropski privredni rast.
Prema podacima nacinalnih statističkih agencija, Crna Gora je imala stopu rasta od 4,4 odsto, Hrvatska 3,9 odsto, Albanija 3,6 odsto, a BiH 2,7 odsto.

Doduše liderstvo Srbije nije baš neupitno. Turska je zabeležila međugodišnji privredni rast od čak 7,4 odsto u prva tri meseca ove godine.

Takođe, iako je RZS objavio 4,7 odsto rasta, podaci Eurostata Srbiji pripisuju rast od 4,5 odsto. U tom slučaju je i Malta ispred Srbije sa rastom od 4,6 odsto.

Istovremeno, Nemačka je zabeležila pad od 0,2 odsto, Francuska rast od 1,3 odsto, Italija 0,7 odsto, a Španija 2,5 odsto.

Bilo da smo prvi ili ne, važno je da je stopa privrednog rasta visoka, jer je to uslov rasta standarda stanovništva. Ipak, problem je to što stopa rasta u jednom kvartalu ne predstavlja obavezno i ekonomski trend. Najbolji primer imali smo prošle godine kada je u poslednjem kvartalu godišnji privredni rast povećan za 3,8 odsto, a godinu smo završili sa ukupnim rastom BDP-a od 2,5 odsto.

To je donekle potvrdio i Vučić rečima da je „to samo jedan kvartal i da će drugi biti lošiji zbog remonta rafinerije i hidroelektrane u Bajinoj Bašti“.

Makroekonomske analize i trendovi (MAT) su u poslednjem izdanju procenili da je u prvih pet mseci privredni rast Srbije iznosio 4,3 odsto, što ukazuje na znatno manju stopu u aprilu i maju od onih u prva tri mesca.

Prema podacima RZS, u prva tri meseca ubedljivo najveći godišnji rast zabeležilo je građevinarstvo od čak 14,2 odsto, dok je trgovina porasla za 7,3 odsto. Prerađivačka indudstrija, rudarstvo i elektroprivreda su povećani za 2,9 odsto, a poljoprivreda za svega 0,2 odsto.

Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije za Danas potvrđuje da se ne može govoriti o trendu i da za to treba duži period.

Osim toga, on ističe i da bi ovakve stope rasta za nas trebalo da budu normalne.

„Ovo bi trebalo da bude normalno stanje, da imamo veće stope rasta od razvijenih zemalja, jer je naš potencijal za rast veći. Ali ako pogledamo rast BDP-a između dve krize, od 2008/09 godine do korone 2020. godine, to je gotovo prespavana decenija za naš region“, napominje Jevtović.

Prema njegovim podacima, za ovih 11 godina u Centralnoj i Istočnoj Evropi najuspešnija ekonomija bila je poljska. BDP Poljske je povećan za čak 47,5 odsto. Druga je bila Rumunija sa 27,8 odsto.

Kumulativni rast Srbije za ovih 11 godina iznosio je svega 17,6 odsto. Ono što je posebno zabrinjavajuće je da su razvijene zemlje Zapadne Evrope imale veći rast-18,4 odsto. To znači da ne samo da nismo sustizali EU, već da se jaz zaostajanja dodatno produbio.

„Deluje da ćemo ove godine imati pristojan rast. Ali treba imati na umu da, svaki rast ispod pet do sedam odsto, što nama sada deluje kao san, znači da se ne smanjuje jaz, ne samo sa Zapadnom Evropom, već i za Poljskom.
Opet, ove stope sadašnje su uspeh u odnosu na jedan, dva odsto koliko smo imali“, napominje Jevtović.
On ističe i da Zapadni Balkan, zajedno sa CIE i Zapadnom Evropom ima veliki problem, a to je nepovoljna demografija i starenje radne snage, kao i nedovoljnu valorizaciju naučnih dostignuća u privredi.