Najdinamičniji rast beleže Slovačka i Rumunija

Intenziviranje kreditiranja privrede praćeno je većim rastom bruto domaćeg proizvoda, kao i boljim pokazateljima u oblasti inostrane tražnje, ali i tražnje među domaćim potrošačima. Najdinamičniji rast kredita usmerenih ka nefinansijskim preduzećima, registrovan je u Slovačkoj (10 odsto) i Rumuniji (osam odsto), odnosno u državama sa solidnim rezultatima u pogledu BDP-a. Ekonomije Srbije i Hrvatske, koje su iz recesije izašle sa zakašnjenjem, još uvek se suočavaju sa slabijim rastom, ili čak i smanjenjem, ukupne kreditne aktivnosti. To je, međutim, prouzrokovano pre svega jednokratnim faktorima, poput prodaje aktive, ili otpisa, kao i smanjenjem kredita u stranoj valuti.

Kad je reč o Srbiji, analitičari Erste grupe konstatuju da je kreditiranje privatnih preduzeća, u prvoj polovini 2017, ostalo na stabilnom pozitivnom nivou, uz prosečni rast od oko dva odsto. Ukupan rast kreditne aktivnosti uglavnom je podržan intenzivnijim odobravanjem kredita u lokalnoj valuti (rast od 2,3 odsto), dok su pozajmice u stranoj valuti nastavile trend pada, sa prosečnom stopom od oko šest odsto. Takva kretanja delom su rezultat strategije dinarizacije, koja je dovela do kompresije kamatnih stopa na kredite u lokalnoj valuti, ali i odraz promena na strani pasive u sektoru bankarstva, gde je zabeležen rast depozita u dinarima, dok su se devizni depoziti smanjili.

Komentarišući neizmirene obaveze privrede po osnovu kreditne zaduženosti analitičari ističu da je u Hrvatskoj zabeležen prosečan pad od oko četiri odsto, dok su krediti u lokalnoj valuti stagnirali. Podaci o novim kreditima pružaju jasniju sliku i pokazuju da su pozajmice sa valutnom klauzulom (preovlađujući u strukturi ukupnih kredita) stagnirali, mada su doživeli određeno ubrzanje u drugom kvartalu 2017. godine (prosečan rast od 2,7 odsto u odnosu na pad od tri odsto u prvom kvartalu 2017), dok su krediti u stranoj valuti rasli u proseku po stopi od 4,5 odsto. Krediti odobreni nefinansijskim preduzećima u Sloveniji zabeležili su prosečan rast od 3,2 odsto, uglavnom pod uticajem rasta dugoročnih kredita (rok otplate duži od pet godina) od pet odsto, dok su kratkoročne pozajmice nastavile da beleže negativne stope rasta od oko jedan odsto. Pozitivna kretanja u kreditiranju privrede podržana su pojačanom privrednom aktivnošću, s obzirom na to da je u prvom kvartalu zabeležen neočekivani rast od 5,3 odsto, mada ne treba zanemariti ni poboljšanje kreditnih uslova.

Ohrabruje i podatak da su i u Rumuniji korporativni krediti počeli da se oporavljaju, beležeći rast od gotovo osam odsto, što je najviša stopa rasta zabeležena u prethodnih više od godinu dana. Pitanje je, međutim, da li će ovaj pozitivan trend moći da se održi na duže staze, naročito imajući u vidu činjenicu da su neke prethodne epizode oporavka kreditiranja privrede kratko trajale. Tome je najviše „kumovala“ prodaja problematičnih korporativnih portfolija, zatim ograničene investicione aktivnosti (i u javnom sektoru), kao i drugi izvori finansiranja. Za razliku od Rumunije, kreditiranje nefinansijskih preduzeća u Mađarskoj još uvek se nije sasvim oporavilo, i to uprkos rekordno niskim kamatnim stopama i naporima centralne banke te države da kroz Program finansiranja kreditiranja i Program tržišnog kreditiranja, podstakne tu vrstu kreditne aktivnosti. Zanimljivo je da je kreditna aktivnost dostigla rekordni nivo početkom 2009. i od tada je u konstantnom padu, „uglavnom zbog smanjenja stepena zaduženosti i masovne prodaje problematičnih kredita koje su nefinansijskim preduzećima odobrile lokalne banke u cilju čišćenja bilansa“.

Rast kredita nefinansijskim preduzećima u Češkoj Republici održavao se na nivou od oko šest odsto. Glavni razlog za to jeste privredni oporavak u evrozoni, koji podržava češki izvoz i domaću potražnju kroz smanjenje nezaposlenosti i rast broja nepopunjenih radnih mesta na tržištu rada. U Poljskoj, krediti nefinansijskim preduzećima beleže stabilan rast, a u junu su dostigli nivo od oko 6,1 odsto. Ipak, to je ispod prošlogodišnjeg proseka od 7,4 odsto. „Kako se krediti privredi po pravilu ponašaju prociklično, jak ekonomski zalet imao bi za posledicu povećanje kreditne aktivnosti u narednim mesecima. Kreditiranje privrede se ubrzalo u Slovačkoj, pošto su krediti nefinansijskim preduzećima porasli za 10 odsto, nakon rasta od šest odsto prošle godine i četiri odsto u 2015. godini. Već nekoliko godina unazad, glavni faktori rasta su investicioni krediti, uz povećanje udela kredita za poslovanje“, ističu analitičari Erste grupe.

Suša uzima danak

Preliminarna procena rasta BDP-a u drugom kvartalu 2017. od 1,3 odsto predstavlja iznenađenje s obzirom na to da su standardni kratkoročni indikatori ukazivali na bolje rezultate. Analitičari Erste grupe ističu da se ovakav rezultat može pripisati suši „koja je zadala snažan udarac poljoprivrednoj proizvodnji“. Procenjuje se da će proizvodnje ovsa, povrća i stočne hrane biti niža za 30 do 40 odsto, što predstavlja značajan pad, naročito imajući u vidu visok udeo poljoprivrede u ekonomiji Srbije (od osam do 10 odsto BDP-a), dok agrar u ukupnom izvozu učestvuje sa oko šest odsto. „U drugoj polovini godine očekujemo ubrzanje privrednog rasta, ali ukoliko ne dođe do promene preliminarne procene naviše, mogli bismo i dodatno da snizimo našu projekciju“, tvrde u Erste grupi.