Najgore tek dolazi za Istočnu Evropu

Ovo su jesenje projekcije Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije objavljene danas.

Institut predviđa rast od 3,9 odsto za članice EU iz ovog regiona, 3,1 odsto za Zapadni Balkan i 5,1 odsto za Tursku. S druge strane, očekuje se recesija u Rusiji od 3,5 odsto, ali je ona dvostruko slabija nego što se očekivala letos.

Ali očekivanja za kraj ove i sledeću godinu su daleko pesimističnija.

“Negativni ekonomski efekti rata već se vide tokom trećeg kvartala ove godine. Rastuća inflacija smanjuje realne dohotke i tako i privatnu potrošnju, koja je bila najvažniji stub privrednog rasta. Tome treba dodati sve izvesniju energetsku krizu, slabljenje nemačke ekonomije, veliki rast kamatnih stopa i suviše malu fiskalnu pomoć vlada. Tako da za Istočnu Evropu najgore tek dolazi”, ocenio je ekonomista Instituta Branimir Jovanović.

Prosečna inflacija u 2022. godini će biti dvocifrena za većinu od 23 zemlje regiona, a to važi i za 11 članica EU iz Istočne i Jugoistočne Evrope. Za njih će prosečna inflacija u ovoj godini biti 13 odsto, a u sledećoj osam odsto.
Pored povećanih cena hrane, glavni uzrok inflacije su visoke cene energije.

“Ako potrošnja gasa bude morala da bude racionisana tokom zime, neke zemlje mogle bi da upadnu u recesiju”, ocenio je Jovanović.

U slučaju oštre zime mnoge zemlje će imati problema da obezbede dovoljno gasa iz svojih rezervi. A pored toga, sada već izgleda neizbežno da Nemačka sklizne u recesiju i velike fabrike obustave rad zbog nedostatka energije. Tada će i druge zemlje, a psoebno Češka, Mađarska, Slovačka, Poljska i neki delovi Zapadnog Balkana takođe trpeti zbog snažnih ekonomskih veza sa Nemačkom.