Najmlađa termoelektrana u Srbiji stara 30 godina: Da li su sunce i vetar „upravljiviji“ od uglja?

Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Zoran Ilić naveo je da Srbija raspolaže „setom oldajmera“ kada je energetski sistem u pitanju.

„Stanje u EPS-u je takvo da je najmlađa termoelektrana stara 30 godina, a njihov životni vek je inače oko 25 godina. Međutim, bez obzira na takve godine, uspešno su odrađeni svi remonti, osim na određenim hidroelektranama gde je remont u toku, tako da će sistem biti spreman na zimu“, istakao je Ilić.

Prema njegovim rečima, potrebe za električnom energijom su sve veće.

„U današnjoj situaciji mi nemamo dovoljnu proizvodnju da zadovoljimo sve potrebe aktuelne, a pogotovo privrede koja dolazi. Ono što je potrebno da se uradi jeste izgradnja novih postrojenja za proizvodnju električnu energije“, dodao je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike.

Posebno se osvrnuo na štednju, rekavši da je veliki broj institucija i ustanova već predao planove za štednju energije u narednom periodu.

„Oko 200 gigavata je ušteda samo za period od početka godine do oktobra, i očekujemo da ti rezultati budu još bolji. Nama je cilj da ušteda potrošnje bude oko 15 odsto. Na nivou godine ukoliko uštedimo toliko, mi ćemo imati bruto saldo i za izvoz, sa postojećim kapacitetima“, rekao je Ilić.

Za razliku od institucija, prema njegovom mišljenju domaćinstva mogu da smanje potrošnju do 50 odsto.

„Mere štednje koje sada promovišemo su nešto što je veoma efikasno i može dati rezultat. Sa ovim merama koje imamo sada, ako bismo ih se pridržavali do kraja marta, ne bismo morali uopšte, ili bismo morali da uvozimo veoma malo uglja“, zaključio je on.

Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU nadovezao se na Ilićeve reči, i istakao da Srbija ne treba svoju energiju da zasniva na kapacitetima starim po 50 godina, već da treba da se koristi potencijal koji imamo u vidu obnovljivih izvora energije.

„Što se tiče same električne energije, vi znate da je prostor Istočne Srbije košavsko područje. Tamo može da se iskoristi energija vetra. Negotinska krajina, jug Srbije, jugozapad Srbije, to su mesta gde možemo graditi solarne elektrane. Morava, Ibar, Timok, i druge reke kada bismo koristili, mi bismo trenutni hidropotencijal mogli da povećamo za nekih 20 do 25 odsto, rekao je Batas Bjelić.

Kako je istakao, dominantno kada su obnovljivi izvori u pitanju za budućnost jesu solarne elektrane i hidroelektrane, a Srbija bi u narednom periodu trebalo da ima bar jedan projekat o korišćenju zelenog vodonika.

„Ovo je dan kada energija ima cenu. Ono je dan kada mi možemo da pričamo o bilo kom energentu. Nemojte da vas zavara neko ko kaže da se vraća energija na ugalj. Prednost, logika, ekonomska logika obnovljivih izvora omogućava da oni budu maksimalni iskorišćeni“, naglasio je Batas-Bjelić i dodao da su sunce i vetar „upravljiviji“ od uglja.

Sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Maja Matija Ristić objasnila je da se i kroz propise radi na energetskoj tranziciji. Cilj Srbije je smanjenje emisija ugljen-dioksida za 40 odsto u odnosu na 1990. godinu, dok Evropska unija ima ciljeve da smanji emisije za 55 odsto.

„Resursa iz uglja nema dovoljno, i ona su u određenom vremenu ograničena. Neki kažu da ga ima dovoljno do 2070. godine, ali prošle godine se pokazalo da to nije tačno“, rekla je Ristić.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić objasnio je doprinos drvne biomase energetskom sektoru Srbije.

Do danas je, kako on tvrdi, izgrađeno jedno postrojenje koje proizvodi električnu energiju uz pomoć biomase koje predstavlja oko tri procenta ukupnog kapaciteta koji je predviđen akcionim planom, a radi se na još dva postrojenja, koja neće bitno doprineti.

Prema Glavonjićevim rečima, potrošnja biomase se velikom većinom koristi u proizvodnji toplotne energije, tačnije 99,5 procenata biomase se koristi za toplotnu energiju, a samo 0,5 odsto za proizvodnju električne energije.

„Četrdeset osam odsto domaćinstava koristi drvna goriva za potrebe grejanja. To je negde oko 1.140.000 domaćinstava. To pokazuje koliko je biomasa zastupljena kao energent u grejanju domaćinstava. To je 6,7 miliona kubnih metara tog energenta“ rekao je on i dodao da se za proizvodnju ostalih ogrevnih sredstava poput peleta i drvenih ploča koristi još 8,5 miliona kubnih metara.

Ono što bi moglo da se uradi, jeste da se naprave energetski zasadi brzorastućih drvnih vrsta, tvrdi Glavonjić, koje bi doprinele povećanju proizvodnje i potrošnje biomase u procesu proizvodnje električne energije.