Za mlade, rođene posle 1980. godine, koje istraživači nazivaju Milenijumska generacija, Generacija Y, Digitalna generacija, Fil gud generacija, sajberkids, Sledeća generacija, Net generacija… karakteristično je da su ih uobličili internet i brzi razvoj tehnologije, koju dobro poznaju i uz čiju pomoć traže rešenja, komuniciraju sa okruženjem.
Cilj još jednog u nizu istraživanja, koje je sprovela kompanija Stenton čejs, bio je da se ispitaju stavovi tzv. milenijumaca u vezi sa formalnim sistemom obrazovanja, ali i sa njihovim očekivanjima od poslodavaca. Rezultati istraživanja objavljeni su u knjizi Milenijumci se pitaju. „Cilj nam je da kompanijama koje posluju na našem tržištu pomognemo tako što ćemo im ponuditi ideje o tome na koji način da privuku, zadrže i razvijaju milenijumce. Potraga za talentima, za najboljima na tržištu, podstakla nas je na razmišljanje o generaciji koja dolazi i koja će uskoro postati najbrojniji deo radne populacije“, ističu u toj kompaniji koja u Beogradu posluje dvanaest godina.
U istraživanju, sprovedenom od februara do juna ove godine, učestvovalo je oko 1.000 mladih rođenih od 1980. do 1992. godine, od kojih je 42,9 odsto zaposlenih, 41,3 odsto studenata i 15,8 odsto nezaposlenih. Anketirani, među kojima je najviše onih sa visokim obrazovanjem, odgovarali su na 26 pitanja koja se odnose na njihove stavove o sadašnjim i budućim karijerama. Zanimljivo je da čak 53,1 odsto ispitanika smatra da je znanje koje su stekli formalnim obrazovanjem delimično primenljivo u praksi, 34,1 odsto navodi da je to znanje nedovoljno, 9,1 odsto da je sasvim dovoljno, dok 3,7 odsto ističe da se to znanje nimalo ne može primeniti. Sličan stav iskazuju i kada je u pitanju izgradnja željene karijere – više od polovine anketiranih izjavilo je da im formalno obrazovanje delimično pruža tu mogućnost.
U Srbiji, prema poslednjem popisu, živi 1.818.383 pripadnika te generacije, a istraživanjem je utvrđeno da se oni ne plaše rada. Naprotiv, tvrde da ih dosadan, lak i jednostavan posao demotiviše. Žele da se usavršavaju i kontinuirano razvijaju, kako bi postali priznati stručnjaci. Osim posebno izraženog preduzetničkog duha, kako je navedeno u knjizi Milenijumci se pitaju, u kojoj se podaci iz istraživanja porede sa stavovima te generacija u svetu, oni cene slobodu i u radu i u odlučivanju, ne trpe autoritet, već traže kočing pristup i mentorstvo. „Visoka stopa nezaposlenosti, nemogućnost zadržavanja posla i finansijska zavisnost, osnovne su razlike između milenijumaca u svetu i kod nas. To ne treba da čudi imajući u vidu različitosti nacionalnih kultura i standarda života u zemaljama iz kojih milenijumci dolaze. Tako se, recimo, drugačiji rezultati dobijaju u američkim i evropskim istraživanjima“, objašnjavaju analitičari.
Za razliku od njihovih vršnjaka u svetu, gotovo polovina srpskih milenijumaca navela je da je tradicionalna kancelarija idealno mesto za rad. Poželjni su im poslodavci koji će im omogućiti lični razvoj, slobodu u razmišljanju i odlučivanju, dobru zaradu. Većina njih želi da radi u nekoj multinacionalnoj kompaniji i napredovanje ne povezuje sa godinama provedenim unutar kompanije, kako je to slučaj sa nekim prethodnim generacijama. Milenijumci veći značaj pridaju rezultatima i ponekad mogu da osećaju frustraciju zbog vremena koje im je potrebno da bi napredovali. Kao najvažnije karakeristike posla ističu: stalno usavršavanje, kreativnost i dinamičnost, razmišljanje i lični pečat. Kada bi mogli da biraju, trećina bi se opredelila za dalje usavršavanje, kako u zemlji tako i u inostranstvu, dok bi se ostali najradije odlučili za pokretanje sopstvenog biznisa i za rad u multinacionalnim kompanijama. Znanje i status priznatog stručnjaka daleko su im bitniji od pozicije i gotovo 57 odsto anketiranih sebe vidi za deset do petnaest godina kao priznate stručnjake u svojoj oblasti. Manji procenat priželjkuje pozicije direktora sopstvenog biznisa, ili određenog sektora u multinacionalnoj kompaniji. Na pitanje koja im industrija čini najperspektivnijim u narednih deset godina, gotovo 70 odsto anketiranih odgovorilo je da je to sektor informacionih tehnologija, dok je procenat onih koji su naveli agrar, proizvodnju, telekomunikacije, finansije, medije i saobraćaj – ispod deset odsto. Većina pripadnika te generacije u SAD takođe prepoznaje IT sektor kao industriju budućnosti, a potom navode zdravstveni i energetski sektor.
Najviše uzora među naučnicima i biznismenimaSvoje uzore milenijumci pronalaze u nauci (63,7 odsto) i biznisu (48,8 odsto), potom u umetnosti (36,3 odsto), sportu (30,5 odsto) i istoriji (27,7 odsto). Tako je, recimo, njihov uzor u sportu Novak Đoković. Na listi uzora izdvojili su se: Mihajlo Pupin, Nikola Tesla, Stiv DŽobs, Mileva Marić, Desanka Maksimović, Mark Cukenberg, Hauard šulc… Uzore na estradi pronašao je tek jedan odsto ispitanika, a u politici devet odsto njih.
Sigurnost posla najvažnija’]
Najveća briga milenijumaca u Srbiji je da li će moći da pronađu, a potom i da zadrže, posao koji žele – takav stav iskazalo je 39,1 odsto anketiranih, Pitanje: da li će moći da se razvijaju u struci muči 20,6 odsto ispitanika, dok procenat onih koji se brinu da li će za svoj trud na poslu biti adekvatno nagrađeni iznosi 15,6 odsto. „Sigurnost posla je veoma važna milenijumcima, što se može pripisati stanju na tržištu rada u Srbiji i dugotrajnom periodu tranzicije. S druge strane, njihovi vršnjaci u SAD, najviše brinu o tome da li će zaraditi dovoljno novca, mada ih, kao i ispitanike iz našeg uzorka, brine i to da li će se razvijati i učiti nove veštine“, ističe se u istraživanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.