Imajući u vidu podatak da suša postaje sve češća pojava, farmeri širom sveta bore se da sačuvaju useve. Tako, recimo, poljoprivrednici u Sjedinjenim Američkim Državama, trpe posledice najteže suše u proteklih pola veka. To se odrazilo i na cene kukuruza, pšenice i soje, koje su i dalje visoke. Ali, različiti delovi SAD, u kojima je zabeležen nedostatak vode, samo su jedan od primera u globalnom ciklusu razornih suša. Podsetimo na to da se milioni stanovnika Afrike, već treći put od 2005. godine, suočavaju sa glađu. Nedostatak kiše u tom regionu i kolebljiva cena hrane na globalnoj sceni dodatno su pogoršali stanje. Nesumnjivo, siromašni širom sveta, naročito oni koji žive u seoskim područjima, najviše su pogođeni delovanjem ovih faktora.

Ako uzmemo u obzir sve te okolnosti, ne možemo da očekujemo da će budućnost biti ružičasta. Prognozira se da će do 2050. godine ukupna proizvodnja hrane biti uvećana za 60 odsto, kako bi se ispunili zahtevi narastajućeg svetskog stanovništva. U cilju obezbeđivanja hrane za sve ljude neophodno je da povećamo ne samo proizvodnju namirnica, već i da unapredimo linije za isporuke, naročito za građane zemalja u razvoju. Taj pristup podrazumeva uklanjanje barijera i nejednakosti, kao i sticanje znanja. Afričkim farmerima, koji su glavni proizvođači hrane u Podsaharskom regionu, potrebna je infrastruktura za poljoprivredni razvoj, uključujući sisteme za navodnjavanje i puteve, te bolja organizacija tržišta i veći pristup tehnologiji. Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede uviđa ogroman potencijal u poljoprivrednom sektoru Afrike, koji je pre tri godine ostvario rast od 4,8 odsto, što je bolji rezultat od stope zabeležene u Azijsko-pacifičkom regionu (3,8 odsto), i u Latinskoj Americi (samo 1,4 odsto). S obzirom na činjenicu da poljoprivreda čini gotovo 30 odsto bruto domaćeg proizvoda Podsaharske regije, kao i da je u tom sektoru zaposleno više od 60 odsto stanovništva većine afričkih država, njen razvoj umnogome bi doprineo smanjenju siromaštva.

Ne samo u afričkim zemljama, poput Burkine Faso i Etiopije, već i u državama u razvoju, kao što su Kina, Indija i Vijetnam, iskustvo nas neprestano podseća da vlasnici malih farmi mogu da postanu predvodnici poljoprivrednog razvoja, što bi podstaklo ekonomski uspon u širem smislu. Mali farmeri su, zapravo, najveći investitori u poljoprivredni sektor Afrike, koji je značajan segment borbe protiv siromaštva. Ipak, tamošnji poljoprivrednici suočavaju se sa velikim preprekama u korišćenju potencijala. Ilustracije radi, u proseku koriste oko deset kilograma veštačkog đubriva po hektaru, što je 14 puta manje u poređenju sa poljoprivrednicima u Indiji. Istovremeno, navodnjava se manje od pet odsto poljoprivrednog zemljišta, a unapređeni usevi se retko upotrebljavaju.

Stoga, napori koji se ulažu u domenu agrara treba da budu usmereni na unapređenje rasta i položaja malih farmera. Takav princip podrazumeva pružanje tehničke pomoći i uspostavljanje kontakata sa nabavljačima, distrubuterima i finansijerima. Zemlje koje beleže značajan poljoprivredni rast, poput Brazila i Tajlanda, imale su koristi od investicija u javni sektor, istraživanja i razvoja infrastrukture. Između ostalog, treba da razmotrimo ne samo kako ćemo unaprediti sposobnosti vlasnika malih farmi, već i da im omogućimo da plasiraju proizvode na nova tržišta. Afrika može da hrani samu sebe, ali to nije sve – ukoliko steknu znanje i tehnologiju farmeri na tom kontinentu i u drugim delovima sveta mogu da podstaknu razvoj poljoprivrede i doprinesu nesmetanoj proizvodnji hrane na globalnom nivou, što može da podstakne ekonomski rast.

Autor je predsednik Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.