Najprofitabilnije kompanije u 2016. godini

Po ostvarenim poslovnim prihodima, navodi se u podacima finanijskih izveštaja koji su dostavljeni Agenciji za privredne registre, na prvom mestu je EPS sa prihodima od 222,1 milijardi dinara, NIS sa 177,9 milijardi i Fijat automobili Srbija sa prihodima od 132,6 milijardi dinara.

Na listi najprofitabilnijih, ukazuju u časopisu „Biznis i finansije“, po visokoj bonitetnoj sposobnosti su se izdvojile kompanije Sunoko sa 6,3 milijardi dinara dobiti, koncern Bambi sa 1,8 milijardi dobiti, kao i kompanija NELT.

Prvoplasirana među gubitašima u 2016. godini bila je Železara Smederevo sa najvećim neto gubitkom od 16,2 milijardi dinara, ali je potom zdravi deo tog preduzeća dobio novog vlasnika i nastavio da posluje pod imenom Hestil.

Na drugom mestu je preduzeće Putevi Srbije sa gubicima 13,1 milijardi dinara, slede HIP Azotara, HIP Petrohemija i kompanija Merkur Internacional.

Prema podacima, najveći ukupni gubitaš u 2016. godini je preduzeće Srbijagas sa gubitkom od 130,7 milijardi dinara, a 66,2 milijarde dinara su gubitak iznad visine kapitala.

Elektroprivreda Srbije ima gubitak od 122,7 milijardi dinara, sledi Infrastruktura železnice Srbije sa 86,3 milijarde dinara, HIP Petrohemija sa 76,6 milijardi i VIP mobajl sa gubitkom od 65,7 milijardi dinara.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je da su u protekle tri godine ostvareni važni rezultati u postizanju makroekonomske stabilnosti, ali da su problem i dalje visok spoljni i javni dug.

Arsić je rekao da, bez obzira što se sledeće godine planira nizak fiskalni deficit, potrebno je da to bude politika države u narednih pet do deset godina i da u narednom periodu budu održiva niska i stabilna stopa inflacije.

Za rast privrede nije dovoljna samo makroekonomska stabilnost, dodao je on, napominjući da je potrebno ostvariti i dobar poslovni ambijent.

To znači da je važno čvrsto primenjivati zakone, imati efikasnu i poštenu administraciju, kao i da nema privilegovanih.

Arsić je rekao da nivo stranih direktnih investicija iznosi imeđu pet i šest odsto BDP, ali je dosta nizak nivo domaće štednje i investicija.

Srbija će ove godine ostvariti rast do dva odsto BDP, što je duplo manje od proseka Centralno – istočnih zemalja. Pola od toga se može opravdati vanrednim okolnostima, vremenskim prilikama, ali to samo utiče na poljoprivredu, rekao je Arsić.

Cela Evropa je imala iste vremenske prilike a nisu imali pad proizvodnje struje, kad je hladno samo raste proizvodnja struje, dodao je on.

Direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradović rekao je da 50 odsto prihoda privrede ide na 100 najvećih kompanija, ali i 56 odsto gubitaka.

To je slično kao u zemljama sa kojima se Srbija poredi, rekao je on i naveo da od 100.000 preduzeća koje podnose izveštaj APR, samo je 300 velikih kompanija, srednjih oko 1.200, 9.000 malih preduzeća, dok su ostale mikro kompanije.

Obradović je najavio da će APR od sledeće godine uvesti uslugu elektronske registracije osnivanja privrednih subjekata, a radi se i na formiranju regionalnom povezivanju registra.

Prema njegovim rečima, sarađuje se sa Makedonijom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, ali će se uključiti verovatno i Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Albanija i Bosna i Hercegovina.

Ne želimo da nam se dogodi da se pojavi ovde investitor, a u svojoj matičnoj državi i registru ima problem, objasnio je Obradović.

Direktor USAID projekta za bolje poslovanje Dragana Stanojević podsetila je na saradnju u izdavanju elektronskih građevinskih dozvola i zakona o inspekcijskom nadzoru.

Stanojević je istakla i da je Srbija jedina zemlja u regionu, a možda i u Evropi, u kojoj je bankarski krediti koriste kao jedini izvor prihoda, što nije dobro i da bi se trebalo okrenuti nebankarskim finansijskim institucijama.